0
Biljana Veselinović je proslavljeni srpski trener i jedna od dama koje imaju najveći autoritet na WTA turu. Dovela je četiri igračice do Top 20 u svetu, a sada nakon dvogodišnjeg rada sa Kejti Bolter vrlo je blizu da i Britanka postane deo samog krema svetskog tenisa.
Pronašla je formulu za uspeh, a sada je za Nova.rs otkrila neke njene metode rada.
PROČITAJTE JOŠ
„Srebotnik, Safarova, Korne, Gavrilova i s Martić nisam došla do Top 30, ali sam za kratko vreme stigla od 90. do 40 i nekog mesta došla. Volela bih da Kejti uđe u Top 10 i da kažem da sam ostvarila sve. Kejti je prva igračica koja je bila daleko izvan 100 sa kojom sam počela da radim i znala sam da može da uđe u 50, cilj za ovu godinu je bio Top 30, a ona je u februaru osvojila WTA 500 u San Dijegu. Odmah sam joj rekla: Znala sam da možeš, ali nisam znala da će to brzo da se desi. E sad, koliko je to dobro da se desilo tako brzo. Ono što nije dobro je da fizički još nije u Top 30, ali smo tom aspektu dali maksimalni prioritet. Ono što jeste dobro je to što je sada nosilac, na primer od kad smo ovde nismo trenirali van kompleksa Rolan Garosa jer nosioci uglavnom dobijaju teren ovde, ne moramo da idemo po drugim klubovima. Isto to se desilo i u Majamiju, ona ni fizički nije u Top 30. Radi na tome i veliki prioritet je dat tome, da se vratim sad tome kako prepoznam talenat“, počela je Veselinović za Nova.rs.
Pojasnila je koliko je dobro upućena u sve što se dešava u ženskom tenisu u svakom momentu.
„Nikada mi niko nije pomogao da nađem posao, to je interesantno. Pošto sam bila stalno na turnirima znala sam koja igračica traži trenera i onda sam da bih uopšte došla u razgovor sa njom prilazila i govorila: Znam da nemaš trenera, gledala sam, mislim da mogu da ti ponudim šta ja mislim da bi trebalo da radiš i na koji način. Onda se obično sedne popije kafa, ja izložim šta bi trebalo da se radi i na koji način. Tako sam obično nalazila posao, a nisam uvek imala izbora. Nekada je bilo samo da sam bez posla i da gledam koja je igračica slobodna i šta bih mogla da uradim. Onda je njihovo poverenje, što je u profilu ženskog mentaliteta, da moraju da budu organizovane kao u školi. Ide se u školu, uče se predmeti, oni se spremaju, a domaći je za njih meč. Tako smo otprilike radili i to je uvek izrodilo dobre rezultate.“
Zatim je otkrila i kako je uspevala da pronađe pravu formulu za svaku igračicu.
„Poznavala sam situaciju na WTA turu, kako igraju devojke, šta treba uraditi, šta nije dobro. Poznavala sam igračice koje sam uzimala jer sam gledala njihove mečeve i studirala njihovu igru, dogovarale smo šta su mane i vrline i uvek sam se fokusirala prvo na vrline – da se one doteraju skoro do perfekcije jer imaju samopouzdanje i poverenje u trenersku reč. Onda smo polako gledali koje su mane i to smo ispravljali, uvek je bilo uspešno, ali je izuzetno bitna komunikacija sa ostatkom tima. Kada se vratim 20 godina unazad, kada sam radila sa Srebotnik, ja sam jedina sa njom putovala jer je tada bila 82. kada sam počela, kada je ušla u Top 50 još uvek nije bila finansijski stabilna da još nekog ubaci u tim. Kad je ušla u 20 onda se povredila, ali je već bila i četvrta u dublu. Početak 2000-ih godina, radile smo do decembra 2008. godine smo radile kada se povredila, tek tu su Top 10 igračice imale fizioterapeuta i nekada kondicionog trenera uz trenera sa njima. Negde 2010. godine i nadalje nagrade su postale finansijske jače, pa su Top 20 igračice mogle da priušte još nekog osim teniskog trenera. Sada je to već onako manje-više normalno za Top 30 igračice da imaju nekog uz trenera, promenili su sistem takmičenja i Top 30 igračice moraju da igraju svih 10 mastersa plus četiri grend slem koje moraju da igraju. Sad smo imali situaciju Madrid i Rim vezano, pa kad se izgubi rano tu je onda 12 dana rada koji moraju da se iskoriste maksimalno. Za Kejti je to značilo povratak u London i treniranje sa kondicionim trenerom jer je kondicija prioritet. Ja sam tu otvorila prostor i dala prioritet kondiciji to je element u njenoj igri gde ima najviše prostora za napredak, to se vidi odmah i u njenoj igri.“
Pojasnila je kako je počela da sarađuje sa Britankom, iako je do tog momenta bila „case manager“, odnosno glavni stručnjak koji je nadgledao razvoj nekoliko igračica.
