Protesti se već danima održavaju širom Srbije, studenti su ti koji su u centru pažnje, a retki su sportisti koji ih podržavaju, odnosno oni koji smeju da se oglase.
U srpskom društvu kao da se odomaćilo da je sasvim u redu ćutati, pogotovo u kriznim vremenima, kako se ne bi ugrozila sopstvena pozicija ili ne daj bože, zamerilo nekome sa vlasti.
Ni niz tragedija koje su zadesile ovu zemlju u poslednjih nekoliko godina, uz sve afere velikog broja ljudi koji su na vlasti, očigledno da nekima nisu bile dovoljne kako bi se oslobodili i odlučili da pregovore, bez obzira na posledice.
Poslednja u nizu velikih tragedija, dogodila se 1. novembra, kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, koja je usmrtila 15 osoba, dok se još dve bore za život.
Tog dana na tom mestu mogao je biti bilo ko od nas, niko nije ni slutio da će se tako nešto desiti, ali nadstrešnica u Novom Sadu još jednom nam je ukazala da niko nije siguran i da svi treba da se osećamo kad da smo ispod nje.
Ljudske živote niko neće vratiti, ali makar možemo učiniti da se neki novi ne unište, da ova zemlja „progleda“ i da se smanje korupcija, nepravda, zlo…
Oni koji trenutno prednjače u borbi za bolje i zdravije društvo jesu studenti, koji danima blokiraju rad fakulteta, a sve više đaka se priključilo i deluje da ovaj talas neće još dugo stati. Ljudi iz mnogih sfera društva stali su uz studente, ali sportista nema baš u velikom broju (mada se broj svakodnevno povećava), barem onih koji smeju da se oglase javno.
Sportisti su u ovoj zemlji uvek imali poseban status, sa njima smo doživljavali emotivno mnoge pobede i poraze, a ovo što se trenutno dešava u Srbiji više je društveno, nego političko pitanje (iako je to neodvojivo, ali to je već neka druga tema). Dakle, niko ne očekuje da bilo koji sportista kaže koja je njegova politička opcija, čak ne mora direktno da kaže ništa ni protiv vladajuće partije, ali studenti i đaci i te kako treba da se podrže, jer se oni sigurno bore za svetliju budućnost ove zemlje.
U toj borbi, perspektivni mladi ljudi nikako ne smeju da se osete usamljeno.
Iako smo mi u Srbiji navikli da uvek pričamo o onima koji nedostaju ili o onima koje treba predstaviti u nekom negativnom kontekstu, u ovom tekstu pažnju ćemo posvetiti onima koji su digli glas, stali uz studente i tako podržali borbu za pravdu.
Miroslav Mića Berić, legendarni košarkaš, još prošle nedelje u studiju Nova.rs, iskoristio je priliku da pred meč Albe i Partizana podrži studente.
„Pre nego što krenemo u analizu i najavu utakmice, hteo bih da iskoristim priliku da javno podržim studente i da kažem da imaju potpunu moju podršku, da istraju, da budu jedinstveni, hrabri kao do sada i veliko mi je srce kad ih vidim u tolikom broju na okupu. Šaljem ogromno srce. Šaljemo ogromnu podršku iz našeg studija“, istakao je Mića Berić.
Imamo primere i zlatnih devojaka, naših košarkašica, koje takođe nisu izabrale da ćute. U pitanju su Tina Krajišnik, dugogodišnja kapitenka reprezentacije Srbije, s kojom je osvojila mnogo medalja, i Jovana Nogić, koja je nedavno proglašena za najbolju srpski košarkašicu u 2024. godini.
E, pa, Jovana, rekao bih da je jedno tvoje oglašavanje na društvenim mrežama vrednije čak i od izuzetno vredne nagrade koju su dobila i na kojoj ti svaka čast. Samo nastavi da budeš ponos ove zemlje.
„Ljubav i podrška, držite se, ima sportista koji sada navijaju za vas“, napisala je Tina Krajišnik uz podeljenu objavu sa profila „studenti u blokadi“.
