0
Ne tako davno, mnogi zaljubljenici u tenis samo su gledali kada će Filip Krajinović da osvoji prvu titulu.
Gledali smo momka koji je na mahove delovao kao da ima neizmerno talenta u rukama i da njegov reket može da proizvede magiju – samo kada to želi.
PROČITAJTE JOŠ:
I nažalost, nije tako delovao dovoljno često. Posebno ne zato što je sve vreme imao ozbiljnog mentora u pet godina starijem Novaku Đokoviću.
Pred njim je bio tačan „bluprint“ kako bi rekli stranci, kako treba da se igra da bi se došlo do vrha. Sećamo se Filipa još kad je kao tinejdžer od 17 godina nastupio na Serbia Openu.
Godinu ranije je igrao i kalio se na teniskim terenima i čelendžerima po Americi, dok mu je na ATP turu i dalje stajala nula i po broju pobeda i po broju poraza.
Tek te 2009. svet je počeo da upoznaje njegov talenat, koji je, mnogi će reći, ostao kratak za paklen i žestok rad.
Bilo je i glasina da društvene mreže i igranje telefonom voli „više nego ‘leba“, ali je jasno da u Top 50 ili Top 30 ne može da uđe svako.
Srbija je imala sreću da u poslednjih petnaestak godina do tih pozicija prođe više njenih igrača. Neki poput Đokovića ili Janka Tipsarevića su osetili i Top 10 društvo, dok je Viktor Troicki bio u najboljih 15.
Krajinović nije dotle stigao, a njegova najava posle poraza na startu Rolan Garosa ostavlja jako gorak ukus kod njegovih navijača.
„Mislim, dobio sam jak udarac u grlo odmah na početku. Malo mi je smetalo u vezi sa disanjem. Međutim, nije to uzrok što sam izgubio. To je jedna jako loša serija u mojoj karijeri koja nema kraja i jednostavno teško mi sve ovo jako pada. Svašta nešto mi prolazi kroz glavu i misli. Uskoro ću objaviti neke vesti u vezi moje karijere, biće možda neočekivano, ali uskoro će svi saznati šta će biti“, rekao je Krajinović na konferenciji posle meča sa Frensisom Tijafoom.
To nas je sve nekako uhvatilo nespremne. Tačno je da Filip ima 31 godinu i tačno je kad kaže da nije baš lako igrati i oporavljati se u četvrtoj deceniji, ali opet nekako svi mislimo da nije nemoguće.
Ili su nam svima Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal postavili previsoke standarde. Postavio ih je i Sten Vavrinka, jer je tamo negde sredinom prošle decenije, baš kad je bio na pragu 30. rođendana počeo da igra tenis života.
Baš kada je imao 30 godina počeo je da osvaja titule sa grend slemova i uzeo je tri. Bilo mu je potrebno da prelomi u glavi i kada je to uradio, ni Đoković nije mogao da se nosi sa njime.
Sa talentom koji ima, teško je svariti činjenicu da Krajinović i danas nema nijednu ATP titulu. Nije morao da uzme grend slem, u redu, ali za nešto manje od toga je imao i žalosno je ako se oprosti bez ijedne.
„Za neki nastavak treba još veći rad, motivacija, tim ljudi, svašta nešto. Dugo se gubim u svemu ovome, ne osećam se na terenu jako. Opet ponavljam, sve mi teže padaju pobede, igra moja, koja je bila agresivna, nestala je. Nisam to ja više na terenu i počinje sve da me jako muči. Svašta mi pada na pamet. Razmišljao sam o pauzi, međutim, godine ne dozvoljavaju. Imam 31 godinu. Svaka duža pauza bi bila sve teža za vraćanje s obzirom da gubim rang. Morao bih da igram slabije turnire, a sebe ne vidim u tome. Mislim da ste iz ovog konteksta sve razumeli šta ću da objavim uskoro“, rekao je Filip.
Od meča sa Marselom Granoljersom i poraza u tri seta u Beogradu 2009. do 2023. prošla je skoro decenija i po. Od tada do danas Filip je odigrao 253 meča i ima 123 pobede.
Ove godine mu ne cvetaju ruže i upisao je samo tri trijumfa i 11 poraza. To utiče na svačiju psihu. Ako se vratimo šest godina unazad na turnir u Parizu kada je senzacionalno stigao do finala i izgubio od Džeka Soka u meču za titulu, nadao se da će doći do Top 10 na svetu.
Da je tada prelomio u glavi i uspeo da uzme titulu, ko zna, možda bi mu i put bio znatno drugačiji. Ovako, jednocifren broj pobeda nad Top 10 igračima svakako ne deluje kao dovoljno.
Posebno zato što je Filip 2010. uspeo da odigra veoma dobro protiv Novaka Đokovića, koji je u Beogradu predao meč mlađem i tada perspektivnom kolegi.
Pred njim su reket polagali i Fabio Fonjini, Jan-Lenard Štruf, Jošihito Nišioka, Nikoloz Basilašvili, Viktor Troicki, Marko Čekinato, Marton Fučovič, Albert Ramos Vinjolas, Pablo Karenjo Busta, Dušan Lajović, Franses Tijafo…
Gubili su i Jirži Veseli, Danijel Evans i to samo do 2017. kada se Filip nadao da će doći do Top 10. Tada su pred Krajinovićem padali i Džon Izner i Sem Kveri, dok je Rafa Nadal unapred predao u Parizu. Andrej Rubljov je te godine poražen u Moskvi, a Feliks Ože-Alijasim u Roterdamu, Žil Simon u Marseju, Tejlor Fric u Vinston Sejlemu.
Kasper Rud je igrao finale Rolan Garosa prošle godine i Krajinović ga je u Stokholmu eliminisao u prvom kolu 2019. Tomaš Berdih jeste bio na zalasku ali je i on svojevremeno igrao finale Vimbldona, pa je u Vinston Sejlemu gubio od Krajinovića. Žo Vilfrid Conga je bio u finalu Australije, i on je pružio ruku Srbinu u Dejvis kupu.
Filip je u Majamiju 2019. pobedio i Stena Vavrinku, pre nego što je Federer pokazao klasu, a u Indijan Velsu je izbacio Gofana i Danila Medvedeva pre nego što je Nadal rekao Srbinu „kraj“. Pre tri godine je Dominik Tim osvojio svoju jedinu grend slem titulu na US openu i u Sinsinatiju je prethodno ispao od Krajinovića kao pobrisan sa 6:2 i 6:1.
A većinu njih je objektivno trebalo da „jede za doručak“. I većina njih ima bar poneku titulu sa ATP turnira. Ove koji su bili i ostali legende tenisa možemo već da isključimo iz konverzacije.
Prošla godina je bila pozitivna u pogledu pobeda i poraza i delovala je kao pozitivan nagoveštaj. Nažalost, izgleda da će ostati samo to – nagoveštaj.
Konstantnost u formi i spremnost, što fizička, što u glavi, previše su koštale Krajinovića u karijeri, pa je 31-godišnjak iz Sombora ostao na pet finala – lani u Kvinsu, pre dve godine u Hamburgu, 2019. u Stokholmu i Budimpešti i 2017. u Parizu. Za momka koji kad se razmaše onim elegantnim bekhendima, liči na nešto slično Federeru, svakako je previše malo. Zato bi valjalo da još jednom razmisli pre nego što konačno kaže kraj – dok još nije prekasno.
BONUS VIDEO: Đoković besni na svoj tim u boksu u Rimu