Posle Monte Karla i Beograda, Novak je i Madrid morao da napusti bez trofeja. Ovog puta ipak je delovao kao igrač koji će biti spreman do Grend slema u Parizu.
Novak Đoković je posle velike borbe doživeo poraz u polufinalu mastersa u Madridu od Karlosa Alkaraza rezultatom 6:7, 7:5, 7:6, što je opet bila još jedna u nizu velikih pobeda talentovanog Španca, usput na putu ka tituli.
Posle više od tri i po sata, Đoković je morao da čestita rivalu, ali za razliku od prethodnih turnira iz ove godine, mnogo je više razloga za zadovoljstvo nego za brigu. Kada se podvuče crta, ni sam Đoković nije bio nezadovoljan posle meča.
„Defintivno sam igrao dobar tenis. Mislim da je to najbolje što sam igrao ove godine. Verovatno kad me prođe razočarenje zbog poraza, tad ću moći da izvučem mnogo pozitivnih stvari iz ove nedelje“, istakao je srpski teniser.
I upravo je u ovim rečima svetski broj jedan najbolje sumirao svoj nastup na španskoj šljaci koju je zbog nekorektne publike bio sklon da izbegava kada god je bilo moguće prethodnih godina. Sada su mu bili neophodni mečevi, pa je odluka da dođe u špansku prestonicu bila laka, a vrlo verovatno baš ona koja mu je trebala.
Problemi sa kojima se suočio na prethodnim nastupima i koji su izazvali veliku zabrinutost, sada nisu bili prisutuni. Daleko od toga da je Đoković izgledao idealno, ali je po prvi put delovalo da je na pravom putu. Na turnirima u Monte Karlu i Beogradu, doživeo je neprijatne poraze nakon što se u potpunosti raspadao u trećem setu. Ni protiv Alehandra Davidoviča Fokine na startu mastersa u Kneževini ni protiv Andreja Rubljova u Beogradu, nije postojao u odlučujućem setu i izgledao je kao izduvan balon.
Ono što mu je bila prednost nad rivalima, da ih lomi u dugim i iscrpljujućim mečevima, sada je postala njegova Ahilova peta.
Pričalo se o nedostatku mečeva, misterioznoj bolesti, a ni sam Novak nije ostavaljao utisak poverenja. Zato je u Madridu bila potpuno druga priča. S Alkarazom je vodio pravi rat na terenu. Strahovite razmene, žestok tempo i najbolji tenis u završnici meča čija je dužina bila dostojna grend slemova, pokazatelj su da je Novakova fizička kriza prošlost. S obzirom na to da mu treba što više mečeva kako bi spremno dočekao Rolan Garos, izazov koji mu je Alkaraz bacio u lice bio mu je preko potreban.
Pored fizičke spreme, raduje još jedan detalj. Novak je sjajno servirao od početka meča i dozvolio je samo dva brejka rivalu, od kojih jedan u prvom servis gemu dok se nije zagrejao.
Sjajno je kombinovao i raznovrsno servirao i naročito kada je bio u teškim trenucima, servisom je uspevao da se vadi iz problema. U ovoj fazi karijere je to od velikog značaja, a s obzirom na to da se mučio sa početnim udarcem prethodnih nedelja, izdanje protiv Alkaraza može samo da raduje.
Ima razloga i za brigu, mada poučeni iskustvom ne preteranih. Novakov ritern je bio dosta ispod standarda na koje nas je navikao i zbog čega ga smatraju najboljim u istoriji. Treba reći i da mu je ovo bio prvi susret sa Alkarazom u karijeri, pa je i to moglo da ima uticaj kao faktor iznenađenja, ali će Novak definitivno morati bolje.
„Njegov kik servis ima ovde ogromnu visinu i bilo je strašno teško da se snađem sa takvim lopticama, pošto sa te strane nisam dobro osećao svoj ritern. Servirao je sa mnogo kika da bi sebi stvorio što bolju poziciju“, priznao je Đoković posle meča.
I prethodne godine je Đoković podizao formu baš u ovom periodu. Posle slabog izdanja u Beogradu je preskočio Madrid, a u Rimu odigrao finale. S titulom na Serbia Openu otišao je u Pariz i potom ispisao istoriju osvojivši svoju drugu titulu na Rolan Garosu.
Rim koji se igra od 8. do 15 maja je sledeća stanica, a prvi rival biće mu Aslan Karacev. Pa neka se istorija ponovi.
BONUS VIDEO Novak u raspravi sa sudijom, publika mu zviždala