"Neće Goga da visi zbog salaša": Prvi srpski teniser je iz čuvene bogataške porodice, živeo u dvorcu, rugali mu se, a preminuo u bedi

Srbija je postala zemlja tenisa. Država koja je imala četiri broja 1 kroz istoriju (i to u rasponu od nekoliko godina), ipak nedovoljno malo zna o sopstvenoj istoriji. Pa krenimo od početka, od prvog srpskog tenisera.Đorđe Dunđerski, koga niko nije zvao po imenu, već po nadimku Goga, pripadao je čuvenoj bogataškoj porodici koja je imala veliki uticaj na kulturu, istoriju i ekonomiju kako Vojvodine, tako i Srbije.Porodica je poreklom iz Hercegovine, a preselila se u Srbobran u 17. veku. Jedna je od najpoznatijih porodica u istoriji Srbije, čak i na prostoru Austrougarske. Poznati su dobrotvori, a začetnik loze je Avram, dok je začetnik bogatstva bio Gedeon Geca Dunđerski. Imao je tri sina Lazara, Aleksandra i Novaka koji su nastavili da uvećavaju imovinu. Deo te porodice je i Jelena Lenka Dunđerski, muza Laze Kostića (u njenu čast je spevao "Santa Maria della Salute"), a porodica je imala preko 20 dvoraca u Vojvodini (kod Bečeja, u Sokolcu, u Hajdučici, u Ečkoj, u Čelarevu, u Futogu...).Porodica je uvažavala veliki ugled pre Prvog svetskog rata sve do Drugog svetskog rata i članovi su zauzimali važne pozicije u privrednom i društvenom životu.Đorđe je rođen u Srbobranu (tada poznat kao Sentomaš) 1902. godine, otac mu je bio veleposednik Jaša, a majka Vera je bila ćerka čuvenog advokata Đoke Radosavljevića.

Od 1907. godine su živeli u Novom Sadu u Lebarskom sokaku (danas Miletićeva)  a dečak Goga je bio obrazovan u stranim školama. Tako je prvi srpski teniser ironično govorio srpski sa francuskim naglaskom čitavog života.Završio je pijarističku gimnaziju u Segedinu, onda se porodica preselila u Ženevu, gde je 1922. položio maturu. U Zagrebu je studirao pravo, ali je posle drugog semestra odlučio da se posveti - tenisu.I tu kreće priča koja zanima većinu. Počeo je da trenira tenis još kao prvak gimnazije, a od 1924. do 1927. neprekidno je bio prvak Švajcarske! Igrao je i za reprezentaciju ove zemlje i nije imao nijedan poraz.Porodica se onda vraća u Novi Sad posle završetka rata, ali ne i on jer nije imao uslova da igra tenis. Upravo je ova igra bila najbitnija u njegovom životu, iako je 1922. godine osnovan teniski klub u Novom Sadu.Učestvovao je u Parizu na Olimpijskim igrama 1924. godine gde je u prvo kolu poražen od Džona Brajana Gilberta sa 8:6, 6:1, 2:6, 6:2. U to vreme je već živeo u Zagrebu gde je imao uslova da igra tenis.Tako će upravo u ovom gradu postati i prvi teniser Jugoslavije u Dejvis kupu, bio je to prvi zvanični nastup nekog igrača za reprezentaciju, a drugi igrač bio je Ivan Balaž iz Novog Bečkereka.Te 1927. godine su večito ušli u istoriju. Kada je prestao da se takmiči postao je instruktor tenisa u Ženevi, a sa njim je često igrao i Džejms Belfur, engleski državnik.Vratio se Goga u Novi Sad 1939. godine, ipak ne da nikada nije bio primljen u elitu kojoj je pripadao po statusu, već je najčešće bio ismevan.Rugali su mu se, smatrali su ga stranca i ektravangantog osobenjaka, novosadski snobovi su ga izazivali raznim provokacijama, a ostaće upamćeno da postoje "gogo-vicevi" koji su prilagođeni prilikama u ovom gradu, pisao je Čedomir Šoškić u knjizi "Tenis bez granica".Ismevali su njegov način života i osobenosti izražavanja.Nasledio je veliko imanje od oca, bio je veleposlednik, ali mu je nakon rata oduzeta sva imovina, zemlja, salaš i poljoprivredni inventar.Pamti se jedna čuvena anegdota sa zasedanja Komisije za sprovođenje agrarne reforme u Srbobranu 1946. godine kada su mu saopštili da mu oduzimaju čitavo imanje, on je uzeo štap i šešir, ali nije napustio prostoriju.Prešao je samo na drugu stranu prostorije gde su se naspram veleposlednika nalazili agrarci, a ubrzo mu je predsednik komisije dobacio."Gospodine Dunđerski, vi ste gotovi, više niste potrebni, možete da idete", rekao je predsednik.Goga je spremno uzvratio."A ne gospodine predsedavajući, ja sam agrarni interesent", što je jedna od retkih replika Dunđerskog koja je ostala sačuvana od zaborava. Ne treba ni pominjati da se čitava sala nasmejala.Nije mogao da pronađe posao jer osim tenisa nikada ništa nije radio. Nisu ga primali ni u teniski klub, ali je ponekad mogao da odigra poneki meč jer je pomagao Teniski savez honorarno u korespondenciji. Naime, govorio je i pisao na pet jezika.Ostaće upamćeno i kako je Bogdan Dunđerski 1943. godine čitavo imanje zaveštao Matici srpskoj, mašarske vlasti to nisu rado prihvatile jer nisu želele da dozvole jačanje srpske kulture.Čak su verovali da će Goga pokušati da ospori valjanost te odluke, ali na ostavinskoj raspravi u Starom Bečeju Goga je za mnoge neočekivano poručio."Poštujem poslednju volju mog pokojnog strica", zatim se prekrstio i dodao "Čestitam Matici srpskoj".Ipak, ostalo je zapisano da je na francuskom dodao advokatu Kosti Hadži Mlađem i sledeću rečenicu da ga niko ne bi razumeo."Srbi sve motre. Neće Goga da visi zbog Bogdanovog salaša."

Dugo je živeo od rasprodavanja kuća i stanova, a posle 1958. godine se sveo na samo jedan veliki i jedan manji stan u kući 12 u Miletićevoj. Čak se i oženio 1951. godine sa Nančikom Stefanović iz Srbobrana, ali se razveo 1969. godine.Ubrzo nakon toga je prodao i poslednji dan i upao u bedu. Od veleposlednika i člana čuvene porodice došao je do smeštaja u Ubogom domu u Futogu gde je u siromaštvu preminuo 1983. godine.BONUS VIDEO Najzanimljiviji trenuci meča između Đokovića i Cicipasa u finalu Melburna

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apnovakhighlightsfinaleam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5224220"]