Nogić je na Instagramu podelila analizu koja govori o najvećem studentskom protestu još od pada Slobodana Miloševića.
Oglasila se i Anja Crevar, proslavljena srpska plivačica, koja je specijalista za discipline 200 i 400 metara slobodnim i mešovitim stilom. Ona je 2015. godine osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Bakuu i postavila je i rekord Srbije. Crevar je stala uz Gimnaziju „Uroš Predić“ iz Pančeva koja je otpočela blokade.
Kada smo već kod devojaka, treba pomenuti i Anu Milićević, srpsku vaterpolistkinju koja nastupa za grčki Etnikos, koja je komentarisala jednu studentsku objavu.
„Bravo kolege! Nema predaje, nema povlačenja“, napisala je Ana i tako stala uz svoje vršnjake i kolege.
Podrška za studente stigla je i od Dejana Bodiroge, koji je već bio govornik na tribanama „Proglasa“, a u ovim teškim vremenima za Srbiju (mada pitanje je kada nisu bila teška vremena za Srbiju) odlučio je ponovo da se oglasi.
Proslavljeni košarkaš Srbije sada je i predsednik Evrolige, pa njegov glas u ovom društvu ipak mnogo znači, poruke odjekuju, pa verujem da mnogi s ponosom poslednjih dana mogu da kažu ono čuveno: „Mi imamo svoga boga, ime mu je Bodiroga“.
„Gledam sa velikom radošću i nadom (na studentske blokade), velika podrška za sve te mlade studente koji su sigurno budućnost ove zemlje i Srbije. Ono što me raduje je način na koji se oni bore pametno, dostojanstveno, hrabro. Bore se za istinu, pravdu, za bolje društvo i bolje sutra, to je ponos za sve nas“, rekao je između ostalog Bodiroga na televiziji N1.
Gde je Bodiroga, tu je i Nemanja Vidić, koji je nedavno dobio nagradu „Vitez poziva“, a bilo je samo pitanje vremena kada će i on podržati proteste, jer se i sam već dugo bori protiv vladajućih struktura, kako u Fudbalskom savezu Srbije, tako i u celoj zemlji.
„Moram da kažem da definitivno podržavam naše studente i visoko školovanu mladost koja treba sutra da vodi ovo društvo. Budućnost i treba da zasnivamo baš na takvoj deci. Kakav bih ja to otac bio da ne podržavam studente“, istakao je proslavljeni srpski fudbaler.
I nije Vidić jedina legenda Crvene zvezde, koja je podržala proteste. Tu je i Igor Butulija, rekorder RK Crvena zvezda, koji se već pojavljivao na protestima, a do sada je više puta kritikovao čak i Aleksandra Vučića.
A kad smo već kod rukometa, red je da spomenemo i Veselina Vujovića, koji je bio poprilično oštar u kritici vlasti u Srbiji.
„Srpska napredna stranka je narko-kartel i svako ko se ne slaže s njihovom politikom proglašava se za narodnog neprijatelja, što se i meni desilo pre nekoliko godina kada sam digao glas protiv njih“, poručio je Vujović za agenciju „Beta“.
Veliki broj „grobara“ je na društvenim mrežama ponosan na sada već bivšeg trenera Partizana Sava Miloševića, ali i na aktuelnog kapitena Aleksandra Jovanovića, kome ovo nije prvi put u skorije vreme da ne ćuti na nepravdu.
“Naravno da podžavam našu mladost, imam i ja svoju decu”, poruka je Miloševića koju je preneo „N1“.
„Kičma i obraz nisu samo anatomski pojmovi“, stajalo je u objavi stranice koju je podelio kapiten Partizana.
Nije u redu da deo priče o Partizanu prođe bez Duška Vujoševića, za koga je već odavno poznato da je protivnik Srpske napredne stranke i politike koju vodi Aleksandar Vučić.
