0
Prošlo je više od 250 dana od kada smo se uputili u avanturu praćenja Novaka Đokovića u svakom kutku planete. Nova.rs je bila na sva četiri grend slema i iz prve ruke ste mogli da pratite jednu od najboljih sezona srpskog tenisera u karijeri.
Po treći put je stigao do sva četiri finala, po četvrti put je osvojio tri grend slem pehara u sezoni. I tako stigao do one večnosti koja je rezervisana samo za one koji su spremni za sve ultimativne žrtve. Šta mislim pod tim žrtve? Da li biste pristali postanete šta god želite na svetu da možete da pojedete samo jednu jedinu kockiku čokolade u dve i po godine. Da li je vredno nešto tolikog odricanja?
PROČITAJTE JOŠ
Ukoliko mislite tako dobrodošli u um Novaka Đokovića koji je nakon osvajanja titule 2012. godine na Australijan openu posle najdužem grend slem finala svih vremena protiv Rafaela Nadala odlučio da da sebi oduška. Pojeo je jednu jedinu kockicu čokolade. I to je sve, onda se vratio na svoj put gotovo asketskog odricanja od svega zbog jednog cilja – biti najbolji u istoriji.
I u ovoj sezoni je to konačno i ostvario, pečatirao. Odigrao je svaki od mogućih 28 mečeva i slavio na 27. Jedini poraz je bilo ono finale Vimbldona kada je vetar izlomio lopticu u letu, a on „draj volej“ zakucao u mrežu. Time je poštedeo Karlosa Alkaraza brejka u petom setu. Brejka koji bi verovatno znači i pravi lom žilvaog španskog tenisera.
„Taj-brejk u drugom, dva bekhenda su me izdala, odigrao je dug udarac, nisam smeo da promašim taj udarac. Onda na 6-6 još jedan bekhend u mreži, dva očajna bekhenda. Onda se sve preokrenulo, podigao je nivo u trećem setu, dugo nisam bio svoj. Morao sam da se regrupišem u četvrtom, ta brejk lopta, dobro sam postavio poen, a onda je taj drajv volej došao u nezgodnoj poziciji dok sam padao polako. Hteo sam da ga uhvatim na pogrešnoj nozi i promašio. Onda je napravio brejk. Žalim, mogao sam taj-brejk da zatvorim bolje, ali mu čestitam na neverovantim defanzivnim veštinama i pasing šotovima. Zaslužio je pobedu danas“, rekao je isreno nakon završenog finala Vimbldona Đoković.
Ipak, nije ovo priča o tom jednom promašenom voleju, ali će on svakako peći još više kako vreme bude prolazilo. Upravo on je pokazatelj da na najvišem nivou odlučuje jedan poen, taj jedan jedini poen je odlučio da sada ne slavimo kalendarski grend slem. Tako blizu, a opet tako daleko…
Sve je počelo u Australiji, istoj onoj iz koje je deportovan godinu dana ranije. Imao je toliko motiva da pokaže da je i dalje onaj stari i da niko nema prava da ga otpisuje. U Australiji mu se desio potpuno neočekivani peh – povredio je zadnju ložu desne noge.
Verovatno se ne mogu izbrojati uzdasi i strepnja navijača svaki put kada bi se uhvatio za nogu, kada sam video kako isteže nogu protiv Enca Kuakoa (jedini koji je uspeo da mu uzme set i to u taj-brejku, nakon kog počinje nestaran niz i svetski rekord po broju osvojenih taj-brejkova zaredom 14) mislio sam da li je moguće da će momak sa Mauricijusa moći da mu stvarno našteti.
Nije mogao, kao ni svi sledeći rivali redom, pa čak ni Stefanos Cicipas koji je u Australiji igrao najbolji tenis u godini.
Podigao je trofej, a srpski navijači su mu priredili pravu feštu sa trubačima. Rekao je tada i one čuvene reči „Usudite se da sanjate“. On se usudio, a njegov san i dalje nije kompletan. Iako su ga povremeno noćne more budile iz tog sna.
I onda premotavamo do tog Rolan Garosa na koji je došao posle očajne sezone na šljaci. Banjaluka, Rim, preskočen Madrid. Ništa nije izgledalo onako kako bi trebalo, a na pitanje da li oseća da može da osvoji titulu na Rolan Garosu samo je rekao „Da“.
I zaista stigla je i da dugo čekana titula u Parizu. Po treći put je postao vladar Francuske i ujedno i njen najstariji osvajač. Na tom putu je morao da pređe i prepreku zvanu Karlos Alkaraz.
Kako je samo uspeo da ga „pokvari“ u tom polufinalu. Posle dva seta su mu noge prosto otkazale, grčevi su bili prejaki, a kasnije je pojasnio da je bila u pitanju psiha. Ipak, pokazao je ogromno poštovanje prema Đokoviću čak i kada su španski novinari pokušavali da ga isprovociraju da kaže nešto negativno o njemu. Čak nije skrivao istinu da je njegov otac snimao trening Đokovića kasnije na Vimbldonu, već je poručio da je tata „veliki navijač Novaka“.
Za to treba imati onih tri c koje uvek pominje, srce, mozak i ono što se nalazi između nogu. Da, deda ga je dobro naučio.
U Parizu je bio nervozan kao nikad pre pred finale sa Kasperom Rudom. Nije želeo da se nikako ponovi neki poraz u maniru onih koje mu je ranije naneo Stan Vavrinka. Ovog puta to nije moglo da se desi. Rud je ispraćen sa „poslužavnikom“ drugu godinu zaredom.
Stigao je Vimbldon na kom je trebalo da bude svoj na svom. Kako je preživeo dva taj-brejka protiv Huberta Hurkača bi trebalo izučavati, tri set lopte je imao Hurkač, ali nije uspeo da ga slomi. Neverovatno je koliko je otporan na sve takve stvari postao. Otuda i ne čudi što je 12 od 24 titule osvojio posle 30. godine (12-3), a skor u dvadesetim je bio 12-9.
I na kraju turnir na kom je bio nestvarno konstantan sa čak 12 polufinala i samo tri titule. Sada je u Njujorku ispravio i tu nepravdu, a kontrolu je izgubio samo na jednom jedinom meču. Laslo Đere je uspeo da priredi prvorazrednu senzaciju kada je stigao do 2-0 i verovatno bi protiv svakog drugog već razmišljao o tome gde će slaviti trijumf, ali ne i protiv Novaka. Mislio je tada vrlo verovatno „Šta ako ovaj čovek preokrene?“. I to se i desilo, ali Srbija je dobila veliku nadu da bi ovu godinu mogla da kruniše titulom u Dejvis kupom. UkolikO Đere bude igrao na istom nivou, vrlo, vrlo teško će neko uspeti da izbaci Srbiju na putu ka finalu.
Đoković je u Njujorku stigao do 24. grend slem titule, što je svima već u dovoljno bliskom sećanju. Njegov put do finala je prošao možda i neočekivano tiho jer osim Đerea sve ostalo je bilo puko odrađivanje posla. Sa 36 godina je pokazao da i dalje ništa ne može da ga iznenadi na betonu.
Dva puta po 12 titula. I to za sada. Nova godina je iza ugla i nova četiri grend slema. I Olimpijske igre. Samo još one nedostaju da se ostvari pečat karijere kakva možda nije viđena u istoriji sporta…
„Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. To je deo mog putovanja, ja sam zahvalan odakle dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu, to mi je još slađe i to me ispunjava, a vi pišite ono što mislite“, poručio je Đoković na kraju grend slem puta ove godine.
Put nije završen jer želi da ga kruniše titulom u Dejvis kupu i osvajanjem Završnog mastersa u Torinu.
BONUS VIDEO Siloviti Đoković pokorio US Open i uzeo 24. grend slem titulu: Medvedev „počišćen“ u finalu za pamćenje