„Na kraju 2022. godine su mi dali 20 nedelja sa Bolter za 2023. godinu. Tu godinu sam odradila 20 nedelja sa njom, ostale nedelje su pokrivali ostali treneri iz federacije i njen hiting partner. Ona je sa 170 ušla u 50, na kraju 2023. godine smo dogovorili da imam 25 nedelja sa njom naredne godine, ali sve ide preko Saveza. Ona je bila jedna od najtalentovanijih juniorki, bila je u petogodišnjem programu koji je istekao 2023. godine i onda dobar potez opet, nisam mislila da će Savez tako nešto da uradi. Obično kada istekne ugovor sa igračicom… Radila sa sa Alize Korne, pa sam bila povezana sa Savezom Francuske, pa sa Dašom Gavrilovom pa je to bio TS Australije, sve one kad istekne taj ugovor Savez više ništa… Mogu da koriste terene i dobijaju lopte jer Savez više ne finansira jer se one ostvare kao igračice ili ako to ne urade onda više ni ne ulazi ništa. Ono što je dobro bilo u ovom slučaju jer se Bolter finansijski osamostalila, nije joj više nije ni bio potreban Savez u tom smislu. Čelnici Saveza su mogli da kažu da ne može da radi sa mnom s obzirom da ja radim za LTA, a ona više nije bila pod ugovorom sa LTA, ipak prepoznali su priliku da im jedna igračica napreduje pa su joj izašli u susret i dozvolili da “me pozajmi na 25 nedelja”. To smo im vratili probijanjem u Top 30, pa smo sada svi srećni. Ponudili su joj da ona plaća mene kroz njih i meni je dobro jer samo ostala u Savezu, njoj je dobro jer ima sve nas iz Saveza uključene u rad i tako smo nastavile bez da su se sekle grane. Ona je predvodnik uz Radukanu koja se vraća i ako uspe da pronađe kontinuitet u igrama ona ima nivo za Top 50, Top 30, ali nikako da veže turnire bez povreda. Sad Radukanu preskače šljaku jer nije dobila specijalnu pozivnicu, a po renkingu bi morala da igra kvalifikacije. Onda je procenila da, sa obzirom da joj šljaka nije podloga koju voli, ali zna da je igra. Britanke vrlo brzo dođu do zaključka da ne znaju da igraju i ne potrude se da ostanu na šljaci i ona je odlučila da preskoči šljaku i već trenira na travi i biće potpuno spremna za travu.“
Povukla je paralelu između ženskog tenisa danas i onog pre 20 godina.
„Nikada nisam radila sa muškarcima osim u uzrastu od 12 do 14 godine u TK Vojvodina. Gledam često De Minorove mečeve, gledala sam Marija, pratim sve i nema tu neke velike razlike metodike treniranja, ali oni mnogo više rade fizički, moraju jer igraju pet setova, mada i u odnosu na pre 20 godina nemoguće je porediti fizičku spremu sadašnjih Top 30 igračica sa tadašnjih tri ili četiri koje su bile jako dobro spremne, a ostale onako kroz tenis sticale kondiciju. To se više ne radi na taj način, mnogo više se radi, čak i na teniskom terenu, ali specifične kondicione vežbe plus dizanje težina za razvoj mase i brzina lopte je mnogo, mnogo napredovala u ženskom tenisu.“
Srpski tenis ima talentovanu generaciju devojčica – Lola Radivojević, Luna Vujović, Dušica Popovski, Ena Ilić su samo neke od njih.
„Ima jedna koju ste zaboravili – Teodora Kostović, moja Novosađanka. Slučajno se desilo kada smo bili u Indijan Velsu da je bio juniorski turnir druge kategorije tamo i ona je igrala. Odmah sam išla da gledam, pogotovo što je Ana Cvetković radila sa njom, a to je moja koleginica i dobra prijateljica. Sve ove devojčice su svojim rezultatima privukle pažnju i nagovestile da imaju potencijal. Ja koristim uvek jedan izraz, one nisu još nijedan korak u rudniku. U rudniku znači kopati dan i noć bez svetlosti, toliko je teško. Sve svoje rezultate su napravile na talenat koji poseduju, Lunu Vujović nisam gledala, jeste iz Novog Sada, ali nije trenutno tamo, ali sam razgovarala trenerima koji su je videli i rekli su mi da fantastično rešava probleme u igri. Ipak, ona je još uvek jako mlada, njeno telo je još u razvoju, to je najbitnije u ženskom tenisu pratiti teniski razvoj sa razvojem kondicije. Tu se dešava najveći jaz, ne samo u Srbiji, nego i u Velikoj Britaniji jer se svi živi povrede. Uđu u profesionalni tenis kad dođu to 300 mesta se fokusiraju samo na profesionalizam i samo se tenis igra, kondicija se ne radi ni blizu koliko je potrebno da bi igračica bila spremna za takmičenje na tom nivou jer je intenzitet daleko veći. Jednostavno ne može telo da bude fizički nespremno. U zavisnosti u kom momentu krenem u rad sa igračicom, obično je kondicija ono što najviše guramo na početku, ovog puta sa Kejti smo na 50/50, ako radi pet sati dnevno, dva i po sata je tenis, a ostalo kondicija i sa fizioterapeutom ne samo oporavak, nego i specifične vežbe manjih mišića.“
Pojasnila je kada očekuje da Kejti dođe na nivo potreban za Top 20.
„Nadam se da će biti na tom nivou posle pripremnog perioda ove godine, kada budemo stigli do kraja godine i kad budemo imali pet nedelja vezano. Prvi put je odigrala sezonu da se nije povredila prošle godine samo zato što podigli kondiciju, a teniski smo radili specifične stvari jer se forhend stabilizovao, a bekhend je napredovao. Ipak, obim rada nije podignut.“
Osvrnula se i na neobično slab početak sezone Đokovića koji je prvi put od 2006. godine stigao na Rolan Garos bez osvojenog trofeja. To je situacija na koju nije navikao, ali sada mora da pronađe način da je reši.
„Uživo sam gledala Novaka na Indijan Velsu i gledala sam polufinale protiv Sinera i gledam sve što mogu da uhvatim. Poraz protiv Sinera me uopšte nije iznenadio jer je Italijan bio u takvoj formi, a Nole je izgubio poslednja dva puta krajem godina od njega i to jednom kada je imao meč lopte i malo mi se čini da se uvukao crv sumnje kod njega da li može ili ne može da dobije, a Siner je bio u top formi. Nisam želela da znam, tako da najbolje da kažem jer sam se uvek jako nervirala kao i uvek kad gledam Noleta, ali me to nije iznenadilo. Jako sam se iznenadila na koji način je Novak igrao u Indijan Velsu jer mu se nije igralo, to su svi rekli nije da sam ja nešto izmislila. Nije me ni iznenadio da se desio prekid sa Ivaniševićem, to se uvek tako dešava kada se vidi nemotivisanost igrača. To se uvek vidi. Kod mene je to uvek posle tri godine rada otprilike. Malo se vraćam, došle smo do Top 20 i onda smo udarile u zid. Ja sam davala neke predloge, one nisu bile spremne za tako nešto i onda sam shvatila da ne mogu da pomognem više. Sa svim igračicama sam se razilazila na prijatan način, bila sam da gledam Krunićku, Alize Korne me pozvala jer igra poslednji meč u karijeri. Sa svima sam u dobrim odnosima, to je biznis gde se sedne i razgovara i tako je uradio i Goran sa Novakom. E sad, šta se dalje dešavalo. Mislim da to ni Nole ne zna da objasni, a kamoli ja ili neko drugi. Bilo bi jako interesantno postaviti pitanje njemu šta bi uradio da može vrati film šest meseci unazad. To bi me jako zanimalo jer sam sigurna da bi nešto drugačije uradio. Sam je rekao da je zabrinut, a zabrinuta sam i ja. Nikada nije ulazio u grend slem tako loše pripremljen, ako se gledaju rezultati prethodnih turnira. Ipak, on voli da kaže da su grend slemovi drugačiji, pa eto da se nadamo da će pronaći motiv jer se i Olimpijske igre igraju na ovom kompleksu. Da li je dovoljno trenirao i na koji način je trenirao to ne znam.“
Nekoliko puta se pominjalo kao opcija da jedna dama postane trener Novaka, ali je Veselinović istakla da to ne bi uradila. Ipak, nije tajna da je Đoković zvao povodom drugog projekta koji je još značajniji za srpski tenis.
„Ne bih prišla Novaku (smeh), ali bih navijala sigurno. Ugovorom sam vezana, ali niste prvi koji me je to pitao. Imali smo ranije razgovore vezano za Akademiju jer sam jedno kratko vreme bila savetnik. Uvek bih bila spremna da uđem sa Novakom u bilo koji projekat, ne samo vezano za njega, već šta god radio u budućnosti, a radiće nešto sigurno vezano za tenis. Moja se razmišljanja poklapaju sa njegovim da za jedan veliki rezultat u tenisu taj holistički pristup mora da se poštuje i ne može samo jedno. Da li su devojke spremne da se još žrtvuju u odnosu na to što su već žrtvovale ili su ulaskom u Top 20 bile finansijski stabilne i da su bile okej da tu plivaju, a da ne moraju još više i još strože… Takav neki projekat bih volela da radim i u Srbiji jednog dana…“
Veselinović je za uspehom radila sa Korne koja je bila i ostala dika i ponos Francuske, te Gavrilovom (od udaje Savil) koja je proslavila Australija na WTA turu. Upravo je to je glavna preporuka jer su ove igračice bile vezane za svoje Saveze, pa Veselinović pokazuje da ne samo zna da postavi sistem, već i da u njemu stvori vrhunske zvezde.
Nacionalna teniska akademija je i dalje utopija u Srbiji, ali Veselinović koja je videla kako to rade najveće teniske sile i koja je imala maksimalno poverenje vrhunskih saveza predstavlja najbolji oslonac za tako nešto u Srbiji.
„Jako je bitno imati akademiju, Englezi imaju nacionalni savez i dve akademije jednu u Škotskoj i jednu u Lavborou, blizu Notingema. Ova u Škotskoj se sada zatvara, ali najveću pomoć oni pružaju. Na akademiji u Lavborou deca završavaju srednju školu i igraju tenis, na čelu te akademije jedan od iskusnijih trenera. Do tada su igrali sredom na poene, a sve ostalo su trenirali. Britanci su poznati po fenomenalnoj tehnici, a da ne znaju da igraju poene. Kod njih promeniti sistem je bolje nadati ko zna šta da se desi. To što sam promenila da jednom ‘case manager’ daju 25 nedelja sa igračicom nije u programu, to je presedan. Njima treba rezultat, pa je onda i rezultat tu.“
Pojasnila je kako bi postojanje jednog takvog sistema pomoglo srpskom tenisu, ali i teniserkama direktno.
„To bi bilo jako dobro, da se vratimo mlađim devojkama, mora da se oformi tim. Luna je potpisala ugovor sa nekom kompanijom, ali svi kubure sa finansijama. Onda se desi da ne ide trener na turnir, nego ide roditelj, da Teodori Kostović škripi telo i treba joj fizioterapeut, a nema ga. Ne mogu ni trenera koji ja mislim bi mogao da je izvede ne mogu finansijski da istrpe. U Britaniji bi sigurno bi bila u rangu igračica koja bi dobila između 60 i 80 hiljada funti i onda je to laka priča. Ovi imaju novac, a nemaju stručnost. Imamo tri igračice koje su pod ugovorom sa Savezom, jedna je Top 10 juniorka, druga je bila Top 15 prošle godine i završila je u Lavborou i njima i trećoj devojčici ne možemo da nađemo trenera za kog može da se kaže: Sa ovim radiš godinu dana i biće sigurno rezultat. Mi krpimo kad smo tamo, sada kada je sezona trave smo svi tamo i pomažemo im kad se to završi veliko je pitanje ko će raditi sa njima.“
Ne zna kako bi Novak mogao da reši problem, ali je odgovor najčešće najjednostavniji – velike pobede.
„Morali bi da znamo koji je problem da bi znali rešenje. Ne znamo koji je problem, pa je teško i nezahvalno nuditi rešenje, ja sam sigurna da on ako dobije par mečeva da će biti drugi igrač. To se puno puta dešavalo posle povrede lakta isto je bio nikakav, pa je Rolan Garos odigrao solidno, pa je osvojio Vimbldon kada niko nije mislio da može da osvoji. Ako je fizički dobar, a meni se čini da je tu problem, da možda nije fizički na nivou na kom je bio, ne znam zbog čega ili to tako deluje zbog njegovih alergija, to već ne znam. Čini mi se da se zamara. Ako je fizičko dobro spreman i bez povrede, tenis će proraditi u nekom trenutku.Tenis nije zaboravio da igra. On samo treba tačno da pogodi u srž problema i da pokuša da ga reši – u vrhunskom tenisu nema prečica“, završila je Veselinović za Nova.rs.
BONUS VIDEO Novak Đoković Miljanu: Šta nazad?
