Eparhija raško-prizrenska upozorila na posledice primene Zakona o strancima na Kosovu

"Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve, kao Crkva koja vekovima živi sa svojim vernim narodom na prostoru Kosova i Metohije i koja neposredno deli svakodnevne brige i potrebe naših vernika, sa pažnjom prati najave i javna saopštenja u vezi sa pojačanom primenom propisa koji uređuju ulazak, boravak i rad “stranih državljana” na Kosovu i Metohiji. Zato smatramo svojom pastirskom obavezom da ukažemo na realne i konkretne rizike koje ovakva praksa može proizvesti po srpsku zajednicu, posebno u delu koji se odnosi na pravo na obrazovanje, rad i nesmetan život", navodi se u saopštenju.

Eparhija, kako navode, uvažava pravo nadležnih institucija da uređuju pitanja boravka i kretanja lica, kao i potrebu da se postupa u skladu sa važećim pravilima.

"Međutim, ovako osetljiva pitanja moraju da se rešavaju u dijalogu sa srpskom zajednicom zbog velike osetljivosti. Takođe treba imati u vidu da u uslovima dugogodišnjih nerešenih statusnih i administrativnih pitanja, kao i specifičnih okolnosti života srpske zajednice, postoji opravdana bojazan da bi rigidna i ishitrena primena pravila, bez jasnog prelaznog režima i bez izvodljivih procedura za veće grupe ljudi, mogla da dovede do nesagledivih posledica koje ne doprinose ni pravnoj sigurnosti ni javnom interesu, već naprotiv pojačavaju neizvesnost i tenzije", ističe se u saopštenju.

Posebnu zabrinutost, navodi Eparhija, izaziva mogućnost da lica koja godinama žive i rade na Kosovu i Metohiji, kao i studenti i zaposleni u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama od značaja za srpsku zajednicu, posebno Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, budu tretirani kao „strani državljani“ u smislu migracionih propisa, bez realnog i dostupnog mehanizma da u doglednom roku regulišu svoj status.

"Ukoliko se status studenata i zaposlenih uslovljava kriterijumima koji u praksi nisu primenljivi na institucije od vitalnog značaja za srpsku zajednicu, rizikuje se narušavanje samog prava na obrazovanje i kontinuitet školovanja, kao i prava na rad i obavljanje delatnosti od javnog interesa. Svako rešenje koje bi faktički dovelo u pitanje normalno funkcionisanje visokoškolskog obrazovanja, ili bi ugrozilo studente i njihovu akademsku godinu, imalo bi dalekosežne posledice po celu zajednicu i stvaranje uslova za ostanak mladih. Izuzetno je važno da se ni na koji način ne ugrozi ni funkcionisanje zdravstvenog sistema u srpskim sredinama", ističe Eparhija.

Takođe, posebno osetljivim smatraju najave o strogim rokovima za prijavu adrese boravišta i mogućim sankcijama, uključujući zabranu ulaska.

"Ukoliko se takve mere primenjuju bez dovoljno vremena za prilagođavanje, bez adekvatnih informacija na srpskom jeziku i bez funkcionalnih kanala za masovnu registraciju, mogu se stvoriti uslovi da veliki broj ljudi postane „neregularan“ isključivo zbog tehničkih propusta, što bi bilo nesrazmerno cilju zakona i suprotno osnovnom načelu pravne izvesnosti. Posebno je važno da pravni lekovi budu delotvorni u praksi, tako da se izbegnu situacije u kojima bi posledice nastupale pre nego što se omogući stvarna pravna zaštita", piše u saopštenju.

Eparhija zato upućuje odgovornu i dobronamernu molbu nadležnim institucijama i međunarodnim predstavnicima da se pristupi primeni propisa na način koji će biti u skladu sa standardima vladavine prava, nediskriminacije i proporcionalnosti, i koji će uzeti u obzir realne uslove života srpske zajednice. Smatramo nužnim da se, pre pune primene mera koje mogu proizvesti teške posledice, usvoje jasna administrativna uputstva sa prelaznim i zaštitnim mehanizmima koji će obezbediti da studenti, nastavnici, zdravstveni radnici i druga lica koja su deo svakodnevnog života srpske zajednice ne budu dovedeni u pravni vakuum. Posebno je važno da se obezbedi funkcionalno rešenje za studente i zaposlene u obrazovanju i zdravstvu, tako da njihov status može biti regulisan na osnovu proverljivih činjenica i dokumentacije, bez prekida školovanja i rada.

Eparhija raško-prizrenska ostaje duboko posvećena miru, međusobnom poštovanju i očuvanju dostojanstva svih ljudi. Naša Crkva se ne bavi politikom, ali ne može ostati nemi posmatrač kada se dovodi u pitanje osnovna svakodnevna sigurnost našeg naroda, njegovo pravo na obrazovanje, lečenje, rad i ostanak na svom ognjištu. Zato pozivamo sve nadležne da pokažu odgovornost i da se kroz dijalog i praktična rešenja izbegne bilo kakva primena koja bi imala negativan i diskriminatoran efekat po srpsku zajednicu.

Eparhija će, u okvirima svoje pastirske misije, nastaviti da prati situaciju, da podržava svoje vernike i da, u saradnji sa relevantnim lokalnim i međunarodnim predstavnicima, ukazuje na potrebu da se obezbede pravna sigurnost i uslovi za normalan život svih na Kosovu i Metohiji.

Podsetimo, na Kosovu 15. marta, odlukom Prištine, počinje puna primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Oba zakona direktno i negativno utiču na život Srba.

Prema zakonu o strancima, sva lica koja nemaju kosovsko državljanstvo, odnosno lična dokumenta - smatraju se strancima i u obavezi su da svoj boravak na KiM prijave Kosovskoj policiji. Treba napomenuti da je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, veliki broj Srba iz različitih razloga bio primoran da dobije kosovska dokumenta, ali deo njih nije uspeo, zbog administrativnih poteškoća.

U problemu su i studenti i profesori Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji dolaze iz centralne Srbije i Crne Gore, a koji takođe ne poseduju kosovska dokumenta.

Muke Srbima donosi i Zakon o vozilima koji predviđa zabranu upravljanja vozilom na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano. To znači da Srbi sa KiM više neće moći da voze automobile registrovane na gradove u centralnoj Srbiji, a takvih je mnogo.