0
Majkl Babić je živa legenda Australijan opena. Fotograf poreklom iz Srbije već 42 godine svakog januara slika legendarne tenisere u Melburnu. U ovom trenutku je duže na tim terenima od bilo kog organizatora ili drugog medijskog radnika, pratio je kako je prvi Grend slem u sezoni menja iz godine u godinu. Za Nova.rs otkrio je kako izgleda sa terena posmatrati finala Novaka Đokovića, ali i mnoge druge stvari koje retko imamo prilike da čujemo iz prve ruke.
Iskren, neposredan. I sa 63 godine ima energiju 20-godišnjaka. Otvoren, spreman na šalu i da podeli neki savet. Upravo zbog toga mu se javljaju svi gde god da krene u Melburn parku. Pojasnio je kada je počeo i kako se pozdravlja sa ljudima.
PROČITAJTE JOŠ
„Sve se dešava brzo i u prolazu, imam dobar i pošten odnos prema ljudima. „Hi, good morning“, prolazim, zgrabim kesu bombona. To je brz tempo tamo, a ja radim i sedam dana pre turnira, iako ove godine nisam zbog Đokovića i tih stvari. Nemaš ti vremena za bilo šta drugo sem tenisa, osim da jedeš, jer je uvek žurba. Pokrivaš naše igrače, juniore, ma nikad kraja. Počeo sam od Mime Jaušovec, pokrivao sam svako Novakovo finale u Melburnu, ne samo svako finale, već i svaki meč. On obično dođe u Melburn sedam dana pre početka turnira, često se dešavalo da dođe za Božić. Ponekad odmah dođe na stadion, a ponekad ode prvo u crkvu. Već 1984. ili 1985. godine prvi put je Boba Živojinović došao i napravio ono sa Mekinrom, do tada su igrali Kris Evert, Martina Navratilova, Bili Džin King, Ivon Koli, Aboridžinka koja je osvojila Vimbldon… Od muških u to vreme jedino Bjorn Bjorg nije dolazio, bili su tu Edberg, Vilander“, počeo je Babić za Nova.rs.
Njegove fotografije ste verovatno viđali bez da ste znali da ih je upravo načinio on, godinama su najbolje fotografije Novaka iz Melburna upravo bile njegova remek-dela.
Objasnio i gde najviše voli da fotografiše.
„Gde god se pojave srpski navijači jer smo svi ovde nostalgični, volimo i mnogo smo osetljivi na srpsku muziku i zastave. Kada vidim decu kako lepo igraju folklor i one zastave… Snimci pre početka finala kada se okupe na ‘Garden square’, kada vidim dete od sedam godina s našom šajkačom pođu mi suze. To je nemoguće opisati, to može da zna samo osoba koja je duže van zemlje, pogotovo u Australiji i SAD… Mi smo malo više nostalgični jer ne idemo često u Evropu. To treba doživeti i zato Novak u velikoj meri uspeva ovde jer oseti podršku kakvu nigde ne može da oseti. To ćeš da čuješ i od naših pevača, kažu da osete koliko su ti ljudi željni muzike. Govorim o godinama pre 2007. godine kada nije postojao „Jutjub“. Narod je zauzet, radi, stvara i kada se pojavi koncert jednog godišnje naravno da želi da ode i da su oni veoma posećeni. Dakle, nije samo Novak, bilo koji Srbin koji poseti ovaj kontinent, pa eto i Radoš Bajić je imao odličnu podršku kada je došao na Festival srpskog filma. Na njegovom licu se videlo koliko je radostan, oko njega se stvorila gužva kao na Vol Stritu (smeh), kao da je berza.“
Nije samo Novak Đoković, naprotiv. Pune četiri decenije dočekuje naše ljude u Australiji i pruža im preko potrebnu pomoć i savete u potpuno novom svetu.