„Potpuno podržavam proteste studenata. Mislim da je to prosto zdravo, i za zemlju i za ljude, da rizikuju i da se bune. Kada se desio pad nadstrešnice bio sam u bolnici i nisam bio svestan sve težine događaja. Ali, kada sam čuo premijera (Miloš Vučević) kako pominje 1964. godinu… Znam da je to dva puta otvarano i odmah mi se sve zgadilo. Pokazuje to sve njihove mehanizme koje sam upoznao kroz sport. Znam kako rade i šta predstavljaju, tako da ozbiljno podržavam studente. U smislu – da mora da se ustanovi ko je krivac i da on odgovara. Da te ostavke koje se daju iz ličnih razloga i polaže se zakletva na vernost vođi do kraja života, mislim da to ne može da bude prihvaćemo i da važi… „, rekao je Duško Vujošević u novoj epizodi emisije „Kida show“.
I Svetislav Pešić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije, slaže se u oceni da su društvu potrebne promene.
Nikako se u ovoj priči ne sme zaboraviti Vladimir Štimac, koji je već dugo i politički aktivan, redovan je na protestima i njegova iskrena borba za bolje sutra, treba da bude zvezda vodilja mnogima.
Iskreno verujem da je još mnogo srpskih sportista u ovom trenutku na strani studenata, samo mnogi od njih ne smeju/neće da se oglase. Ali zapamtite, oni koji ćute, nikada neće biti heroji kao oni koji govore i rade kad je najteže.
Ako ste i dalje od onih koji misle da sportisti ne treba da se oglašavaju, rekao bih da niste u pravu. Ovo nije rasprava o tome ko je za koju političku opciju, ovo je borba koje se tiče svakoga i svako treba da doprinese boljem društvu koliko je u njegovoj moći. Svi znamo koliko su sportisti bitni za ovaj narod, pa nek iskoriste svoj položaj najbolje što mogu – zdravo je i za njih, verujte.
Ako svi ovi gore pobrojani ljudi mogu, žele i smeju da kažu nešto, što misle da je prikladno u ovim teškim vremenima, onda niko ne bi trebalo da ima zadršku.
Još jedna stvar mi je zanimljiva. Ne vidim da su ovi sportisti koji su trenutno na strani vlasti nešto glasni ovih dana. Čak ni ne brane svog vođu. Verujem da ni njima nije baš svejedno.
I nećemo se lagati, mnogi ljudi na društvenim mrežama očekuju da se oglasi i Novak Đoković, onaj koji je najviše obožavan od svih srpskih sportista. Stao je Đoković sada već davno na stranu onih koji se bore protiv Rio Tinta i uništavanja prirode u Srbiji, podržao je i litije u Crnoj Gori, ali je i sam nedavno otkrio zašto se retko kada oglašava o škakljivim pitanjima.
Ovu priču bih ipak poentirao sa rečima Kokana Mladenovića, pozorišnog reditelja, koji je pogodio „pravo u centar“, bez da je ikoga prozvao imenom i prezimenom.
„Meni je neverovatno da ne postoji unisona podrška za te mlade ljude. Paradoksalno je da oni koji se predstavljaju kao idoli nacije ili to jesu, pre svega mislim na neke vrhunske sportiste i tako dalje, koji imaju i sopstvene milione i sopstvenu autonomiju, se pažljivo čuvaju da ne podrže nešto što je zdravorazumski. To nije neka politička opcija koja može da vas kompromituje. To je mladost zemlje kojoj pripadate i koja vas voli i slavi“, rekao je Mladenović.
Treba praviti razliku između kukavica i zaista hrabrih ljudi…
„Taj kukavičluk tih prebogatih ljudi, to nemanje hrabrosti, bez obzira koliko ste bili hrabri kao sportista i tako dalje, da se suočite sa raznim izazovima, na kraju padate i ispadate kukavica u nečemu što vas suštinski kompromituje, a to je nemanje hrabrosti da podržite mladost i budućnost sopstvene zemlje“, istakao je Mladenović.
BONUS VIDEO