0
Buka. Graja. Urlik. Smeh. Miris marihuane. Miris parfema. Gužva. Gužva. Gužva. Tako otprilike izgleda svaki put ulazak na US Open, ali i sve ono što se nalazi u njegovom središtu. Najenergičniji grad na svetu i jedinstveni teniski doživljaj.
Nemoguće je to uporediti sa bilo čim drugim, sa bilo kojim drugim sportom. Za fudbal i košarku je očekivano da svi galame i da budu izuzetno veseli i energični pre mečeva, za neke druge pak je i ovo izuzetno neobično. Ta jedinstvena atmosfera u svetu tenisa isijava iz same energije grada, a kada se tu odjednom nađe mnogo, mnogo ljudi sve postaje nestvarna buka.
PROČITAJTE JOŠ
Da se razumemo, nije to nepodnošljiva buka. Nisu to decibeli kao kada se pali mlazni avion, ali jeste neobično bučno. Često ne čuje čak ni muzika sa razglasa, ali jedan maleni pas je pokupio svu slavu.
Ako volite pse i na Instagramu vam iskaču svakakvi snimci, njega ste videli sigurno.
Da, pružiće vam šapu samo ukoliko mu date novca. Gazda to samo pomno gleda, a ne znam da li mi je žao tog psa, da li mi je simpatičan što je tako inteligentan ili me nekako tišti da je glava jedne porodice ipak pas. Dosta je to ozbiljna tema za razmišljanje, ali je on svakako beskrajno simpatičan. Nadam se da u tome barem i uživa.
I nastavite dalje, a onda vas zaplahne jedan miris marihuane. Legalizovana je u Njujorku i prosto je, doduše na momente, nemoguće koliko ceo grad miriše na marihuanu. Aleksander Zverev je prošle godine pričao da na terenu 17 miriše kao u dnevnoj sobi Snupa Doga.
Tako je i na ulazu. Velika razlika US Opena u odnosu na ostale turnire je što je ovde mnogo više gostiju ležernije (ili nemarnije) obučeno. I dok na Vimbldonu dolazite da pokažete da ste velika statusna faca sa specijalno krojenim odelima od nekoliko hiljada funti, ovde se dolazi u majici od 12 dolara sa rasprodaje, nehajanim bermudama, skupim patikama i samo sa telefonom. Sve ostalo se da kupiti.
Kartica je instalirana na telefonu i svi mašu telefonima iznad onih aparata kao da izvlače jednoručne bekhende.
Na samom ulazu fizičke karte više ne postoje. Sve je na telefonu, pa čak i biletarnice koje postoje vam samo pomažu kako da preuzmete kartu. One, ukoliko želite da ih kupite tog dana, koštaju čak i po 300 dolara samo da uđete na kompleks (bez mečeva na glavnim terenima) i to za dnevni termin.
Na samom ulazu postoje detektori metala koji proveravaju svakog uz obavezno otvaranje i najmanjih ženskih torbica, a kamoli rančeva.
Neophodno je da skinete posebnu aplikaciju gde bar kod neće „bežati“ po ekranu i kada platite možete da uđete. Na promeni iz dnevnog u noćni termin ogroman broj ljudi se sjuri ka kapijama, a očekuje se da gužve ovog vikenda budu rekordne po ko zna koji put jer se 2. septembra slavi „Dan rada“ („Labor day“).
US Open je oborio rekord u prvoj, kvalifikacionoj nedelji sa 216.029 navijača i pre glavnog žreba. Pao je rekord i prvog dana odmah sa 74.641 posetilaca, nikada ih nije bilo više u istoriji. Padaju rekordi, a cene vrtoglavo skaču.
Nemoguće je ući na kompleks ove godine bez 110 dolara, a tokom prethodnih godina je bilo moguće to uraditi za cenu od 46 do 58 dolara. Sada je to davno prošlo vreme. Koliko je to suludo govori da na Vimbldonu ista karta košta 25 funti, na Rolan Garosu 25 evra, a na Australijan openu 25 dolara. Amerika je korak ispred.
Cene rastu iz dana u dan, pa su tako za „Grandstand“, treći po veličini stadion, cene karata za drugi dan bile i 5.000 dolara.
Najjeftinija karta za muško finale je sada 681 dolar (verovatno će u periodu od pisanja do objave teksta od nekoliko sati već biti 750).
Karte se brzo prodaju i kupuju i treba vrebati pravo mesto na zvaničnom sajtu. Sve je odrađeno onlajn kako ne bi bilo laži i prevare, ali karte brzo, baš brzo menjaju vlasnike. Zato je i stadion dupke pun. Možete odjednom da odlučite da svoj koktel odnesete na tribine i da gledate Novaka, ili do jutros Alkaraza. Oni su glavni mamac.
BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona