0
Rafael Nadal je možda i poslednji put odigrao meč na Rolan Garosu. Možda i nije, u tom limbu su prethodnih dana bili organizatori, a to je otišlo do te mere da su po završetku meča sa Aleksanderom Zverevim 6:3, 7:6(5), 6:3 prišli do Španca.
Čitava priča je krenula onim uzdahom koji se prolomio svečanom dvoranom na Rolan Garosu kada su kuglice ukrstile Nadala i Zvereva. Da li je moglo luđe? Igrač u najboljoj formi na šljaci jer je upravo podigao trofej u Rimu će u prvom kolu igrati protiv 14-strukog šampiona koji pokušava da pokaže barem delić sebe u najboljem svetlu.
PROČITAJTE JOŠ
Ovakav meč prvog kola se zaista ne pamti, ali to može da se desi samo u ovakvim ludim scenarijima. I tako smo doživeli da gledamo četvrti i ujedno najemotivniji poraz Nadala u Parizu svih vremena. Posle Robina Soderlinga i dva puta Novaka Đokovića, sada će i Zverev imati šta da priča unucima. Doduše uvek uz asteriks da ipak Nadal nije bio na svom najboljem nivou.
Zverev će moći verovatno da priča da je poslednji koji je igrao i da je poslednji koji je pobedio Nadala, ali će imati šta da priča i svaki od 14.911 gledalaca koji su prisustvovali spektaklu za sva vremena. Videli ste kako je to izgledalo na televiziji, ali kako je to izgledalo sa lica mesta.
Završavao sam drugi posao u trencima kada je Nadal izlazio na teren. Onda me je zatekao huk, poput onog u crtanim filmovima kada im od glasnoće spadne šešir sa glave. Tako je otprilike i mene sve to „oduvalo“. Kada je čuveni spiker Rolan Garosa nabrojao sve što je osvojio i završio sa Nadal… Umalo je usledila eksplozija, da je postojala mogućnost da zvuk dobije boju verovatno bi se ta svetlost iz Pariza videla daleko do Melburna.
Neverovatno kako svet odjednom postaje mali, kako svet staje. I to zbog oproštaja koji to zapravo nije. Ili jeste. Šta god da bude – imaće šta da se priča.
I tako završim šta sam imao i strčim direktno uz stepenice na treći sprat „Šatrijea“ gde su smeštena novinarska mesta. Dođem gore i imam šta i da vidim. Ne postoji nijedna jedina stolica prazna. Ma ne postoji razmak između dva čoveka veći od jedne vlati kose. Sve je dupke puno. Ljudi se gledaju, pomalo se i mrze, ali odlučuju da nekako koegzistiraju jer znaju da je ono na terenu mnogo veće od bilo kakvog trenutnog komfora. Pričaće o tome deci, pa izdržaće vala i da sve ne bude kako treba.
Dolazim, nema slobodnog mesta. Cupkam, poskakujem, gledam između zida i stuba. Vidim samo maleni delić terena, nema veze – dovoljno je. Stajao sam tako gotovo sat vremena pre nego što se oslobodilo prvo mesto. Konačno je stala kiša na ostalim terenima, pa je postojala mogućnost da ostale kolege ipak imaju nekog posla. Na tribinama svi novinari, svi najverniji Nadalovi navijači, na tribinama su i Iga Švjontek, Novak Đoković i Karlos Alkaraz.
Svi žele da vide njegovo visočanstvo još jednom na delu, „Kralj šljake“ na mestu na kom je postao. I Nadal je na momente zablistao kako je to radio gotovo 20 godina. Na momente je činio da svi skoče i vrište i mašu rukama i ne znaju više ni šta da rade od sebe. Na momente je stadion bukvalno ključao. I niti jednu loša stvar nije bila uperena protiv Zvereva, ali je svaka bila u slavu Rafe. Sve od prve do poslednje svi su slavili velikog Španca.
I kada se sve završilo Nadal je odlučio da odbije organizatore. Ameli Morezmo je isprva najavila posebnu ceremoniju opraštanja od Nadala, a onda je otkazala kada je Španac rekao da ne želi da zatvori vrata 100 odsto i da će se možda vratiti. Verovatno neće, ali… Uvek je u karijeri probijao te zakone verovatnoće, pa ni sada nije hteo da odstupi od toga.
Odbio je suze, počast, odbio je da to bude i njegova svojevrsna igračka sahrana na „Šatrijeu“. Možda je rekao poslednju reč, ali želi da sve uradi na svoj način.
I njegove oči su se ispunile suzama. Nije ni on od kamena. Mahnuo je. Pogledao ka publici. Upio sve. Poigrala se igra svetlosti i senke u tom trenutku. Ništa nije slučajno kada je sudbina u pitanju. Zverev je skinuo pažnju za sebe, upitali su ga o njemu, a on je svu pažnju prebacio na Nadala.
Ovo je bio njegov dan. Ovo je bio njegov dom. Njegovo čistilište, pakao i raj. Ovo je bio Rafael Nadal.
„Ne želim omaže. Hoću da mislim na tenis i ni na sta drugo. Ako to žele, bice vremena. Ako dođe vreme za kraj onda mogu da mi daju omaž. Pariz nije daleko, mogu da dođem. Ne treba mi danas omaž“, rekao je Nadal posle meča.
BONUS VIDEO Nadal napušta teren nakon poraza od Hurkača u Rimu