0
Da je naslov kojim slučajem "Top 10 pobede Novak Đokovića u 2024. godini" ovde uopšte ne bi bilo teksta. To je upravo taj podatak koji baš, baš boli.
Srpski teniser je postao vicešampion Vimbldona samo 37 dana nakon operacije medijalnog meniskusa desnog kolena što se verovatno ne pamti u istoriji tenisa. Zapravo je savladao šestoricu rivala, ali nije samo onog poslednjeg.
Momka koji se nalazi u najboljoj formi i koji je upravo postao šesti u istoriji koji je uspeo da iste godine osvoji Rolan Garos i Vimbldon. Karlos Alkaraz je nastavio impresivan niz trijumfa i jedini uspeo da ogoli istinu da Đoković i dalje nije na svom najvišem nivou.
I to jeste bilo evidentno, ovog puta je Đoković imao i fizičke limite koje nije mogao da probije tako brzo posle operacije.
PROČITAJTE JOŠ
Uostalom, činjenica da je bio na nekih 80 odsto daje dosta razloga za optimizam navijačima koji se nadaju da bi do početka Olimpijskih igara u Parizu mogao da se približi onom najvišem nivou i da napadne jedino preostalo zlato koje mu fali. Olimpijsko zlato od 27. jula do 4. avgusta bila bi blistava kruna karijere i postao bi tek drugi igrač u istoriji tenisa koji ima karijerni super slem (osvajanje sva četiri grend slem pehara, Završnog mastersa i olimpijskog zlata). Jedini pre njega koji je u tome uspeo? Andre Agasi.
Đoković će ipak još jednom morati sebe da iznova izmisli. Kao feniks moraće da pronađe način kako da sopstvene limite prevaziđe i da bude na najvišem mogućem nivou ekspresno. A to neće biti nimalo lako. Ipak, poznato je i šta bi moglo da mu pomogne se „resetuje“.
Top 10 pobeda. Top 5 pobeda. Rušenje Janika Sinera ili Alkaraza. To će biti lekovito kao ništa do sada. Đoković ima ozbiljan problem da se nosi sa vrhunskim igračima od polufinala Dejvis kupa kada je protiv Sinera propustio tri meč lopte.
Podatak za nevericu je da Đoković u 2024. godini nije slavio protiv Top 10 igrača. Srpski teniser je stigao samo do jednog finala (Vimbldon) i tri polufinala (Australijan open, masters u Monte Karlu i serija 250 u Ženevi). Doduše, Novak je i odigrao samo sedam turnira što pokazuje da je potpuno rasteretio kalendar da bi našao u što boljoj formi na Olimpijskim igrama.
Uostalom, Đokovića sada očekuje serija treninga u Beogradu, a onda i put za Pariz, verovatno nešto nakon 20. jula. Tamo će se pripremati za Olimpijske igre.
Novak je ove sezone doživeo neke neočekivane poraze poput onog od Luke Nardija na Indijan Velsu koji je bio 123. igrač planete. Možda nikada neće biti grend slem šampion, ali će imati šta da priča unucima. To što se desilo te kalifornijske večeri bilo je sve samo ne očekivano.
Trebalo bi biti pošten i reći da je i Novak imao pehove ove sezone. Nije mogao da odradi pripreme baš kako je želeo jer je imao prenaporni kraj prethodne sezone sa Dejvis kup obavezama. Nakon toga je na Australijan openu morao da se bori sa virusom, što je bio jedan od razloga poraza od Sinera u polufinalu. Uostalom, to je bilo toliko teško da mu je i glas bio potpuno promenjen prvih nekoliko konferencija za medije. To svedoči da nije bilo sve savršeno.
Problem sa kolenom se pojavio na šljaci, u Rimu je pogođen flašicom u glavu (rupa u kosi se videla i tokom Rolan Garosa). Jednostavno, čitav taj sijaset malera rezultirao je da prvi put od 2006. godine kada je osvojio prvu titulu u Amersfortu uspeo da stigne do sredine jula bez trofeja. Vrlo, vrlo moguće i do sredine avgusta, ukoliko do tada ne odluči da neočekivano zaigra negde.
Dakle, crni niz Đokovića u Top 10 duelima sada već traje čitave godine. Novak je jedini u istoriji tenisa uspeo da 2015. godine upiše 31 pobedu protiv Top 10 igrača (pobedio na svakom meču protiv Top 10 igrača koje je odigrao te sezone).
Uspeo je da upiše do sada 257 pobeda protiv Top 10 igrača što deluje još čudnije da ove godine u tome nije uspeo.
Ipak, kada kretnja bude mogla da prati glavu Đokovića sve će biti kako treba.
Ukoliko sve bude kako treba već će u Parizu ta prilika karijere učiniti da postane večan i u ovom pogledu. Upravo se tome sada i posvetio.
„Olimpijske igre su moja ogromna želja – jedinstvena prilika da donesem zlatnu medalju zemlji. Imam bronzu iz Pekinga davne 2008. Mnogo toga je drugačije na Olimpijskim igrama. Okuplja se kompletna ekipa i iz drugih sportova. Menja se karakteristična rutina, koju imamo u tenisu. Nadmetanje protiv reprezentativaca ostalih zemalja s jedne strane daje energiju, ali s druge strani iscrpljuje te fizički, pre svega emotivno“, poručio je srpski as na kraju prethodne godine.
Posle Vimbldona je još jednom istakao da mu je to cilj.
„Igraću Olimpijske igre i nadam se medalji za moju zemlju. Vraćam se na mesto gde sam se povredio, na terene Rolan Garosa, videćemo kako ću se osećati. Nadam se da ću naći svoj tenis. Učinću sve da stignem do finala Olimpijskih igara u Parizu“, istakao je Novak.
BONUS VIDEO Novak Đoković nakon finala Vimbldona