„Mnogo im je drago kada dođemo na aerodrom, čim vide blic odmah razvuku osmeh pogotovo oni koji prvi put dođu jer ne znaju šta da očekuju. Onda vide zastavu, kolo, čuju muziku s telefona (smeh), na aerodromu nas svi gledaju. Znali smo da dočekamo, neki u Srbiji mogu da misle da to nije toliko potrebno, ali znao sam da vidim folklorne grupe koje dočekaju pevače Anu Bekutu, Marinka Rokvića… To u Srbiji verovatno nema jer ste vi navikli da svake nedelje neko negde peva. Ovde su bili i Brena, Vesna Zmijanac, Miroslav Ilić 24 puta, u zadnjih par godina zbog korone nisam obavešten da je iko bio. Poslednji je bio Mitar Mirić pre tri godine.“
Pojasnio je kada je prvi put upoznao tada golobradog Đokovića pre 18 godina.
„Novak je 2004. godine prvi put došao u Australiju u pratnji Dejana Petrovića i Jovana Lilića, trenera iz Crvene zvezde. Lilić je bio zadužen za atmosferu, navijao je za Novaka i skakao na tribinama, motivisao je sve nas pogotovo mladu grupu navijača koji su došli da prate Novaka. To su deca njegovih godina jer je bio juniorski turnir, na mojim snimcima se vidi omladina oko njega sa zastavama. U dublu je tada došao do polufinala sa Skolar Dženkinsom, a u singlu je ispao u trećoj ili četvrtoj rundi, a te godine je Monfis osvojio juniorsko. Tada mi je Jovan Lilić rekao da će biti broj jedan. Kad mi je on to rekao počeo sam više da obraćam pažnju kako Novak igra. Primetio sam da je mnogo fleksibilan, elastičan, da ima visoku fizičku spremu, pokriva teren odlično, menja pravce, trči na mrežu… Tada sam shvatio da ništa njega ne može da zaustavi na tom putu ako ima volju, ima svoj cilj i veliku podršku od porodice. Imao je i snimak zajednički, družili smo se, podržavali, bilo je nezaboranih trenutaka. Već 2005. godine je igrao već protiv Safina i izgubio, a on je bio njegov idol. Naglo je uspeo, Dejan Petrović je pričao da je bio 1.300 i neki na svetu, a vrlo brzo je stigao do 170. pozicije. Vrlo je brzo napredovao, na US Openu je sa 20 godina igrao u polufinalu sa Federerom, a već nešto kasnije osvojio i Australijan open.“
Sa prvog finala Australijan opena za Đokovića pamti posebno jednu scenu nakon finala. Novak je te 2008. godine savladao Žo-Vilfreda Congu sa 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2) i tako stigao do prve grend slem titule.
„Još uvek su mi pred očima te scene, veoma burno navijanje za Congu, tu nije bilo mnogo francuskih zastava, ali anglosaksonska publika, što uvek moram da kažem, neće nikada navijati za Rusa ili nekog iz istočne Evrope. Šta je sve Novak pokazao dok je došao do finala. Congu sam gledao na terenima kako se priprema i pre finala, shvatio sam da je dosta jak, da odlično udara lopte i mislio sam da nema ko da ga zaustavi do finala. Novak je pokazao već u ranim godinama da je mentalno jak i da nije podlegao toj atmosferi već je znao koji mu je cilj i kako da igra taj meč da pobedi.
Na tribinama su bili i Dijana i Srđan, Marko i Đorđe. Bila je nemoguće lepa atmosfera, ja sam sedeo ispod njih, ispod boksa i u jednom trenutku sam se okrenuo prema njima i viknuo ‘Srđane’ i digao tri prsta. Okrenuli su se prema meni, postoji taj snimak, Đorđe je digao tri prsta, čini mi se čak i Marko, njih dvoje nisu, ali su se okrenuli (smeh). Dok sam bio na terenu, dok je Novak još hodao sa trofejom, ja vičem prema Srđanu, a on im pokazuje gde sam da se okrenu prema meni. To je super, hteo sam sa nekim da podelim radost, ali i njima da kažem niste sami i ja sam tu. To je nemoguće opisati, onda mi je i Novak „bacio kosku“. On to uvek tako kad dobije trofej, kada prošeta, kada završi slikanje, pre nego što izađe sa stadiona se uvek sretnemo ja mu kažem: ‘Bravo, hvala’ ili nešto tako, a odmah ljubomora oko mene. Nijedan fotograf to ne sme da učini, ali ne može niko da me zaustavi da bratu Srbinu kažem – ‘bravo’. Niti može njega da zaustavi da mi pruži ruku, to je sve neplanski, ali je prirodno. Bilo je dosta Srba sa zastavama, bili su i neki koje nikada ranije nisam video na tenisu. Bio je i vladika Irinej, bila je i naša ambasadorka Dijana Miletić. Tokom sledećih godina bio je i Vlade Divac, glumac Dragan Jovanović, bio je Ivan Ivanović, mnogi su dolazili.“
Podsetio se i poslednjeg Novakovog finala iz 2021. godine kada je savladao Danila Medvedeva sa 7:5, 6:2, 6:2.
