Foto: AP Photo/John Bazemore, File

Duga, svetla kosa, osmeh nevinog dečaka van terena i pogled ledenog "ubice" kada na isti kroči samo su neke od glavnih karakteristika momka čije ime i lik prete da postanu od one sorte što "iskače iz frižidera". A za sve je kriv suvi talenat.

Film iz 2014. godine po nazivu „Draft day“ sa Kevinom Kostnerom u ulozi Sonija Vivera Juniora, generalnog menadžera Klivlend Braunsa, pružio je priliku ljubiteljima pre svega američkog fudbala i NFL šampionata, ali i sporta generalno da nešto bliže upoznaju proces iza izbora novih igrača.

PROČITAJTE JOŠ

Tako su gledaoci mogli da isprate Viverov pokušaj da izađe iz senke nedavno preminulog oca i stvori tim koji će moći da se bori za najviši plasman, zavole Vontea Meka, kog je sjajno odigrao tragično preminuli Marvelov „Crni Panter“ Čedvik Bouzman, dok je uloga takozvanog „negativca“ pripala plavokosom Bou Kalahanu (Džoš Pens).

Iako je Kalahan zapravio bio inspirisan likom Konora Kuka, kvoterbeka univerziteta Mičigen Stejt, sudbina je htela da sav taj narodski rečeno „hajp“ sa filma pređe u realan svet kada je objavljeno da će put NFL-a jedan dečak rođen u gradu Noksvil u državi Tenesi 6. oktobra 1999. godine po imenu Trevor Lorens.

Od rodnog Tenesija preko srednje škole Kartersvil u Džordžiji, gde je bio ne samo fantastičan kada je u pitanju američki fudbal, već je briljirao i na košarkaškim terenima, o ovom mladiću se sve više pričalo kako je vreme prolazilo. Prvo priznanje na nacionalnom nivou stiglo je 2017. godine, kada je osvojio takozvani „Hol“ trofej, namenjen najboljem igraču američkog fudbala u konkurenciji srednjoškolaca.

Koledži su počeli da se otimaju – BUKVALNO da se otimaju – o ovog mladića, a on je, umesto ispunjavanja dečačkog sna i odlaska na univerzitet Tenesi, odlučio da je zapravo mnogo bolja opcija jedan od najboljih programa u istoriji koledž fudbala. I nije pogrešio, pošto je u dresu Klemsona osvojio tri titule „Atlantic Coast“ konferencije, u kojoj je bio 2018. ruki godine, potom 2020. igrač godine, ofanzivni igrač godine…

No, dve stvari se posebno izdvajaju. Prvo je Lorens u januaru 2019. predvodio svoje Tigrove do pobeda nad Borbenim Ircima sa Notr Dejma, a potom i nad Grimiznom plimom sa Alabame (44:16), čime je na najbolji mogući način krunisao prvu godinu na koledžu.

Godinu dana kasnije usledila je potvrda, pošto je ušao u samo finale izbora za trofej Džona Hejsmana koji dobija najbolji igrač na nivou koledža. Nije ga osvojio (nagradu je prigrabio Devonta Smit, hvatač Alabame), ali ne zato što je Smit bio bolji, već zato što Lorens nije završio čak 18 od 38 mečeva koje je odigrao na nivou koledža. Jednostavno, bio je toliko ubedljiv da nije bilo potrebe, a i Lorens je rado pristajao da svoje pobede deli sa saigračima, umesto da svu slavu prigrabi za sebe.

Iz tog razloga retki su ljudi koji smatraju da Lorens neće biti prvi pik na predstojećem draftu, a koliko visoko je kotiran pokazuje i to što je završnica prošle sezone ponela naziv „Trka za Trevora“, i u njoj su učestvovali najgori timovi lige. Navijači Njujork Džetsa su se (sa pravom) hvatali za glavu kada je njihov tim pobedio Los Anđeles Remse i Klivlend Braunse, jer ih je u toj trci pretekao Džeksonvil.

Tako će umesto zelenog dresa Džetsa Lorens gotovo sigurno, sem ukoliko na videlo ne ispliva neka situacija poput one sa Kalahanom (nećemo prepričati, odgledajte film – vredi!) nešto drugu nijansu dresa Džeksonvil Džeguarsa.

Da li će u NFL-u uspeti, videćemo. Veliki broj talentovanih igrača nije uspeo da se adaptira. No, ono što je sigurno jeste da Lorens ima sve preduslove, kako fizičke, tako i mentalne – jer u pitanju je momak koji je digao veću „prašinu“ od Džoa Baroua, Patrika Mahomsa, Dešona Votsona i Bejkera Mejfilda zajedno – da postane ne samo superstar, već i jedan od igrača koji će u narednim decenijama biti toliko popularan da ćete imati osećaj da će početi da vam iskače iz frižidera.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)