Otkud Jamajka na sankanju - čudesna priča o volji koja pomera granice

Sve je počelo sredinom osamdesetih godina, kada je Džordž B. Fić, tadašnji komercijalni ataše američke ambasade u Kingstonu, izneo provokativnu ideju: ako Jamajka ima vrhunske atletičare u sprintu – zašto ne bi imala i bob tim?

„Imate sjajne sportiste, a pravi sportista bi trebalo da može da se bavi bilo kojim sportom“, govorio je Fić.

Inspiraciju je dobio nakon što je prisustvovao lokalnoj trci improvizovanih kolica, takozvanom "puškart derbiju", jednom od "nacionalnih sportova" na Jamajci.

Zajedno sa biznismenom Vilijamom Malonijem, predložio je formiranje jamajčanskog bob tima. Ideju je podržao i tadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Jamajke, a ubrzo su raspisani i oglasi za „opasne i izuzetno naporne“ kvalifikacije.

Kako se malo ko odazvao, u pomoć je pozvana Jamajčanska odbrambena vojska. Tako su izabrani Dudli Stouks, Devon Haris i Majkl Vajt, kojima se kasnije priključio i Kasvel Alen. Tim je zvanično formiran u oktobru 1987. godine.

Uz finansijsku pomoć Fića i Turističke organizacije Jamajke, tim je trenirao u Kanadi i Austriji, pod vođstvom iskusnog trenera Sepa Hajdahera. Već tada su postali medijska atrakcija u Severnoj Americi, često predstavljani kroz humor, ali i sa dozom simpatije.

Na Zimskim olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine, Jamajka je prvi put nastupila u disciplini bob. U trci dvoseda, Stouks i Vajt postali su prvi Jamajčani u istoriji ZOI. Završili su na 30. mestu od 41 posade – daleko od medalja, ali daleko iznad očekivanja.

Pravi trenutak koji je ušao u legendu dogodio se u četvorosedu. Posle problema u prve dve vožnje, u trećoj su imali sedmo najbrže startno vreme. Međutim, u čuvenoj krivini „Krajzel“, bob je izgubio kontrolu, udario u zid i prevrnuo se. Četvorica sportista su izašla nepovređena, a dok je bob guran ka cilju, oni su hodali pored njega – slika koja je obišla svet.

Iako su zvanično završili poslednji, Jamajčani su tog dana pobedili na mnogo važnijem polju: u srcima publike. Njihova priča kasnije je pretočena u kultni film Cool Runnings, ali stvarnost je bila još neobičnija – i još inspirativnija.

Od tada, Jamajka više nikada nije bila samo „zemlja bez snega“ na Zimskim igrama. Bila je dokaz da olimpijski duh ne poznaje klimu, geografiju ni predrasude.

A da u Kortinu i Milano ne dolaze sa namerom da se šale pokazuje i to što su na Kupu Severne Amerike u Vistleru osvojili zlato.