„Uvek pratimo kako Novak igra u prvim rundama, da znamo koje su mi šanse i kako igraju protivnici. Uvek sam to pratio nikada nisam mislio da će čim dođe odmah osvojiti Australijan open, dosta smireno sam pratio to. Gledaš da li je igrač povređen, koliko grešaka pravi, kako je prošao u poslednjem meču, da li je bio blizu poraza, koliko se istrošio do finala. Smireno sam gledao finale i samo sam čekao da napravi jedan brejk, ali Medvedev je, pokazalo se i ove godine, nema dovoljno iskustva bez obzira na talenat, dobar servis, Novak ima najviše problema sa njegovim servisima. Najsrećniji sam bio kada je Nadala glatko pobedio u tri seta. Čak je i Rod Lejver rekao da će Nadal da pobedi i to mi je bilo drago. Znam da ako su obojica spremna za meč uvek će isplivati bolji igrač, a ako je Novak spreman on je bolji i od Federera i Nadala. Novak sa svojom igrom bi uvek trebalo da dobije Federera na Vimbldonu i Australijan openu. Imao je Novak i probleme sa laktom, kada je menjao servis. Igrač to nikada neće da kaže i onda možda kaže tek kada sve prođe. Tek neko kad završi karijeru otkrije sve zdravstvene probleme, šta ga je sve bolelo. Nadal je na Rolan Garosu pokazao sve, ali ima još tri turnira. Ukupno kada se pogleda Novak je bolji igrač, nisam pristrasan zato što je Srbin, već gledam realno. Sve ove godine gledam i fer sam. Mene ne impresioniraju igrači sa 40 asova i izgubi meč.“
Naravno nije moglo da se ne govori i o najdužem finalu u Melburnu kada je Novak uspeo da savlada Nadala sa 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5. Istakao je da se nije zabrinuo do jednog momenta.
„Šest sati… Bio sam smiren tokom celog meča, nisam podizao sebi pritisak, niti je srce brže kucalo, sve dok nisam video krv na kolenima Novaka Đokovića. Kada sam video koliko mu je stalo da pobedi, da se bori i vraća jake udarce Nadala u sam ćošak, tada je Novak padao na kolena. Pridobio je tako publiku, ceo stadion je vikao „Nole, Nole“, to je nezaboravno. To je jedini put da ceo stadion na Australijan openu skandira „Nole“ jer su ljudi shvatili možeš da ga ne voliš, ali moraš da ceniš kad vidiš kakvu borbu pokazuje. Kada sam to video pomislio u sebi ako ima pravde i Boga on je zaradio da dobije ovaj meč. Ispucao sam oko 1.900 snimaka, posle akcija i udaraca koji su mi potrebni, onda čekaš na one momente važnih poena i tad praviš snimke, a veseliš se posle seta. Jedini od fotografa nisam napustio stadion, razmišljam o momentu ako ja izađem, on će da izgubi meč, shvatio sam to kao izdaju. Ako nikog nemaš na stadionu, imaš mene. Mislim se kada gleda prema boksu vidi i mene dole, vidi da nisam nigde otišao, sve to oni vide.
