U situaciji kada sa Rusijom zbog agresije na Ukrajinu i nukleranih pretnji malo ko želi da sedne za sto, Srbija pred kamerama, usred Njujorka, potpisuje dokument o konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova dve zemlje. Imajući u vidu da Beograd uporno odbija da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, potpisivanje tog dokumenta upalilo je alarm u EU. Iz Brisela su stigla i prva upozorenja i pretnje zamrzavanjem pristupnih pregovara sa Srbijom.
Državni funkcioneri i mediji bliski srpskoj vlasti danima unazad veličaju govor Aleksandra Vučića na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Istinsku pažnju, međutim, privuklo je nešto drugo. Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim potpisao je Plan konsultacija za 2023. i 2024. godinu.
I ne samo što Srbija ne popušta pod pritiscima da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, već sada i promoviše saradnju sa zemljom koja je označena kao agresor na Ukrajinu i koja preti upotrebom nuklearnog oružja.
Stavljanje parafa na dokument sa Rusima, izazvalo je oštre reakcije nekih zvaničnika u Briselu. Tako je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta, ovakav potez Beograda ocenila kao “ozbiljan skandal” i upozorila da bi to mogao da bude signal za zamrzavanje pristupnih pregovora sa Srbijom.
“Ulazak u EU ne ide preko Moskve”, navela je ona.
Vest o planiranim konsultacijama Srbije i Rusije, Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, vidi kao “veliki udarac za proces pridruživanja Zapadnog Balkana”.
Malo kome je jasno šta su sa ovim potezom vlasti u Srbiji želele da postignu. Sagovornici “Nove” slažu se da u ovom trenutku Beograd nije smeo sebi da dozvoli potpisivanje bilo čega što nema veze sa gasom i energentima.
Duško Lopandić, bivši diplomata i član pokreta SRCE, objašnjava da je Plan konsultacija, koji su potpisivala dva ministra spoljnih poslova, neka vrsta tehničkog sporazuma koja se povremeno zaključuje. On, međutim. ističe da je kontekst sada potpuno drugačiji.
“Svaki aranžman sa Rusima, ako nije o gasu i energentima, izaziva političke i vanpolitičke implikacije, posebno ako pogledamo ko ga je potpisao i na kom mestu. Taj aranžman je mogao da se napravi na nivou nekih načelnika. U svakom slučaju, u kontekstu rata, agresije Rusije i nuklearnih pretnji, zaista je po meni potpuno neobično, da ne kažem neodgovorno, da se takva vrsta aranžmana u ovom momentu zaključuje i da se publikuje”, navodi Lopandić za “Novu”.
On ističe da potpisivanje pomenutog dokumenta Srbiji može samo da šteti i navodi da nas već sada, na nižem nivou, ne uključuju na neke skupove gde bi prirodno trebali da budemo.
“Već neko vreme naša politika se vodi na način da nam navuče veliku štetu, u prvom redu kada se radi o procesu proširenja o EU. Da li će sad ovo da izazove neki jači efekat, konkretniji? Mislim da ne, ali generalno ostavlja gorak utisak kad je reč o delovanju Srbije. Mi nemamo luksuz da budemo Turska”, dodaje Lopandić.
Upitan da li je ovo znak da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, on navodi da se to sa našom politikom nikad ne zna.
“Danas ovako, sutra onako. Ne bih isključio nijednu opciju. Ako smo jedno utvrdili da je naš strateški interes da ulazimo u EU, ne možmo da vodimo jednu šizofrenu spoljnu politiku, koja će nas dovesti ko zna gde”, upozorava Lopandić.
Da Srbija u ovom trenutku ne bi smela sebi da dozvoli potpisivanje bilo kakvog dokumenta sa Rusijom koji se ne tiče egzistencijalnih pitanja, smatra i Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike. Upitan kakve bi posledice Srbija mogla da trpi, on za “Novu” kaže da veruje da će biti i vlada i grupacija u Evropskom parlamentu koje će biti veoma oštre prema Srbiji.
“Neke od njih samo čekaju naredni potez da bi iskoristili neku radikalniju meru prema Srbiji. Za zemlju koja je na evropskom putu to nije ni pogodan momenat da bilo šta radi sa Rusijom, niti je u pitanju neka nužnost. Samim tim, treba da se preispita da li je zaista na evropskom putu i da li zaista želi da postane članica EU, pa da tako krene i da se ponaša”, kaže Todorović Štiplija.
On navodi da za potpisivanje Plana konsultacija uopšte nije bilo potrebno sazivanje pres konferencije i to u Njujorku.
“To je tehnički dokument o saradnji dva minstarstva koji je mogao da se potpiše bilo gde i bilo kad, a ne da se za njega iskoristi baš poseta Njujorku, odnosno Generalnoj skupštini UN, gde je pozornost medija ogromna prema Rusiji. Verujem da je ruski MSP iskoristio taj momenat, jer u ovom trenutku malo ko želi da sedne za sto sa njima. Mislim da njima znači svaka medijska pažnja ovog tipa”, zaključuje sagovornik “Nove”.
BONUS VIDEO Nakon proglasa mobilizacije u Rusiji, političari rusofili u Srbiji nikom ponikoše
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare