Hrvatica pomogla Srbiji da dođe do zlata, a optuživali je da je trojanski konj: Ko je Dajana Zoretić?

Dajana Zoretić (40), rođena Riječanka, bila je jedan od ključnih članova stručnog štaba koji je reprezentaciju Srbije doveo do trećeg uzastopnog olimpijskog zlata, osvojenog na Igrama u Parizu, a sada i do evropskog.

Njena uloga bila je jasna i izuzetno zahtevna: kondiciona priprema tima, sa fokusom na izdržljivost i eksplozivnost, uz programe prilagođene individualnim potrebama svakog vaterpoliste.

Stevanović je od početka bio svestan da se najveći rezultati ne prave samo u bazenu, već i u svakom segmentu rada oko ekipe. U potrazi za stručnjakom koji može da podigne fizičku spremnost na najviši nivo, obratio se upravo Zoretić, koja je godinama gradila reputaciju u dubrovačkom Jugu, radeći pod vođstvom Vjekoslava Kobešćaka.

Selektor je verovao da će njena ekspertiza dodatno unaprediti fizičku spremnost ekipe i povećati otpornost na napore najvećih takmičenja — i na kraju se pokazalo da je to bila potpuno opravdana procena.

Međutim, njeno angažovanje nije prošlo bez reakcija.

U pojedinim medijima pojavili su se i zluradi komentari, u kojima je Zoretić nazivana čak i „trojanskim konjem“ u srpskom timu.

U razgovoru za Mozzart sport, Zoretić je svojvremeno otvoreno govorila o pritisku s kojim se suočavala i o tome kako je birala da reaguje.

"Pre nego što bilo šta drugo kažem, najpre želim da se zahvalim glavnom treneru Urošu Stevanoviću, koji je od prvog našeg razgovora verovao da sam ja ta koja će sigurno dovesti celi tim u top formu u trenutku kada je to najvažnije. Ono što uvek ističem u razgovoru s drugima jeste njegova empatija i zahvalnost, što je u meni izazvalo neopisivu emociju. Čovek se, doslovno pet minuta nakon osvajanja zlata, setio da me nazove i proveri gde sam na tribinama, a zatim je došao po mene kako bismo zajedno proslavili uspeh. Takođe, želim da se zahvalim svim igračima koji su nosili teško breme, kao i celom stručnom štabu, jer smo jedni drugima bili oslonac u dobrim i lošim trenucima", počela je priču svojevremeno Dajana.

Ona je objasnila kako je sve teklo.

"Imali smo tri konstruktivna razgovora koje bih nekako podelila u tri faze ideja, praktična primena – cilj i razlog zašto on baš mene želi. Sama činjenica da su razgovori trajali u tri faze svedoči o mom premišljanju, budući da bi to bio moj prvi angažman s A reprezentacijom. Reč je o totalno drugačijoj periodizaciji treninga u odnosu na klupski nivo, gde je fokus isključivo na jednom cilju, što ostavlja vrlo malo mesta za greške. Takođe, novo okruženje i način rada predstavljaju izazov koji je, uistinu, privlačan. Iskreno ću reći šta me je navelo da prihvatim ovu priliku: verujem da, ako nekome pružimo nadu, može postići uspeh, a ako mu damo veru, može osvojiti svet. Ono što mi je Uroš posebno istakao tokom tih razgovora jeste vera u moje znanje, a to mi daje uverenje da ćemo zajedno ostvariti jedan jedini cilj na koji naravno utiče puno faktora".

Bilo je dosta skeptičnih po pitanju njenog angažmana u reprezentaciji Srbije...

"Mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije, a ponekad ta percepcija može biti iskrivljena ili vođena senzacionalizmom, umesto objektivnošću. Iako ne živim od medijskih naslova, već od znanja, truda i ljubavi prema svom poslu, svesna sam teških pritisaka koje medijski narativi mogu da stvore. Moj lični izbor je – uvek dovoljno, ne apsolutno, lično ‘goreti’ za ideale u ulogama u kojima biram da doprinosim zajednicama koje gradim, i u porodici, i u susedstvu. Tamo gde to nije moguće u trenucima nezrelosti pojedinca, ili zbog grupisanja loših namera, uvek strpljivo tražim put, način, sredstvo kako da vratim razum, empatiju, ljubav, duh tamo gde je usfalilo. Pobedama bi trebalo graditi najbolje verzije sebe, a porazima dobijati podsetnike na još neotkrivene i ‘neutrenirane’ dimenzije sebe kojima opet pobeđuješ u budućnosti – na takmičenjima, sportskim i životnim. Takve negativne reakcije često reflektuju više o osobama koje ih iznose nego o onima na koje se odnose. U sportskoj karijeri, suočavanje s kritikama je gotovo neizbežno, ali važno je znati da one ne definišu našu vrednost, niti naš uspeh. Moramo da se fokusiramo na ono što možemo da kontrolišemo – naš rad, našu strast i našu predanost ciljevima, umesto da dozvolimo spoljnim uticajima da nas obeshrabre. U tom su smislu, znanje i ljubav prema poslu jači od bilo kakvih komentara ili predrasuda koje se mogu pojaviti. Iskreno u mom društvu nije još prošao neki događaj da nisam dobila nešto u znaku konja, bez obzira što su mi najdraže životinje majmuni i foke. Moja najintimnija maksima su brojne ‘zlatne medalje koje nisu vidljive očima, već srcem’, a to su zlatne medalje osvojene na ‘olimpijadi života", zaključila je Dajana Zoretić.

Sada je Dajana ponovo bila bitan šraf u mašineriji "delfina" i zasluženo se radovala sa vaterpolistima po završetku meča protiv Mađarske.