Gledao sam da je stiskao pesnicu i gledao u mene, a ne prema boksu. Ne mogu da ti kažem koliko sam srećan, najsrećniji na svetu, jer sam živeo i radio u periodu kada je Novak osvojio devet Australijan opena, to je najveći poklon mog života u dijaspori. Nema para koje bi mogle da plate moju sreću i radost koju sam nosio kući, koju sam imao vozeći auto i slušajući naše pesme posle Novakovih pobeda. Kada vidiš omladinu, kako čekaju Novakove intervjue. Neki snimci i dalje mogu da se nađu. Jedino taj put nisam napustio teren jer sam smatrao da bih ga izdao. Niko nije očekivao devet Australijan opena. Sad zavisi od njega šta će da radi i kojim će tokom da ide, videćemo šta će da kaže za sedam dana. Ne verujem da je Novak ljut na australijski narod, možda jeste na Vladu i ove postupke, ali može da zaboravi i pređe preko toga jer zna da ga srpska zajednica voli da se vrati. Ako se ne vrati hvala mu za sve, neka igra u Evropi nek osvaja, ne mora ni da dolazi, što se mene tiče hvala mu, sve je uradio što je mogao, pa i previše.“
Kada je Novak utamničen, čitav svet je ostao u neverici. Ipak, granična policija u Australiji ima dugu istoriju neprijatnog ponašanja.
„To je veliki šok za sve nas, nikada nisam mislio da je Vlada toliko pokvarena. Ovde postoje televizijske emisije sa carine, snimaju kako ulaze stranci i unose hranu, što se ne sme. Drže im lekciju po 2,3 sata zbog nekog što je poneo pola kilograma jabuka, a možda te osobe ne znaju engleski, a onda im naplate 200 dolara. Ja bih im platio 1.000 dolara samo ne drži mi lekcije, pusti me da prođem, pogrešio sam. Oni viču na njih, misle da su ljudi gluvi ako ne znaju engleski. Jadno je i žalosno gledati, ali sam znao da je moguće da se prema vrhunskom sportisti tako ponašaju. Shvatio sam da je moguće kada dolazi iz Rusije ili istočne Evrope, to ne može da se desi Sereni Vilijams, odmah bi usledili protesti zbog rasizma. Setimo se Rodni King, vozač kamiona u SAD, kada su ga policajci izvukli iz kamiona i prebili, gorelo je pola Los Anđelesa. Ne bi to smeli ni da urade američkog igraču jer bi posledice bile strašne.
Oni misle Novak, pa šta… Ima nekoliko stotina Srba u Melburnu, Srbija je mala zemlja, pa ćemo na njegovom primeru da naučimo ljude kako se ulazi u Australiju. To što su ga pustili da dođe ne smatram kao bruku Australije, iako novine i celi svet priča da im je to najveća greška. Ako si već napravio grešku, onda idi do kraja i greši i pusti ga da igra. To će na kraju političare koštati izbora, pa nisu samo Srbi, ima pet miliona migranata u Australiji. Mnogi Evropljani vole Novaka, a i Australijanci koji su iskreni. Pol Meknami (bivši direktor Australijan opena) je stao i u odbranu Monike Seleš, pa i Novaka posle US Opena kada je počela medijska kampanja kada je pogodio sudiju lopticom. Meknami je rekao da je prošao isto kroz šta je prolazila Monika od strane anglosaksonskih medija. Mi ovo nećemo da oprostimo, ko god da je srpske krvi ne bi trebalo da glasa ni za laburiste, ni za liberale jer nisu zaslužili. Situacija sa Novakom je samo prelila čašu, već zbog odnosa prema balkanskim zemaljama prethodne četiri decenije. Nama su ovde palili zastave ispred konzulata. Hrvatska emigracija je godinama protestovala protiv Jugoslavije i Tita.“
Pojasnio je Babić i kako izgleda njegov radni dan tokom Australijan opena, a traje neretko više od 15 sati.
