0
Nenad Zimonjić je još jednom pozvan na turnir legendi Vimbldona nakon što je prošle godine osvojio titulu, a ova poseta Ol Ingland klubu je za njega posebna.
„Fenomenalno je opet biti na Vimbldonu da su me pozvali jer zovu samo 24 igrača i velika je čast opet učestvovati. Ovog puta mi je Rene Stabs partnerka, nismo još uvek nijednom igrali zajedno, ali ćemo igrati nekih 15 minuta. Sa druge strane, tu sam sa porodicom Leonom i Lunom, sa Leonom sam igrao tri, četiri puta na travi i to mu je bio prvi put na travi u pravim patikama i to je sjajno iskustvo“, poručio je Zimonjić.
PROČITAJTE JOŠ
Osvrnuo se i na rezultate srpskih igrača na ovogodišnjem Vimbldonu i posebno se dotakao Novaka Đokovića i onog što je prikazao.
„Opet uvek je lepo videti kada naši igrači dobro prolaze, nažalost, nisu baš svi bili u formi Natalija je zaista odigrala fenomenalno, svaka joj čast i sve najbolje na predstojećim turnirima. Novak ima izuzetno težak žreb i teške protivnike koji su izuzetno motivisani, a opet protivnici su takvi da imaju velika oružja. Meč sa Hurkačom je obeležio njegov izuzetan servis i zna da igra na celom teren, ovde je Federera pobedio, sada igra protiv Rubljova koji ima dobar prvi servis i ubitačna forhend, voli da rizikuje i to može da bude jako opasno na travi. Koliko god to Novak dobro odrađuje govore podaci da je izgubio samo jedan servis, Vavrinka nije imao nijednu brejk loptu. Drži sve pod kontrolom i izgledao kao da je lako, a uopšte nije. Želim mu sve najbolje do kraja turnira.“
Tokom prošlogodišnjeg grend slema na travi Zimonjić je gotovo neprekidno bio sa Đokovićem i bio je pridruženi član tima koji je odigrao bitnu ulogu u mnogim detaljima. Ovog puta je Zimonjić mogao da se više posveti porodici, a ne profesionalnim izazovima.
„Prošle godine me je on zamolio da budem tu i da pomognem tu i od momenta kada sam došao tu to je bio slučaj, na svakom treningu, na svakom meču i pre i posle smo provodili dosta vremena zajedno i drago mi je da samo uspeo da dam svoj doprinos. Ove godine očigledno nije potrebna pomoć jer mu je tu ceo tim i osvojio je već dva grend slema i u dobroj formi. Pozvao nas je, što je velika čast i retkost, da sa porodicom mogu da sedim u boksu na Centralnom terenu, to je bilo prvi put protiv Vavrinke. To su lepe uspomene za suprugu Minu, sina Leona i ćerku Lunu, sjajno je. Tu sam uvek bio za sve naše igrače da pomognem direktno ili kroz Dejvis kup, nebitno je. Drago mi je da mogu da provodim ovoliko vremena sa Leonom na terenu da mogu da gledam neke mečeve, da treniramo. Za njega je ovo veliko iskustvo jer je sada malo svesniji nakon prošlog puta kada je bio 2017. godine.“
Nema dilemu da bi mogao da doprinese na neki način, u slučaju da Novaku bude potreban neki savet.
„Uvek je savet dobar, kao kada bi rekli za reli vozača da mu ne treba pomoć jer je vozio bezbroj puta, da ukaže na neke stvari. Kao što tamo odlučuje delić sekunde tako je i u tenisu, da li je to pozicija na riternu, na bekhendu, koji servis više da pokrije, način na koji da igra, neka taktička, tehnička stvar. Uvek ima mnogo stvari, zavisi od uslova igre, ima dana kada je +30, pa 20, kada se igra pod krovom ili na otvorenom sa punom vetra, ima puno okolnosti i svaka pomoć je dobrodošla. Svima je potrebna pomoć, pa i njemu. Lakše je uz pomoć, ali može i sam. Ipak, to je najteža varijanta, kada je dozvoljen koučing to je veliki bonus.“
Trebalo je da se vrati tenisu u Banjaluci u dublu sa Markom Čekinatom, ali je Italijan zbog povrede tada otkazao učešće.
„Ja bih voleo da odigram još neki turnir i na taj pokažem ljudima šta je moguće da je nebitno to što se meni desilo i da sam morao da se operišem. U pitanju je genetika, moj otac je imao istu operaciju samo malo kasnije, želim da pokažem da imam osmeh na licu, da nemam bolova, da mogu da igram i trčim, da idem na skijanje sa porodicom. To je nešto prelepo i želim svojim primerom da pokažem drugima da mogu i oni isto, možda ne na profesionalnom nivou, ali rekreativno i da samim tim budu bolji kao osobe i po okolinu i da budu bolji za porodicu i okolinu.“
Godinama se govori o Nacionalnom teniskom centru, ali nikada ta priča nije ostvarena. Planovi postoje, ali se nikada nije stiglo dalje od njih.
„Nacionalni teniski centar bi bio mnogo značajan i važan i o tome smo pričali unazad mnogo godina. Žao mi je što do toga nije došlo nakon osvajanja Dejvis kupa tada je bio pravi momenat, međutim nije se desilo. Vi već znate koji su razlozi, ali se nadam da će to biti u budućnosti. To krasi druge federacije koje sjajno rade svoj posao, imaju više finansijskih sredstava, ali nacionalni centar mora da postoji i mora se krenuti od nekud, moraju da postoje stručni ljudi koji rade i vode naše najbolje juniore i igrače.“
Pojasnio je i kako sebe vidi u budućnosti.
„U raznim ulogama sam, voleo bih nekome da pomognem kao mentor postojećim timovima da pomognem u odnosu roditelja, trenera i igrača kad naiđu na prepreke kako da to prevaziđu. Voleo bih nekome da pomognem da ostvari nešto što do sada nije, bilo to osvajanje grend slema ili da dođe na broj 1. Najveći cilj mi je da pomognem da sinu Leonu, da uživam sa Marko Nešićem i njim, da putujemo i da ga pratimo po turnirima širom sveta. Ovo definitivno mnogo volim i imam puno iskustva i znanja, drago mi je da sad gledam Leona kako je na svom putu, a koje su granice vreme će pokazati.“
Kolike su šanse da 15-godišnji Leon postane profesionalni teniser.
„Velike su šanse da ga gledamo u profesionalnim vodama, za neke tri, četiri godine kada bude izrastao i ojačao da će stići svoju generaciju, a onda i prestići i u profi tenisu krenuti da krči put. Kako ili šta to niko ne zna. Važno je da voli i da polazi od njega“, zavšio je Zimonjić.
BONUS VIDEO Supervizor prekida meč Novaka Đokovića i Huberta Hurkača
