0
Prvi utisak - Filipinci deluju gostoljubivo i prijateljski, nekad čak i previše ljubazni, videćemo kakvi će biti kad krene ono pravo
Naravno, taj prvi utisak ne mora ništa da znači, zato se i zove prvi. A prvi minuti na tlu Manile protekli su bili u razgovoru o košarci, naravno.
Avionski drugar do mene tokom celog leta nije bio previše zainteresovan za priču, čitaj, nije bio uopšte. Oni koji me poznaju, znaju koliko teško može to da mi padne.
PROČITAJTE JOŠ
Neumorno je gledao filmove ili serije, razmenili smo tek poneko „sorry“ kada se zakačimo u premeštanju iz sedećeg u poluležeći položaj…
Međutim, kada smo sleteli i čekali da se iskrcamo, najednom je počeo da se interesuje, dok su moji pređašnji pokušaji bili neuspešni.
„Idete da gledate neke utakmice“, upitao me je odjednom. Po njegovom oduševljenju nakon potvrdnog odgovora (i objašnjenja da ću raditi) video sam opet koliko sam privilegovan.
„Super, drago mi je zbog tebe, koju reprezentaciju pratite?“
„Srbiju“.
„Aha, lepo, je l’ imate neke NBA igrače?“
I odmah je postalo jasnu na čiju i kakvu košarku se ugleda jedan od domaćina Mundobasketa, što nije bilo teško zaključiti ako se pogleda i istorijska pozadina.
„Bogdan Bogdanović…“, hteo sam da dodam i Nikolu Jovića, ali me je presekao sa jednom dobrom informacijom i jednim ne baš dobrim pitanjem.
„On je beše bek šuter. I dalje je u Majamiju“, upitao me je kada je reč počeo da se kreće ka izlasku.
Ćaskanje se ubrzo završilo, potvrdio sam da je bek i sada kapiten Srbije, a za Majami sam bio blago začuđen… Ipak nije Bogi baš bilo ko, ali dobro.
Možda je pomislio na Nikolu Jovića, kako god, bar sam sa 12-časovnim „komšijom“ konačno razmenio po koju.
I vreme je da se sa avionskog terena preselimo na onaj košarkaški i ulice Manile koje, na prvu loptu, donose toliko toga.
BONUS VIDEO Ispraćaj košarkaša Srbije na Svetsko prvenstvo
