Jao, samo da ne bude Medvedev - onima koji su pratili tenis s kraja 2020. godine to je bila prva pomisao pred završnicu Australijan opena.
Ruski „terminator“ igrao je protiv Stefanosa Cicipasa za finale, u kom je već čekao Novak Đoković, koji je imao lakši posao i put preko Aslana Karaceva.
PROČITAJTE JOŠ:
U tom trenutku Karacev je delovao kao „one hit wonder“ ili „čudo za jedan dan“. Došao je niotkuda do polufinala slema i učinio da na dve nedelje ATP tur izgleda kao WTA, gde su velika iznenađenja i senzacije mogući.
Kad je Medvedev pobedio Cicipasa sa 6:4, 6:2 i 7:5, došao je Đokoviću na noge u finale kao najteži mogući rival u tom trenutku koji je svet tenisa mogao da izbaci.
Rafael Nadal je vukao probleme s leđima od početka godine, Federer je povređen, Marija odavno nema na mapi i od tih „velikih“ igrača nije bilo nikoga.
Medvedev je bio najveći i kad je 25-godišnjak tog 21. februara krenuo po „Đokovićev pehar“ u Melburnu, imao je formu, podlogu i dvadesetak pobeda zaredom, od čega mnoge nad top 10 igračima među kojima je bio i Đoković.
Zverev, Cicipas, Rubljov, Beretini, Švarcman, Nišikori… niko nije mogao da mu parira.
Osvojio je London, a zna se da na Završnom mastersu nema lakih rivala i zagrevanja od prvog kola, a onda u finalu Melburna doživeo potop.
Đoković je sa 7:5, 6:2 i 6:2 nekako isuviše lako pobedio Medvedeva za svoju 18. grend slem titulu, dok je Rus posle poraza izgledao isuviše opušteno.
Sigurno da mu nije bilo svejedno kako je na oko izgledalo, ali koliko mu je taj poraz teško pao, vidi se tek dva, dva i po meseca kasnije.
Jer, danas Medvedev ne može da se sabere. Ima 25 godina i od njega se već očekuju konstantno vrhunske partije – ipak više nije „next gen“, to jest igrač „nove generacije“.
A on oscilira u formi kao što je uradio tokom 2020. godine kada je igrao vrhunski do kraja sezone 2019. i delovao nepobedivo na uzastopnim turnirima.
Ove godine od finala sa Đokovićem više su u centru pažnje njegovi nervozni ispadi i lomljenje opreme nego vanserijske partije.
Jedan problem je njegova „ahilova peta“, podloga. Poznato je da Medvedev ne voli šljaku, ali da bi bio deo teniskog krema, ne može ni toliko da bude frustriran njome.
Od finala Melburna odigrao je jedan „kršten“ turnir i to na betonu u Marseju. Tu je došao do finala i pobedio Pjer-Ig Erbera, ali nije imao nijednog od najjačih protivnika.
U Roterdamu ga je šokirao naš Dušan Lajović već u prvom meču na turniru, u Majamiju ga je u četvrtfinalu zaustavio Roberto Bautista Agut.
Pred Madrid je imao isti motiv kakav je imao pred finale Australije. Da je pobedio u Melburnu, Medvedev bi zaseo na prvo mesto ATP liste.
To je mogao i posle Madrida i Rima. Novak Đoković nije igrao u Španiji, odlučio se samo za Rim, pa je Rus mogao da pobedom na jednom od dva mastersa i ulaskom u završnicu drugog zauzme prvo mesto ATP liste.
„Rekao bih da je podloga u Madridu sličnija tvrdim podlogama jer je šljaka brza, visina je dobra, a servisi idu brže. Po rezultatima vidimo da momci koji se malo muče na šljaci, ovde igraju bolje“, rekao je Medvedev pred turnir u glavnom gradu Španije.
Začuđujuće je ispalo što nije bio ni blizu da ispuni taj zadatak! U Madridu gde je već u drugom kolu zaustavio Kristijan Garin u tri seta, a prethodno je Medvedev u tri seta dobio Alehandra Davidovič Fokinu.
Poseban problem je što je Danil treći set od Garina prepustio sa 6:1, kao da mu se ni ne igra.
Kao da je potpuno izgubio fokus i „oštricu“. Mrka kapa samo je dodatno navučena i u Rimu gde je Medvedev izgubio u drugom kolu od onog „čuda za jedan dan“.
Karacev je stigao do finala Beograda izbacivši Đokovića, a onda je i u prestonici Italije upisao novi veliki teniski skalp sa 6:2, 6:4.
Zvučalo je neverovatno kad je pred Madrid, Medvedev rekao da mu je na naredna tri turnira do Rolan Garosa cilj da pobedi na bar jednom meču.
Evo stigao je do Rolan Garosa i pobedio samo jedan u Madridu i Rimu. Doduše, treba podsetiti da je Danil do sada imao osam poraza na ova tri turnira i nije imao pobeda.
Stoga je jasno da mu podloga ne odgovara, ali je i pre toga imao dva turnira na betonu i kiksirao je na onom većem.
Treba podsetiti i da nije baš da „ne zna“ da igra na šljaci jer je u Monte Karlu pre dve godine pobedio, ni manje ni više, nego Đokovića.
A onda je u istom ritmu došao do finala Barselone. Dakle sve je u glavi. A nju je, po svemu sudeći početkom godine poremetio poraz u Melburnu.
Kako drugačije objasniti da inače mirni Medvedev „divlja“ viče na meču sa Davidovič Fokinom kako ne želi da igra na toj podlozi.
Šljaku nisu voleli ni neki veći igrači poput Bekera i Samprasa, dok asovi kao što su bili Muster i Kuerten nisu voleli travnate podloge.
Međutim, njegov trener Žil Servara mu je rekao da više ne priča viceve o svojoj igri na šljaci, nego da počne da joj se prilagođava.
Medvedev je već pokazao da ima kvalitet za to, ali je malo potrebno da mu u glavi kvrcne i „prezubi“.
„Ranije smo gledali šale zbog toga što nije pobedio nikad na Rolan Garosu, jer nismo dozvoljavali da pritisak dopre do nas, ali više mi nije do šale“, kaže Servara.
Ukoliko ove reči ubrzo ne dopru do Medvedeva, vrlo brzo će početi da se postavljaju pitanja da li zaslužuje i drugo mesto na ATP listi.
Sve dok ne namesti glavu, po jedan težak poraz će ga izbacivati iz vinkle kao što je to uradio Novak krajem februara, a upravo sposobnost da se vratiš posle teških udaraca razlikuje Đokovića od svih ostalih na ATP turu već godinama unazad.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar