Kako je nastala ideja koja čuva decu i iz korena menja fudbal?

Iako iznenađujuća, iza svega se krije želja da budu izbegnute neželjene posledice koje mogu nastati konstantnim ponavljanjem udaraca lopte u glavu.

O čemu se radi?

Iz perspektive navijača, ali i igrača, gotovo je nezamislivo gledati meč na kom nema vazdušnih duela, no sve to bi veoma lako moglo da se promeni, nakon što je prethodnih godina u javnost počeo da izlazi sve veći broj medicinskih dokaza koji ukazuju da ponavljani udarci u glavu mogu ostaviti dugoročne posledice na razvoj mozga, posebno kod dece.

Naučnici već godinama upozoravaju da problem ne predstavljaju isključivo potresi mozga, već i takozvane subkonkuzivne traume. Reč je o udarcima koji nisu dovoljno jaki da izazovu simptome potresa mozga ili prekid aktivnosti, ali svaki put izazivaju kratkotrajno pomeranje moždanog tkiva unutar lobanje.

Profesionalni fudbaleri tokom karijere mogu da izvedu više hiljada udaraca glavom, zbog čega postoji uverenje da se efekti ovih mikrotrauma vremenom akumuliraju.

Kod dece je rizik još izraženiji. Mozak se intenzivno razvija sve do kasnih tinejdžerskih godina, dok vratna muskulatura nije dovoljno razvijena da apsorbuje silu prilikom kontakta sa loptom.

Zbog toga dolazi do većeg ubrzanja i naglog usporavanja glave, što povećava opterećenje moždanog tkiva. Upravo iz tog razloga sve više lekara smatra da bi deca trebalo da savladaju sve ostale tehničke elemente igre pre nego što počnu sistematski da uče udarac glavom.

Najveća zabrinutost odnosi se na hroničnu traumatsku encefalopatiju (CTE), progresivnu bolest mozga koja se povezuje sa ponavljanim udarcima u glavu, što uzrokuje propadanje nervnih ćelija i postepeni gubitak moždanih funkcija. CTE je prvi put privukao pažnju javnosti kod igrača američkog fudbala i boksera, ali su poslednjih godina potvrđeni slučajevi i kod bivših profesionalnih fudbalera.

Posledice bolesti često se ne pojavljuju odmah, već tek godinama ili decenijama nakon završetka karijere. Među najčešćim simptomima nalaze se problemi sa pamćenjem i koncentracijom, promene raspoloženja, depresija, impulsivnost, agresivno ponašanje, a u uznapredovalim stadijumima i demencija.

CTE predstavlja jedan od najvećih izazova moderne sportske medicine, jer se bolest razvija dugo, a definitivna dijagnoza trenutno može da se postavi tek nakon smrti analizom moždanog tkiva.

Dodatnu zabrinutost izazvala su istraživanja Univerziteta u Glazgovu, koja su pokazala da bivši profesionalni fudbaleri imaju oko tri i po puta veći rizik od smrti usled neurodegenerativnih bolesti nego opšta populacija.

Kod Alchajmerove bolesti taj rizik bio je još veći. Iako naučnici naglašavaju da nije moguće svaku promenu pripisati isključivo udarcima glavom, smatraju da postoji dovoljno dokaza da se u radu sa decom primeni princip predostrožnosti.

Upravo zbog toga pojedini nacionalni savezi već su ograničili ili potpuno zabranili vežbanje udaraca glavom u najmlađim kategorijama. Komo je sada, na inicijativu Rafaela Varana, postao prvi klub koji samoinicijativno uveo takvu praksu, želeći da smanji rizik od mogućih dugoročnih posledica po zdravlje svojih mladih fudbalera.