0
Miomir Kecmanović je prošao u drugu rundu US Opena, ali je trenutak koji je obeležio taj susret bio urlik bola Jošhita Nišioke. Odjednom je čitavo obezbeđenje moralo da se mobiliše.
Kako ne bi bilo potpune drame, valja istaći da će sa Nišiokom sve biti u redu. Iako isprva nije delovalo tako ispostavilo se da su u pitanju „samo“ grčevi. Gadni, sa mnogo bola i straha u očima igrača, ali, ipak, na kraju dana grčevi.
U tom trenutku je na terenu već bio Laslo Đere, pa i Novak Đoković koji je trenirao. To uobičajeno lutanje kompleksom i praćenje svega što možete (ponekad bi zaista bilo dobro da je moguće klonirati se na par sati), odjednom je natkrila zebnja.
PROČITAJTE JOŠ:
Vratio sam se u medija centar kako bih iskucao nekoliko redova i javio vam da je Đoković odradio trening, da je tu čitav njegov tim, da su navijači ispunili tribine do kraja. Želeo sam i da dočaram kako je samo 10 metara dalje trenirao i Karlos Alkaraz, očigledno veoma dobro raspoložen. Došao je na trening sa bratom koji mu je standardni sparing partner (možda je u formi kao ja, ali iz mesta je jedan od boljih tenisera koje ćete videti) i navijači su potpuno poludeli. Sećam se jednog ženskog vriska koji se prolomio tribinom dok su pokušavali da mu privuku pažnju. Izgledao je Španac na trenutak nervozno, ali onda je ubacio 10 forhenda zaredom gde je planirao i malo mu laknulo.
Ipak, kada sam sve to video, hteo sam da to stavim na papir (ekran), kad je usledio šok.
„Brate, šta je ovo? Pogledaj Nišioku, trese se“, čujem glas iza leđa. Okrećem se i vidim Japanca koji traži od sudije Ameli Tort da reaguje. „Gotov sam, uradite nešto“, vikao je Nišioka dok niko nije znao koliko je to ozbiljno.
Strah je nadvladao razum, samo je hteo da bol prestane, za one koji su odmah razumeli da su u pitanju grčevi problema nije bilo, ali ko je mogao da bude siguran da je samo to…
PROČITAJTE JOŠ:
Nišioka je pao na teren, igra je prekinuta. Bilo je vreme da potrčim…
I dok sam ja džogirao ka terenu koji je udaljen nekih 8 minuta hoda, odjednom sam video kako članovi obezbeđenja trče znatno brže. Dolazim i imam šta da vidim. Kecmanovića izvode sa terena.
Okej, to je bilo očekivano. Nije hteo da ovako prođe dalje, ali u ovom trenutku je to bio neki blagoslov. Prolazim dalje i zatičem Nišioku baš onako kako sam ga video preko ekrana. I dalje leži, ali sada su se već članovi obezbeđenja okupili oko njega i čuvali ga dok je ležao.
U tom trenutku se iz podsvesti javila slika kada su to radili zbog Kristijana Eriksena na Evrospkom prvenstvu. Okružili su ga i sakrili od očiju javnosti, prekinuli su prenos… Nije valjda toliko ozbiljno, pomislio sam u trenutku. Dobra vest je da je svestan, u bolovima, ali svestan.
Okupili su se oko njega i čekali da mu najpre fizioterapeut ukaže pomoć, a onda i lekar. Jednostavno, morali su da urade svo što mogu da mu pomognu. Ubrzo su ga u kolicima odvezli sa terena, a na kraju se ispotavilo da su u pitanju samo grčevi. Gadni, ali grčevi što je olakšavajuća okolnost.
I to je najbolji pokazatelj koliko je teško vreme u Njujorku, na tribinama je gotovo nemoguće sedeti (uostalom dele i zaštitne kreme – 60 SPF faktor), a na užarenom betonu je igračima još gore. Doduše, oni koji su igrali na tim terenima tvrde da je njima zapravo lakše jer barem povremeno duva vetar.
Prepao je Nišioka sve jer kada se turnir odluči da istera sve navijače sa tribina (radili su to uz reči „Samo na nekoliko minuta, pa će igra biti nastavljena), kada se prekine prenos koji inače radi 24 sata dnevno pomislite svašta. Na sreću, ozbiljnijih posledica neće biti.
Ovo je ujedno i prvi put da za tri godine na ATP turu vidim ovako dramatičnu situaciju neposredno. Nadam se da se nikada opet neće ponoviti.
BONUS VIDEO
