0
Kao da su mnogi čekali prvi pad Novaka Đokovića da krenu sa kritikama, a sumnja se poput požara proširila ATP svetom. Ipak, aparat za gašenje je i dalje u rukama Srbina.
Mnogo je kafanskih priča koje se mogu čuti, ali i pročitati da društvenim mrežama. Ima mnogo onih koji tvrde da Đoković nikada više neće pobediti Karlosa Alkaraza ili Janika Sinera na grend slemu.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, istina jeste da je taj oreol nepobedivosti u pet setova sada ozbiljno okrnjen kod srpskog asa. Siner ga je eliminisao u polufinalu Australijan opena, a Alkaraz je bio uspešniji od njega, drugu godinu zaredom, u finalu Vimbldona.
Upravo je Rodžer Federer taj prvi poraz Đokovića od Alkaraza u finalu Vimbldona (2023. godine) video kao jednu prelomnu tačku. Kao trenutak koji je Alkaraza vinuo u nebo velikana, a pokazao da je Đoković, ipak, ranjiv na Vimbldonu posle pet godina dominacije.
„Način na koji je Alkaraz igrao peti set finala Vimbldona protiv Đokovića uverio me je da ima sve što je potrebno za dugogodišnju borbu za najveće pehare. Novak uvek najbolje igra u petom setu, i to da je Karlos uspeo da ga nadigra pokazalo mi je kakav ima potencijal“, poručio je Švajcarac.
Đoković je surovom dominacijom dugo sprečavao smenu generacija, a to se produžilo toliko da su samo dva igrača rođena devedesetih osvojila grend slem titulu (Danil Medvedev i Dominik Tim koji je već završio karijeru). Svi ostali su iz perioda osamdesetih ili nakon 2000. godine. To znači da se Đoković godinama ne samo odupreo, već i dominirao nad igračima koji su rođeni i po 10 godina kasnije od njega. Ipak, sada kada pred sobom ima izazivače koji su mlađi po 15 ili 16 godina čini se da ipak mogu da ga savladaju.
Utisak je da čitave sezone Đoković nije odigrao ni blizu trenutnog maksimuma. Ironično je da je možda i najbolji tenis prikazivao na Rolan Garosu kada je bio primoran da preda četvrtfinalni meč zbog povrede medijalnog meniskusa kolena koji je kasnije i operisao.
Jedini meč koji je u čitavoj sezoni odigrao na svom prepoznatljivom nivou bilo je finale Olimpijskih igara, a to je ujedno i njegov najveći cilj u prethodne četiri godine. Kada je to ostvario, kao da je u glavi završio sezonu.
Tu činjenicu da Novak više nema auru nepobedivosti čini sve mnogo zanimljivim. Značaj Australijan opena je sada možda i najveći u poslednjih nekoliko godina. Đoković bi tu mogao da ućutka sve one koji su pohitali da ga šalju u penziju, da govore da je njegovo prošlo i da više neće moći da osvaja grend slem titule.
Uostalom, čak i Džon Mekinro koji je više puta govorio da je Đoković za njega najbolji ikada.
„Prvo, hteo bih da kažem da je Alkaraz jedan od pet najbržih i najagilnijih sportista koje sam ikad video na teniskom terenu. Njegov talenat je izvanredan, može da radi sa lopticom šta hoće, pokazuje neverovatan osećaj na reketu, a povrh svega mu je snaga udarca zapanjujuća. Ipak, najautentičnija stvar u vezi sa njim je strast kojom oseća tenis i prenosi je na teren. Uvek može da se nasmeje bez gubljenja koncentracije, zna kako da prolazi kroz teške situacije sa velikom veštinom. Voleo bih da sam ja to imao. Verujem da su Karlosove vrline unikatne. Ništa kao što je on nismo videli ranije“, rekao je Mekinro možda i neosnovano preterujući.
Mnogi sada sumnjaju u mogućnosti Đokovića i da li može da bude konkurentan, ali Bred Gilbert, odnedavno slobodan trener, poručio je da treba očekivati od njega još dve vrhunske sezone.
„Da ste mi rekli da ove godine neće osvojiti nijednu grend slem titulu, bio bih šokiran. Mislio sam da će osvojiti dve, čak možda i više. Biće interesantno videti šta će uraditi na jesen – ako ne bude mnogo igrao, pašće na listi, i biće u nešto težoj poziciji s tog aspekta. Očekujem da Novak bude kandidat za titule na još osam slemova, tj. u naredne dve godine.“
Dakle, neki su počeli da sumnjaju, neki da otpisuju Đokovića. Doduše, svoj oreol je sam naštetio neočekivanim porazima. Pokušajte da se setite bilo koje druge sezone u kojoj je Đoković sakupio ovoliko poraza od igrača koji nisu u Top 20, pa neki nisu bili ni u Top 100 na svetu. Porazi od Luke Nardija na Indijan Velsu (neposredno nakon rastanka sa Goranom Ivaniševićem), Alehandra Tabila na mastersu u Rimu (pogođen flašicom neposredno pre toga) ili poraz od Tomasa Mahača u polufinalu turnira u Ženevi (serija 250).
To je poljuljalo njegov renome, ali bi nekoliko velikih pobeda učinilo da opet bude strah i trepet. Svestan je toga i Đoković, toliko dugo je bio predator na teniskom terenu, da mu nije lako da se navikne na povremenu ulogu lovine.
Ta činjenica da je Đoković konačno ranjiv (od 2011. godine je igrao gotovo sve vreme na nestvarnom nivou) osokoliko je mnoge igrače, barem u meri da sada ne gube prvi set u svlačionici. Mnogi veruju da bi mogli do čuda i na neočekivanim mestima, a to čini da nema više „odsecanja nogu od straha“. Đoković sada mora da vrati taj strah i trepet.
Ipak, sada sve to treba da preokrene i još jednom pronađe način da dođe do novog grend slem trofeja. Utisak je da se mnogi nadaju još barem jednom.
BONUS VIDEO Invazija fanova na Novaka Đokovića
