0
Veliki izazov za Tristana, ako reši jedan problem dobio je idealan NBA tim.
Srbija je na poslednjem NBA draftu dobila još jednu mladu zvezdu u najjačoj ligi na svetu. Tristan Vukčević je sa 42. pozicije izabran od strane Vašington Vizardsa i imaće priliku da se možda već od sledeće sezone priključi NBA karavanu.
PROČITAJTE JOŠ
Mladi košarkaš Partizana bi tako mogao da se priključi Nikoli Jokiću, Bogdanu Bogdanoviću, Nikoli Joviću, Alekseju Pokuševskom i Bobanu Marjanoviću i uveća srpsku koloniju.
Međutim, iako ima ozbiljan potencijal koji su prepoznali u Americi, pred njim je prilično dug put u čemu se slažu i analitičari koji procenjuju da bi bar još dve godine trebalo da prođe da se na njegov doprinos počne računati.
To ne znači da se već ovog leta neče otisnuti preko okeana već da je pred njim izuzetno veliki rad.
Ipak, jedna stvar mu svakako ide na ruku. Vizardsi su ovog leta nakon nekoliko godina neuspešnih pokušaja da ekipu grade na leđima Bredlija Bila i pre toga u tandemu njega i Džona Vola, rešili da krenu u totalnu rekonstrukciju.
Nema više Bila, ni Kristapsa Porzingisa koji je bio poslednja nada za funkcionalan tim makar za plej-of, pa su rešili da krenu od nule.
A, situacija među „čarobnjacima“ je sledeća.
Prvo su za Bredli Bila dobili gomilu budućih pikova, kao i Krisa Pola i Lendrija Šemeta od Finiksa, da bi Pola zamenili za Džordana Pula. Potom su u trejdu tri tima poslali Krisapsa Porzingisa u Boston Seltikse i dobili Tajusa Džonsa, Danila Galinarija i Majka Muskalu.
U Vašingtonu su tako maksimalno rasteretili roster zvezdama, doveli talentovanog Pula i veterane kojima ističe ugovor i koji u ovakvoj sezoni ribildinga ako uopšte ostanu mogu da budu od velike koristi.
U međuvremenu su na draftovali talentovano krilo Bilala Kulibalija iz Francuske i našeg Tristana Vuleviča kojeg u NBA ligi vide na pozicijama četiri i pet.
Ono što je privuklo ljude preko bare jeste činjenica da je Vukčević sa svojom visinom fantastičan šuter za tri poena što je i pokazao na svim treninzima pre drafta i takav ofanzivan potencijal jednog visokog igrača je nešto što u najjačoj ligi sveta uvek ima cenu, pogotovo u kontekstu igranja na poziciji pet.
U opisu na sajtu NBA lige se između ostalog navodi sledeće.
„Ali ono što ga čini tako intrigantnom perspektivom je njegova veština. On je strelac bez hvatanja iz dubine, ali je takođe pokazao sposobnost da igra van driblinga. Bilo da se radi o napadima izbliza ili upotrebi driblinga da bi se oslobodio prostor za svog skakača, Vukčevićeva ofanzivna igra ima više nego što bi se moglo očekivati s obzirom na njegovu visinu i i fizikalije.
Petica je postala sve vrednija uloga u NBA ligi. Timovi uvek traže momke koji mogu da zaštite obruč na jednom kraju i da šutem donesu širinu na drugom. Iako postoje znaci pitanja oko Vukčevića (i svakog novajlije, što se toga tiče), ako nađe načina da se prilagodi u ligi, odigraće važnu ulogu“.
I upravo je u tom prilagođavanju kvaka.
Najveća zamerka svih analitičara u SAD je njegova izuzetna sporost i tromost u nogama zbog kojeg će imati velike probleme da igra odbranu gde je u ovom trenutku debelo u minusu za dinamične i eksplozivne NBA igrače.
Čak ni njegov napadački arsenal ne bi bio dovoljan da pokrpi tu sporost i rupu na najvažnijoj poziciji kada je odbrana u pitanju.
Upravo je nedostatak brzine najveći problem da igra na poziciji četiri jer samo na primer uzmite u razmatranje njegov duel sa Eronom Gordonom koji nije najbolji igrač na svojoj poziciji i sve će vam biti jasno.
Zaustavljao je i mnogo opasnije napadače, a svojom brzinom bi bio neuhvatljiv za Vukčevića.
Zbog toga pojedini misle da Vukčević neće ove godine u NBA ligu i da ga čeka bar jedna ili dve sezone u Evropi, dok su pojedini uvereni da bi mogao da se razvija u Americi i igra u velikoj meri razvojnu ligu gde bi bio na očima trenerima, povremeno bio testiran i na najvišem nivou.
Kako Vašington u narednih bar dve sezone neće imati rezultatski imperativ jasno je da će biti prostora i za mlađe igrače i minute za njih.
Konkurencija na poziciji pet su Danijel Gaford, Džej Haf i novopridošli Majk Muskala pod uslovom da ostane u ekipi kao i veteran Tadž Gibson koji u ovoj fazi karijere teško može da igra četvorku. Jasno je da je Gaford jedini igrač na duže staze i da su ostali tu da se popunjava roster pa bi Vukčević mogao da dobije priliku.
Odlaskom Porzingisa se otvorio prostor među visokim igračima, a Vašington ima nekolicinu krila koja mogu da igraju četvorke poput Denija Avdije i Kajla Kuzme pa će imati opcija da naprave zanimljive kombinacije.
Upravo bi prisustvo Avdije moglo da mu olakša tranziciju jer je u pitanju igrač sa ovih prostora koji je polako pronašao svoje mesto u NBA ligi. Ves Anseld je mlad trener koji će ući u treću sezonu svog debitantskog posla kao šef stručnog štaba, a zanimljivo je da je pre toga bio pomoćnik u Denveru šest godina gde je u Kolorado stigao iste sezone kada i Nikola Jokić i dobro poznaje mentalitet igrača sa ovih prostora.
Upravo njegovo iskustvo sa Jokićem može da pomogne i Vukčeviću koji svoju igru ne zasniva na atleticizmu već na finesi i napadački je orijentisan visoki igrač, a neko ko je šest godina radio sa igračem kao Jokići razume mentalitet može da bude ključna spona.
Na Vašingtonu i Vukčeviću je sada bitna odluka. Da li će odmah put NBA i kako će se dalje razvijati. Potencijal je tu kao i skoro idealni uslovi i sada samo preostaje kvalitetan rad i pametno donošenje odluka što bi mogao da bude dobitak i za klub i za igrača i za reprezentaciju Srbije.
BONUS VIDEO Jokić: Lepo je biti Srbin u ovom trenutku
