0
Huan Martin del Potro je jedan od onih ljudi kojima u jednom trenutku poželite da pružite ruku i bratski ga zagrlite, a onda u sledećem sočno isprozivate, vičući ka svom televizoru.
Kako ćete gledati na Del Potra zavisi od toga da li ste seli da gledate kako igra protiv nekog igrača za kog vas baš briga, i kad igra sa onim za koga navijate.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako igra kako zna, a vi seli da gledate tenis čisto da se opustite, onda je uživancija posmatrati s kakvom lakoćom Del Potro „šamara“ lopticu.
Razvučena je čas levo, čas desno, kao onaj koji na svadbi ne zna da igra kolo, a našao se usred njega – pa ne zna gde će.
Sreća je pa samo TV aparati, i ponekad komšije znaju šta sve izađe iz usta onih koji navijaju za Del Potrovog protivnika. Posebno ako je taj protivnik Novak Đoković u onim ređim slučajevima kada je Nole izvlačio deblji kraj.
Nažalost, taj dvometraš iz Tandila koji je više vremena u karijeri proveo po rehabilitacijama, nego u igranju tenisa – objavio je ono neizbežno, da se povlači iz „belog sporta“.
„Odlazak u suton“ mu je turnir Buenos Ajresu, a na konferenciji se videlo koliko mu je teško dok priča o penziji u koju ne bi hteo.
Samo da ne mora. Znao je da je mogao mnogo više. I morao. Od 22 titule, polovina mu je sa onih turnira iz serije 250 i još devet iz serije 500.
Samo jedan masters i jedan Grend slem su realno smešne brojke, spram potencijala koji je posedovao. Zna to i sam, zna svako ko je ikad gledao tenis.
Zato i jeste žalosno kako Del Potro završava karijeru. Sve mu je ostalo samo na nekim nagoveštajima.
Jednostavno mu nije bilo tako pisano. Činilo se da jeste, ali magija je presahnula već posle onog US opena 2009.
Tada je kao dvadesetogodišnjak uspeo da uradi nešto što je malo ko očekivao, pobedio je velikog Rodžera Federera.
Sprečio je Švajcarca da postane prvi sa šest uzastopnih titula na američkom Grend slemu još od 1925. godine.
Bil Tilden je „čekao“ Federerovo društvo i žurku je pokvario Del Potro u mučnih pet setova sa Švajcarcem koji je tada tek napunio 28 godina.
Div iz Tandila je karakterističnim stilom igre terorisao sve rivale koji bi mu se našli na putu ako je u ritmu.
Jedno je kad visok i snažan igrač ima servis, to može i Ivo Karlović (uz sve dužno poštovanje za dostignuća), ali je nešto sasvim drugo kada taj igrač ima i kretanje i svestranost.
Ne znači da je Delpo „šurio“ slajseve, ili drop-šotove, ali ono što je radio, radio je izvanredno.
Defanziva ponekad kao zid, pa onda udarac kao iz topa! Neodbranjivo. Stvara nemoć i mučno sleganje ramenima kod rivala, makar se on zvao i neuništivi Novak Đoković.
Zanimljivo je da Delpo uz sve muke kroz koje je prošao zbog zglobova ruke i operacije kojima je morao da se podvrgava, najteže poraze nanosio Đokoviću upravo tamo gde je Novak najtanji.
Đoković ima jednu medalju sa Olimpijskih igara i to još iz Pekinga 2008. Od tada je 2012. gubio od Del Potra u Londonu, koji je Srbina rasplakao i u Riju 2016.
Pre deset godina je Novak poražen od Delpa u borbi za bronzu (7:5, 6:4), četiri godine kasnije na startu turnira (7:6, 7:6).
Taj meč u Riju je bio so na ranu Novaka, već načetog nestankom motivacije i želje da igra tenis.
Pa opet, kad vas neko kao Del Potro pobedi, možete da budete ljuti na njega minut, ili dva i već posle toga ćete navijati za njega protiv nekog sledećeg.
Odaje takvu neku energiju, sve i da se trudite, teško je naći opravdanje da mrzite takvog tenisera i čoveka.
Uzeo je bronzu u Londonu i srebro u Riju i da nije bilo US opena, to bi mu uz masters u Indijan Velsu bila najveća dostignuća karijere.
Bio je on i treći na svetu 2018. kada je uzeo taj jedan Indijan Vels i stigao do finala US opena i poraza od Novaka, ali je i nakon toga, baš kao i posle US opena 2009. usledio novi potop.
Takav, da dve i po godine do sada nije uhvatio reket u ruke u takmičarskom meču.
Malo ko pamti da je ovaj pozitivac iz Argentine još juna 2019. u Londonu pobedio Denisa Šapovalova u dva seta, a onda predao bez borbe Felisijanu Lopezu.
Hoy se cumplen 9 años de la medalla de bronce conseguida por Juan Martín Del Potro ?? en los Juegos Olímpicos de Londres 2012. Fue tras su victoria frente a Novak Djokovic por 7-5 y 6-4pic.twitter.com/q8k1kAy28k
— Doble Falta (@DobleFaltaOk) August 5, 2021
Sada bi poslednji protivnik u karijeri mogao da mu bude Federiko Delbonis. Ako ništa drugo, ostaje bar da pamtimo pobede nad Federerom, Novakom, Nadalom u polufinalu Rija, Marijem u polufinalu Dejvis kupa.
Možda je moglo bolje i više, možda je ovaj Đokovićev prijatelj upravo Novaka rasplakao svojim partijama, ali je sigurno da zbog njegovog povlačenja niko u tenisu nije ravnodušan i da mnogi plaču zbog povlačenja Huan Martina del Potra.
BONUS VIDEO: Đoković opsovao „sočno“, sudija ga razumeo i kaznio
Pratite nas i na društvenim mrežama:
