Jezivo: Srpska teniserka silovana, trener zlostavljao dečake

Stvarnost nas uči da se stvari kao što je silovanje dece dešavaju u našem svakodnevnom životu, samo pored njih prolazimo, ne primećujemo ih, ili jednostavno okrećemo glavu.Jer, zašto bismo se bavili nečim što ne vidimo, ili što ne verujemo da postoji - sve dok se to ne desi našem detetu koje trenira fudbal, tenis, plivanje, košarku, karate, odbojku... A onda je već kasno.Stručni tim udruženja "Žene sport društvo" je godinama u njemu primećivao anomalije kojima u Srbiji i bilo kojoj drugoj zemlji nije mesto.Pre godinu i po dana ovaj tim je sa rešio da pokrene edukaciju o seksualnom zlostavljanju u sportu. Sada je to konačno pretočeno u pilot istraživanje jednog dugoročnog projekta.I ukratko, nije bilo prijatno sastavljati statistiku odgovora stotinu srpskih sportista, ali smo pozvali ovaj tim i sa njima razgovarali o osetljivoj temi."Sport ima te specifičnosti zbog pokreta koje trener mora da pokaže sportisti. Ali, pokazalo se da kad god se desi nešto što je iz domena seksualnog nasilja, to svako dete strašno uznemiri. Ono oseća da to nije trening, sport, već nešto sto povređuje njegovu telesnu autonomiju, proizvodi nezadovoljstvo, strah i ogroman osećaj krivice, zbog čega deca zapravo i ćute kada im se tako nesto desi. Zato je odgovornost sportskih rukovodilaca koji ćute kada imaju takve trenere", počinju priču za portal Nova.rs iz udruženja "Žene sport društvo".Ako je seks u okviru porodice tabu tema, a njime se nekako stidljivo bavimo kao društvo i u obrazovnim ustanovama, onda našoj deci ostaje da ih ovakvom ponašanju uči televizija ili neki drugi oblici javne komunikacije.To nije dobro, jer je jasno kakvi su programi popularni i koliko se granice (ne)pristojnosti pomeraju već godinama unazad.

Zato ne treba da nas čudi što se stvari i pitanja poput seksualnog zlostavljanja ili zanemaruju, ili guraju pod tepih, kako u ostalim sferama društva, tako i u sportu."U našem stručnom timu su psiholog koji se bavi nasiljem nad decom, psiholog seksolog, zatim dvojica psihijatara, dvoje doktora medicine sporta, dve profesorke Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, advokat... Eto, javnost je počela da govori konačno seksualnom nasilju u glumačkim i sportskim školama koje su bez ikakve kontrole, a to je ustvari jedan od naših ciljeva upravo, podići društvenu svest o ovoj temi na viši nivo", kažu iz udruženja.Moto im je "Odrasli treba da govore da deca ne bi ćutala", jer su ona najosetljivija grupa i spada u najugroženije."Podsećamo, nije bilo nikakve reakcije javnosti i društva na slučajeve na koje je reagovalo i Tužilaštvo, za godinu dana imali smo dva brutalna slučaja - višegodišnje silovanje dečaka od strane fudbalskih trenera koji rade u Novom Pazaru i tri dečaka su napastvovana u klubu Superlige Srbije Radniku iz Surdulice. Nas brine što niko nije reagovao, nijedna sportska institucija", pričaju razočarano za Nova.rs.

Naši sagovornici otkrivaju i konkretnu potvrdu da nadležne sportske organizacije nisu zainteresovane da se bave tim pitanjem."Mi smo pre godinu i po dana uradili projekat seksualnog nasilja u sportu i prijavili se na konkurs preko Udruženja sportskih novinara Beograda raspisan za nasilje u sportu. Naš projekat je bio jedini, ali su nas ipak odbili. Niko ne poznaje ovu problematiku i onda i ne žele da 'talasaju' i da se imena njihovih organizacija vezuju za ovu oblast".U mnogo slučajeva, zlostavljani sportisti i sportistkinje u Srbiji nisu javne ličnosti. Ipak, u istraživanju udruženja učestvovalo i 65 reprezentativaca Srbije, dakle bisera našeg sporta. Rezultati su zabrinjavajući i ne treba se zavaravati da je seksualno zlostavljanje novost.

"Trener karatea Z. B. (60), inače diplomirani psiholog, kome se od 2016. sudilo zbog silovanja tada mlade članice njegovog kluba A. R. (13), umro je polovinom aprila od koronavirusa, saopštilo je Tužilaštvo. Vest je prošla bez ijednog komentara i reagovanja, a moramo jednom da prestanemo da robujemo stereotipima da, ukoliko se o problemu javno ne priča, onda problema nema. Ima ga, i neka deca, naša deca, neki vrhunski talenti, trpe najstrašnije od svih vidova nasilja i mi i po ovoj temi, kao što smo predvodnici u sportu u regionu, moramo da učinimo kao društvo sve što je do nas odraslih", tvrde stručnjaci iz "Žene sport društvo".Kao što nije novost, tako ova nastrana pojava nije nepoznanica ni u ostalim zemljama, poput Nemačke."Nemački Olimpijski komitet je u oktobru radio istraživanje sa 1.600 svojih reprezentativaca, top sportista, prve kategorije. Rezultati su gotovo identični kao kod nas. Mi smo u decembru poslali oko 2.200 mejlova, istraživanje smo završili za dvadeset dana, 31.12. Imali smo deklarativnu podršku nekih sportskih organizacija, da će nam pomoći u tome da Upitnik popuni što veći broj sportista, kako bismo imali preciznije rezultate. Svako je znao nekoga kome se 'to' ili nešto slično 'tome' desilo, mada je bilo mnogo više sportista koji su se plašili, kao i veliki broj onih kojima je bilo nelagodno da odgovore na pitanja iz istraživanja, da se ne pročuje da su oni možda nesto saopštili, mada je Upitnik bio anoniman", kažu nam.

Zato je i formirano spomenuto udruženje, koje je krenulo u borbu protiv stereotipa i predrasuda. Ideja je da se borba nastavi zahvaljujući finansijama evropskog fonda kroz Erazmus, koji se bavi mladima, sportom i obrazovanjem."Mi smo imali nekoliko uništenih generacija u nekim sportovima. Mnogo je sportista koji su zauvek napustili sport. Relativno skoro smo imali slučaj da je srpski trener na turniru u Egiptu silovao našu mladu teniserku od 17 godina koja je najavljivana kao vrhunski svetski talenat, a koju su roditelji prvi put pustili samu na put sa njenim trenerom. Ona je napustila tenis i dugo se lečila na psihijatriji. Roditelji puste dete na trening misleći da je ono tamo sigurno… Ali, nažalost, ovi jezivi primeri nas upozoravaju da moramo da budemo oprezni i da je neophodno da što pre krenemo sa regulisanjem ove oblasti", navode.https://twitter.com/STsportsdesk/status/1353495313479176192Trećina ispitanih u istraživanju kaže da je videlo da neki sportisti misle da je normalno pristati na seksualni odnos radi obećanih boljih sportskih rezultata."Iz svedočenja žrtava tokom istražvanja, saznali smo da mnogi sportisti nisu imali dobru komunikaciju sa roditeljima, pa te visoke ambicije sportista, a i roditelja, nasilnicima idu u korist, jer im je nezaštićeni sportista u potpunosti prepušten".Na pitanje šta su bile neke od stvari koje su posebno iznenadile stručni tim, izdvajaju podatak koliko trenera uči sportiste tome šta predstavlja seksualno zlostavljanje, ili kako ga izbeći."Visok je i procenat onih koji su doživeli nasilno stiskanje, ljubljenje... Iznenadilo me da je više od 40% njih reklo da su doživeli seksualno nasilje van sporta, a od toga 4,3% ispitanih je navelo da su to doživeli u svojoj kući!".

Iz udruženja savetuju roditeljima da razgovaraju sa svojom decom o svemu i da se sami edukuju o tome koje promene ponašanja dece sugerišu da su ona predmet seksualnog nasilja.U upitniku se između ostalih našlo i pitanje "da li ste videli ili doživeli seksualno nasilje"."Od onih devojčica koje su morale da rade sve što trener od njih traži, a ne odnosi se na odnos trener – sportista, neke su na to pristajale dobrovoljno, jer su mislile da tako treba! Deca sve dobro znaju jer mnogi provode više vremena sa trenerom nego sa roditeljima. Pošto su ovo većinom bili reprezentativci, to su naši vrhunski talenti, i značaj trenera u njihovim životima je mnogo veći nego kod nekog koga mama i tata vode amaterski na rekreaciju".

Neke zemlje imaju SOS telefone, druge ukidaju finansije klubovima i time im "zavrću slavinu” ako u svojim okvirima štite nasilnike."Drugi imaju stručne komisije ili ljude koji će biti dostupni 24 sata žrtvi kojoj se to desi. Na primer, Englezi su uveli vrlo stroge sankcije u smislu da, ukoliko se desi da su rukovodioci nekog kluba ili Saveza znali da neko od zaposlenih ima sklonosti ka seksualnom nasilju i da su to tolerisali i zataškavali, njima se automatski ukida finansiranje".

Dok god budemo zatvarali oči pred time da se kod nas stvari kakvo je seksualno zlostavljanje u sportu zaista dešavaju, nastaviće da ih bude."Mnogi su dali sebi pravo da se neprimereno i necivilizacijski ponašaju kada smo objavili rezultate. Ali su i to očekivane reakcije. Iako verujem da niko nije zvao Surdulicu i Novi Pazar da pita kako su mogli da dozvole da takvi treneri rade sa njihovom decom! Ali, važno je da se o ovoj temi govori, da smo pokrenule stvari sa mrtve tačke i ponavljam, kampanja će nam nositi naziv 'Odrasli treba da pričaju, da deca ne bi ćutala'" zaključuju naši sagovornici iz udruženja "Žene sport društvo".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram