Nadal je ove godine poražen pet puta od Amerikanaca, više nego u čitavoj prethodnoj deceniji.
Niko nije verovao da će i sa punih 36 godina Rafael Nadal i dalje igrati tenis. Nije verovao ni on sam. Tek niko nije verovao da će u 36. godini osvojiti dve grend slem titule i da će ga nekoliko pobeda deliti od toga da se vrati na prvo mesto ATP liste.
Zapravo Španca od toga deli samo četiri pobede. Kako je u prvom kolu Završnog turnira u Torinu poražen od Tejlora Frica sa 7:6(4), 6:1 postalo je jasno da bi mogao da se vrati na vrh sa četiri pobede. Ipak, malo ko veruje to sada verovatno i u Rafinom timu.
Upisao je tri poraza zaredom, što mu se nije desilo još od 2009. godine. Tada je imao četiri poraza zaredom (četvrti mu zadao Đoković na Završnom mastersu te godine), što dovoljno govori o tome koliko Španac zna da „potone“ na kraju sezone.
Naporne sezone su znale da uzimaju ozbiljan danak kod njega, o čemu najbolje svedoči podatak da nikada u karijeri nije osvojio Završni masters. Ukoliko to uradi ove godine bilo bi to jedno od najvećih senzacija sezone.
Ima nekoliko razloga zbog kog retko ko veruje da bi Nadal mogao da upiše sve četiri pobede.
Pre svega što fizički nije na svojih 100 odsto. Ove godine je Španac prvi put odstupio od svoje rutine da igra na turnirima samo kada je potpuno zdrav. Ovog puta je igrao i kada nije bio možda ni blizu svojih 100 odsto, ali je mnogima zasmetalo što se stalno žalio na povrede posle svakog poraza. Bilo bi lako reći da su to bili samo izgovori, ali je zaista Španac bio potpuno izranjavan.
Najbolje o tome svedoči pobeda protiv Tejlora Frica na Vimbldonu, kada se neposredno pred polufinale Nadal povukao sa turnira. Usledila je pauza sve do US Opena, a bilo je evidentno da je Španac morao da promeni servis. Nisu to bile samo tehničke finese, bilo je mnogo krupnijih promena jer ranije zbog povrede (kidanja) mišića nije mogao da servira normalno. Možda Nadal nema najbrži servis, ali i te kako zna da napravi prednost prilikom prvog udarca.
Nedovoljno je fizički pripremljen u ovom trenutku upravo jer je morao da miruje zbog te povrede, a to je donelo i novu nesigurnost na psihičkom planu. Kada nije dovoljno spreman da igra na način na koji želi ne oseća se sigurno, a to je najbolje i sam objasnio.
„Povratak na teren posle nekoliko mečeva nije idealan scenario. Kada se vratim iz povrede potrebne su mi pobede da bih vratio samopouzdanje. Ali kada igrate protiv najboljih, onda se stvari komplikuju. Ovo nije idealan turnir na kojem treba da vratim samopouzdanje. Ali moram to da prihvatim i nastavim da radim. Učinak na treningu je bio mnogo bolji nego na meču. Znam da imam pravi stav, ali ne pokazujem potreban nivo u mečevima“, dodao je Španac.
Istakao je i koliko ga je ovo pogodilo.
„Znam da je ovo što mi se dešava normalno posle svega što se dogodilo u poslednjih pet meseci, ali to me ne sprečava da budem razočaran. Danas se sve događalo brzo. U većini poena on je napadao, a ja se branio. Nedostajala mi je brzina nogu i mentalna snaga. Igrao je na odličnom nivou i stavljao me pod pritisak“, kazao je Nadal.
Nadal je sa terena na US Openu počistio Frensis Tijafo, bolji od njega u Parizu bio je Tomi Pol, a sada mu je i treći Amerikanac zadao poraz o kom će dugo razmišljati.
Zapravo dugovečnost Nadala je istovremeno blagoslov i usud. Naime, niko na početku njegove karijere nije mislio da će igrati nakon 30. godine. Ni on sam nije mislio o tome, ali iako su mu predviđali ozbiljne povrede kolena do toga nije došlo.
Napravio je posebne patike koje su mu pomogle da taj problem neutrališe u dovoljnoj meri da ostane na vrhunskom nivou. Nije očekivao niko pogotovo da će igrati na kraju ove godine jer su španski novinari šuškali tokom Rolan Garosa da je ovo možda njegov poslednji turnir u karjieri. Osvojio je tada drugi grend slem u sezoni i kakva bi bila šteta da je tada odlučio da se povuče.
U čitavu jednačinu nije zanemarljiv ni emotivni aspekt. Da Nadal nije planirao da igra do 35. godine svedoči i što je odlučio na kraju da postane tata i pre nego što je završio karijeru. Ranije je odbijao jer je želeo da se potpuno posveti ulozi tate, ali se čini da je Ćiski Mariji Pereljo bilo dosta čekanja. Na svet je došao mali Rafael.
Kao svaki ostravljanin Nadal je vezan za porodicu (izuzetno je teško podneo razvod oca i majke tokom 2009. godine), svakog dana zove porodicu, a istakao je tokom Lejver kupa i turnira u Parizu da je prava sreća da ima video poziva da ostane povezan za suprugom i ćerkom.
„Uvek mi je bilo teško da napustim dom. Sada je opet drugačije. Nakon što sam se upoznavao sa sinom tri nedelje, bilo je teško iskustvo u životu da mora da mi nedostaje, ali moraš da se prilagodiš. Srećni smo što imamo video pozive u svakom trenutku u kom to želimo“, rekao je Nadal i pokazao drugu stranu svoje ličnosti. Možda su mu noge u Torinu, ali deluje da je glava u Manakoru.
Ipak, Nadal će brzo morati da se prilagodi novoj stvarnosti kako bi se vratio u pravi kolosek. Taj ritam će moći da uhvati tek nakon Torina, a sada će morati da pokuša da izgura sve „na mišiće“. Nadal se našao pred novim izazovom i za razliku od većine drugih ovog puta nije bio pripremljen. Opet, ne bi postao takav šampion da nije bio spreman da se adaptira.
BONUS VIDEO Rafael Nadal ispao sa turnira u Parizu