„Melburn je vrlo moderan i lep grad, izgradio se mnogo u poslednjih 15 godina. Kada sam došao u Australiju Melburn je imao 1,4 miliona stanovnika, a sada više od pet. Ovde je popularno imati privatnu kuću, Melburn ima 100 kilometara u prečniku, tek su u centru stambene zgrada. Na periferiji su uglavnom kuće. Uvek odem veoma rano na Australijan open, već oko 5.30 da bih našao parking na MSJ stadionu sa 100.000 sedišta. Ove godine nisam to uradio jer nisam imao potrebu da žurim. Svake godine obično radim tako, onda preko mosta do „Rod Lejvera“ i medijskih prostorija. Onda napravim kafu i pročitam naše vesti. Pročitam poruke i onda pogledam da li nešto bitno možda nisam poslao od prethodnog dana. Desi se da traže nešto dodatno, ove godine mi je urednik tražio sliku od Krega Tajlija iako ih ima dosta, hteo je neku svežu. Mečeve pratim ceo dan. Retko kada se desilo da nisam ispratio oba večernja meča. Dešavalo se ponekad da ne ispratim neki meč uveče koji nije zanimljiv srpskog štampi kako bih imao pet sati sna. Dešavalo se da spavam četiri sati, obično izgubim pet kilograma za 14 dana jer ima dosta hodanja do parkinga i do terena. Ove godine sam najmanje radio od svih godina jer nije bilo Novaka, pa nisam pratio treninge. Kada ne igra onda ima duži trening, kada igra onda je to kraći trening. Dug dan i četiri sati spavanja, nedelju dana pre početka turnira prati konferencije i treninge, ali ove godine je bilo sve drugačije.
Ove godine je sve izgledalo potpuno drugačije. Od kada je Novak 5. januara stigao u Australiju prošao je kroz pravu agoniju u Melburnu sa zatvaranjem u hotel „Park“ i na kraju deportacijom. Evo kako je to izgledalo našim ljudima u Australiji.
„Bili smo ispred, puštao sam i uživo prenos preko FB. Gledalo je mnogo hiljada ljudi, pogotovo u Republici Srpskoj, bilo je malo jezivo sve to iako smo pevali tamo, igrali, pođu ti suze u momentu jer znaš da je čovek nepravedno zatvoren, a tamo mu nije mesto. To je šok od kog se dugo nećemo oporaviti, teško mi je, pokušavam da ne mislim o tome. Nikada neću zaboraviti i neću im oprostiti, kao i mnogi naši ljudi. Zato i neću da glasam. Da li ima neko pametan u toj Vladi da kaže ne postupa se tako sa sportistom. Odrazilo se to na publici na Australijan openu, nema patriotskog navijanja, nema zastava, podsetilo me skoro na juniorsko prvenstvo, jedino u finalu. Da nije bilo Kirjosa ne bi bilo ništa. On je na duplu okupio pet hijada ljudi, a onda i Nadal u finalu. Da je on kojim slučajem ranije ispao ne bi ljudi gledali Medvedeva. Prosek je bio 24.000, a ranije je bio 58.000. Više nego duplo manje, ne mogu da se pravdaju koronom. Ako je to razlog što nisu hteli da prodaju više karata, zašto su podigli kapacitet na 80 odsto pri kraju turnira (u početku bilo 50 odsto prim. aut.)? Najlakše je reći kada niko ne dolazi, pa mi i ne želimo da dolaze. Videli su priliku kao Roki protiv Rusa, mislili su da vide kako će ovaj da ispraši Rusa. Došli su da vide kako će Medvedev da izgubi, a ne da navijaju za Nadala. Kada je bilo 3:2 Medvedev je imao 0:40 moglo je da bude 4:2, a onda bi servirao za 5:2. To me podestilo na meč Nadala i Đokovića, Španac je imao 4:2 i imao 30:40 moglo je da bude 5:2, pa bi servirao 6:2. Nadal je pogodio mrežu, Novak je izjednačio i onda ga pobedio. Video sam i kako navijaju i protiv Marije Šarapove, Safina, Safine, Navratilove, Pita Korda, kada je osvojio trofej neće da mu aplaudiraju. Nisu voleli ni Ivana Lendla, to je žalosno. Mi smo na to navikli, kad dođem na stadion znam šta me čeka, a u sebi se mislim samo da na kraju mi odemo kući pevajući“, završio je Babić za Nova.rs.
BONUS VIDEO Dolazak Rafaela Nadala na trening i dobacivanje dublaša
Pratite nas i na društvenim mrežama:
