Kada je Flavio Koboli u finalu Rolan Garosa poslao onaj poslednji smeč u aut, a pariski sumrak prekrio teren „Filip Šatrije”, konačno se desilo ono što je Zverevu skinulo ogroman teret sa leđa - postao je grend slem šampion pobedom od 3:2 u setovima protiv neugodnog Italijana.

Nije popularni Saša skočio od sreće, nije proslavio uz stegnutu pesnicu i ratnički poklič, niti je odmah poleteo ka loži. Jednostavno se srušio na leđa, u onu crvenu parisku šljaku koja pamti mnoge njegove bolne trenutke. Pokrio je lice rukama i pustio suze.

Bile su to suze olakšanja, koje su označile prekid godina sumnje, teških povreda i etikete „večitog gubitnika” koji ima sve, osim onog najvažnijeg - grend slem titule. Posle više od četiri sata i pet setova lavovske borbe, Zverev je konačno osvojio ono što je dugo priželjkivao.

Godinama je važio za jednog od, ako ne i najboljeg tenisera ikada koji nema grend slem titulu, ali više nije deo te grupe. Jeste i dalje treći na svetu, i dalje je nekoliko nivoa ispod Janika Sinera i Karlosa Alkaraza, sa Novakom Đokovićem nećemo ni da ga poredimo, ali konačno je sebe svrstao grupu "besmrtnih" u tenisu.

Ako je iko u modernoj eri tenisa platio veliku cenu za ulazak u taj "elitni klub", onda je to momak iz Hamburga. Njegova priča nije bajka o vunderkindu koji je šetajući lagano došao do trona. Ovo je više priča o konstantnom preživljavanju u vrhu, mentalnim demonima i fizičkim preprekama koje bi mnoge naterale da dignu ruke.

Počnimo o onome što se tiče isključivo tenisa. Do ovogodišnjeg finala Rolan Garosa tri puta je gubio u direktnoj borbi za titulu na grend slemu. Prvi put je to bilo 2020. godine na US Openu, kada je Dominik Tim od 0:2 došao do 3:2 i najveće titule u karijeri.

Igrao je Zverev i u finalu Rolan Garosa 2024. godine, ali tada je slavio Karlos Alkaraz, takođe nakon preokreta, samo je on od 1:2 stigao do 3:2. Nije za Sašu bila srećna ni Australija prošle sezone, kada ga je Siner "pojeo" u finalu sa 3:0.

Ako treća nije bila sreća, onda četvrta jeste. Istina je da na putu do titule sada nije imao najbolje tenisere sveta u ovom trenutku, ali daleko od toga da je bilo lako, pogotovo u finalu, gde je opet morao da prolazi kroz dramu petog seta.

Ne treba zaboraviti da je Zverev još 2022. godine bio blizu titule na Rolan Garosu, ali tada je u polufinalu morao da preda meč Rafaelu Nadalu. Teško je povredio nogu usred meča, zbog čega je morao na višemesečnu pauzu, a u trenutku prekida bilo je 7:6, 6:6 (u korist Nadala). Napustio je teren u kolicima i morao je na operaciju, ali to je samo kap u okeanu njegove uspešne karijere.

Mnogi misle da bi Zverev još tada pobedio Nadala na njegovom omiljenom terenu, ali smo ostali uskraćeni za istinski spektakl i teniski maraton zbog povrede koju niko nije želeo. Kasnije se Nadal prošetao do titule protiv Kaspera Ruda.

Zverev je istrajao kroz sve neuspehe i sumnje, verovao je u sebe kad drugi nisu u njega i to mu se na kraju isplatilo - sve je ovo zaslužio.

Skinuto "prokletstvo"

Čovek koji ima olimpijsko zlato iz Tokija, dva trofeja sa Završnog mastersa i čak 25 titula u karijeri, na najvećoj sceni redovno se pretvarao u sopstvenu senku kad je bilo najpotrebnije.

Niko u istoriji tenisa nije morao da ostvari više pobeda na grend slemovima (čak 125) pre nego što je podigao prvi pehar. Taj podatak savršeno oslikava njegovu golgotu.

Pričalo se da nema šampionski gen i to "nešto" što odlikuje velike šampione, ali on je ipak pokazao drugačije i postao tek četvrti igrač koji je osvojio grend slem, masters, završni turnir i zlato na OI. Pre njega su to uspeli Andre agasi, Endi Mari i Novak Đoković.

Borba sa samim sobom

Ono što šira javnost često zaboravlja ili površno posmatra, jeste njegova svakodnevna borba koja nema veze sa taktikom i protivnicima. Zverev od svoje četvrte godine živi sa dijabetesom tipa 1. Godinama je to krio, ali je onda shvatio da ne treba ćutati.

Počeo je da ubrizgava insulin tokom pauza na mečevima, a osnovao je i fondaciju, kako bi digao svest o bolesti i postao inspiracija milionima. Ipak, igrati mečeve u pet setova, dok vam nivo šećera u krvi stalno varira, zahteva veliku samokontrolu.

Optuživan je više puta za fizičko i psihičko nasilje nad ljubavnim partnerkama, ali nije osuđen (jedan postupak rešen nagodbom) i sve vreme je negirao krivicu. Prolazio je kroz veoma teške i naporne sudske procese, što je sigurno uticalo i na njegova izdaja na terenu. Sada je konačno "mirno more" po tom pitanju.

Trenutak istine u Parizu

Ovogodišnji Rolan Garos bio je haotičan. Turnir su obeležile rane eliminacije Sinera i Đokovića, dok je Alkaraz odsustvovao zbog povrede. Put se otvorio, ali to je za Zvereva bio takođe izuzetno težak scenario, odnosno pritisak da „mora” da osvoji postao je nepodnošljiv.

U finalu protiv senzacionalnog Kobolija, videli smo sve Sašine faze. Dominaciju, dramatičan pad, borbu sa demonima prošlosti, ali sada je kraj bio srećan po njega. Nije odustao od najvećeg sna, istrajao je u teniskom vrhu i potvrdio da ima šampionske kvalitete.

Zato, kada se podvuče crta na pariskoj šljaci, možemo slobodno da kaže - Saša, zaslužio si ovo.