13
Miloš Vasić i Martin Mačković uspeli su da prevaziđu najteži put do finala Olimpijskih igara.
PROČITAJTE JOŠ
Među prvima su naši veslači doputovali u Tokio i zadesio ih je najgori mogući problem, Vasić je bio pozitivan na koronavirus, zbog toga je i Mačković morao u karantin, pa su izostali zajednički treninzi i praktično su posle dve nedelje „praznog hoda“ uskočili u čamac i zaveslali ka finalu.
U polufinalnoj trci, imali su vreme 6:17.47, bili su drugi iza hrvatskog tandema Sinkovića uz +1.84, a finale se održava u četvrtak od 2.18 po našem vremenu.
Sigurno je svašta prošlo kroz glavu ovom tandemu tokom trke, naročito na kraju, zbog svega što su „pregrmeli“ zajedno.
„Ovo je veliki uspeh. Išli smo korak po korak nakon svega što nam se dešavalo prilikom dolaska u Tokio. Tempirali smo dobro formu, danas smo izveslali svoju najbolju trku. Želimo da se što pre oporavimo i da sutra napadnemo medalju. Konkurencija će biti vrlo jaka, iako su neko favoriti ispali. Sve ih poznajemo, ali idemo da veslamo našu trku, nadam se do medalje“, rekao je Miloš Vasić nakon plasmana u finale.
„Zadovoljni smo, iako mislim da možemo da budemo i brži. Za sada smo ostvarili cilj. Od kada smo krenuli da radimo sa trenerom Nikolom Stojićem znali smo šta je cilj, i sada smo nadomak njega. Želimo da krunišemo naš rad. Ja sam uživao u današnjoj trci, upijao sam svaki momenat“, naveo je Mačković.
Pred start igara, Vasić je emotivno opisao dramu kroz koju je prošao, naročito jer je problem sa koronom imala i supruga, košarkašica Sonja Vasić.
„Predugačkih 12 dana “u putu” do Tokija ali konačno stvari dolaze na planirano mesto. Veliki udarac pri sletanju 3. jula, moj test za koronu je bio pozitivan i završio sam u izolaciji 12 dana. Ogroman korak unazad za mene,moj tim (isto zatvoren na 14 dana), porodicu i ljude koji nas podržavaju. Da sve bude još gore,u isto vreme je i moja supuruga, pozitivna u Srbiji. Ja u izolaciji u Tokiju, a ona u bolnici u Beogradu… Ali eto, ne može se sve u životu kontrolisati. Toliko uloženog truda i rada, prevaziđenih prepreka, izvojenih pobeda, ispoštovanih protokola (vakcinisali se), ali na poslednjem koraku nas je dočekao neprijatelj veći od nas. Najbitnija stvar u tim danima bila je da smo mi pre svega zdravi i da sve prođe bez komplikacija“, poručio je pred start Vasić.
On nije imao simptome, samo ga je temperatura mučila tokom jednog dana, vratio se treningu odmah po izlasku i karantina, pokušao je sa Mačkovićem da malo vremena iskoristi maksimalno.
Da su uspeli, potvrđuje trka u polufinalu.
Inače, priča o stvaranju tandema Vasić – Mačković posebno je inspirativna zbog avanture kroz koju je prošao Martin, a o kojoj je govorio za lokalni Pannon RTV.
„Ja sam Subotičanin, najmlađe dete u porodici, imam starijeg brata i sestru. Od detinjstva sam isprobao mnogo sportova, sa sestrom i bratom, ali sam ih sve napustio. Imao sam sedam ili osam godina kad sam otišao do Veslačkog kluba na Paliću. Zavoleo sam okruženje i vodu, nešto me je uhvatilo i sledio sam taj put, to traje i danas. U Beograd sam došao 1. put sa 15-16 godina, osetio sam da smo ostalima na takmičenju predmet šale, smatrali su da su Palićani nespretni i da neće biti dobri. To je uticalo na mene i odlučio sam da se ozbiljnije bavim sportom. Majka mi je Mađarica, tata Hrvat-Bunjevac, zato je bilo zanimljivo odrastati u Subotici, od malih nogu sam bio izložen različitim kulturama, jezicima. Mislim da je to od ranog uzrasta bio plus. Imao sam dobar uspeh u osnovnoj školi koju sam pohađao na mađarskom, posle sam išao u Gimnaziju ‘Kostolanji Deže’ i voleo sam tu školu. Onda sam morao da donesem odluku, da li da pokušam da ostanem u Srbiji ili Mađarskoj, ili da pokušam da uđem na dobar fakultet i ostanem u sportu. Smatrao sam da u Srbiji ili Mađarskoj ne mogu da veslam i učim, onda je došla mogućnost da odem u Ameriku“, naveo je u ovom intervjuu Mačković.
Bio je od 2014. do 2018. u Kaliforniji na Berkliju. Bio je nacionalni šampion Kalifornije 2016, u godini poslednjih Olimpijskih igara. „Kliknulo“ je odmah kada je došao trenutak da se samo oproba sa Vasićem.
„Kada se vratio iz Amerike, došao u klub da trenira, 2019. se Nenad povredio i seo je u dvojac, i stvarno, na prvu ruku se pokazalo to jako dobro. Već na prvom Svetskom kupu u Plovdivu smo uzeli zlato. Jako je dobar čovek i sportista, slične smo energije, hoće da trenira i grize, uvek bude što bolji“, naveo je Vasić, dok je Martin priznao da je silno želeo mesto u čamcu, iako je to surovo u svetu sporta prema prethodniku.
„Trudio sam se i trenirao, popravljao, došao do tačke da je najlogičnije da se Miloš i ja udružimo. Dovoljno smo slični, ali i različiti, razumemo se i van čamca, on je nešto stariji, kao mentor. U meni je žar veći, a on je stabilniji i snažniji u nekim stvarima, ta kombinacija može dosta toga da donese“, naveo je Mačković, otkrivši i zašto je izabrao Srbiju.
„Od malih nogu, uvek sam se osećao kao Mađar, to je bilo normalno i kod kuće smo pola govorili na mađarskom. Palički klub je na takmičenja išao u Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji, i tu najviše, jer su ipak bili deo Saveza Srbije. Tako je sve i počelo. Kada sam ozbiljno počeo da veslam, prva opcija je bila Srbija, ipak je palićki klub u Srbiji i privuklo me je veslanje u Srbiji. Mislim da je to najbolja odluka, postoje uslovi da sve ostvarimo“, zaključio je Mačković.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
