Sonja Biserko
Foto: EPA/SALVATORE DI NOLFI

Potpisivanje sporazuma s Rusijom u ovom trenutku, ukazuje da joj Srbija u naredne dve godine neće uvesti sankcije, predviđa Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, dok Nikola Burazer iz Centra savremene politike misli da je, uz takav odnos prema Rusiji, iluzorno govoriti o bilo kakvoj mogućnosti da Srbija postane članica EU.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetio da izjavom Selakovića u Ujedinjenim nacijama da Srbija neće priznati referemdume u Ukrajini, s jedne, a odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji s druge strane, nastavlja da balansira između Istoka i Zapada.

Nikola Burazer, Centar savremene politike, gost, emisija Pregled dana Newsmax Adria
Nikola Burazer Foto: Newsmax Adria

”Ako se nastavi rat u Ukrajini i ukoliko ne dođe do rešenja koje će omogućiti Srbiji da nastavi tu politiku balansiranja, mislim da će ona pre ili kasnije biti prinuđena da napravi jači zaokret ka Zapadu”, predvideo je Burazer.

Imajući u vidu geografiju, geopolitiku i fundamentalne ekonomske i političke interese, on je u razgovoru s Tamarom Skrozza predočio da Srbija nema alternativu.

Njegovo je mišljenje Srbija nije u mogućnosti da se odrekne ambicije članstva u EU i da je za nju bolje da ostane na tom putu, makar stajala u mestu i nekoliko narednih godina.

”Naravno, drugo je pitanje da li su vlasti u Srbiji zaista zainteresovane za članstvo u EU ili im nije ni stalo do toga, i da je samim tim prazna ta puška kojom se preti sa Zapada”, napominje Burazer.

Kako je primetio, pritisci na Srbiju ne dolaze samo sa Zapada, već se od nje očekuje da makar simbolički pokaže određenu privrženost Rusiji, kao svom tradicionalnom savezniku i prijatelju.

Sergej Lavrov i Nikola Selaković Foto: TANJUG/ MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

Istovremeno, Biserko ukazuje da je Rusija ušla u mnoge institucije, bezbednosne strukture, u kulturu i medijski prostor, kao i da je vrlo intenzivna saradnja između Ruske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve.

Zbog svega toga i pritisaka s raznih strana, ona smatra da Aleksandru Vučiću neće biti lako da donese odluku o uvođenju sankcija Rusiji, što ga ipak ne opravdava, ”jer mora čovek i da rizikuje neke stvari da bi isterao ono za šta se navodno opredeljuje”.

Prema njenom viđenju, Srbija je tradicionalno, istorijski i emotivno bila proruski nastrojena, ali je Rusija sada ušla u ”strateški vakuum”, koji su iza sebe ostavile EU i SAD posle finansijske, migrantske i kovid krize.

Kada je u pitanju nedavni sporazum sa Moskvom, njena je procena da je taj dokument korisniji za Rusiju nego za Srbiju, jer je Srbiju kompromitovao kao državu koja tvrdi da je orijentisana ka EU, dok je Rusiju prikazao kao državu koja ima bar neke prijatelje u Evropi.

Biserko ne zna da li će se najzad prelomiti da Srbija na neki način harmonizuje svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Iako tvrdi da bi rukovodstvu države trebalo dati ”neki prostor” za zaokret ka Uniji, ona predviđa da državni vrh, ipak, neće biti u stanju da to učini.

Kako je objasnila, u proteklih 10 godina rusofilija je otišla suviše daleko, potpirivana od naprednjaka i od Vučića.

”Ukoliko se Srbija na kraju ne opredeli za EU, to bi stvarno bila iracionalna odluka suprotna interesima Srbije i njenih građana, što nažalost ne bi bilo prvi put u istoriji”, zaključila je Biserko u razgovoru za FoNet.

BONUS VIDEO Vladimir Putin proglasio aneksiju

Komentari

Svi komentari (0)