0
Košarkaši Srbije dominirali su u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, zabeležili su šest pobeda iz isto toliko mečeva i uskoro će na red doći pohod na zlato.
Pored Srbije, samo su još Francuska i Letonija završile kvalifikacije bez poraza, što je sigurno jedan dokaz moći i poruka ostalim ekipama da i oslabljeni imamo veoma ozbiljan sastav, koji se ne šali kada je na terenu.
Evrobasket je na programu od 27. avgusta do 14. septembra ove godine, grupe ćemo saznati posle žreba u Rigi krajem sledećeg meseca, a nema sumnje da će Srbija biti jedan od favorita, pogotovo ako dođe u punom sastavu, odnosno ako nas zaobiđu povrede i neplanirani otkazi.
Ljubitelji košarke u Srbiji već dugo priželjkuju to zlato, a Svetislav Pešić i njegovi izabranici odavno su postavili dobru osnovu, na njoj su kasnije svašta izgradili, pa smo na poslednja dva velika takmičenja osvojili srebro (Mundobasket) i bronzu (Olimpijske igre).
Ipak, rekao bih da postoji još nešto bitnije od trenutnih uspeha, a to je taj kult reprezentacije, koji nije izgubljen kod nas, kao i taj poseban osećaj zbog reprezentacije, za koji bih rekao da ga imamo svi mi koji volimo košarku u Srbiji.
Pešić je na klupu Srbije seo krajem 2021. godine, ugovor mu je istekao posle Olimpijskih igara u Parizu, ali su ga ubedili da ostane, makar još na Evrobasketu. U međuvremenu, popularni Kari je postavio Miloša Isakov-Kovačevića i Marka Baraća za nove pomoćnike, a kroz njegov sistem je u ovom mandatu prošlo preko 50 igrača, što onih iskusnih što onih mladih, među kojima je bilo i mnogo debitanata.
Ponovo je Pešić uspeo da mnogo toga dobrog uradi za srpsku košarku, verovao je u sebe i svoje izabranike, te je nakon rezultatskih poteškoća u 2021. i 2022. godini uspeo da podigne reprezentaciju u sam svestki vrh, što će se verujem pokazati i na Evrobasketu.
Da je poteškoća bilo, jeste, ali je Pešić posvećeno i vredno radio svoj posao, igrači obožavaju da igraju za reprezentaciju i to ističu na svakom okupljanju, ko god da se na njemu pojavi. Stvorena je hemija koja donosi i vrhunske rezultate, atmosfera je uvek na zavidnom nivou, u svlačionici ne deluje kao da ima „varnica“ i sukoba, što se i te kako oslikava i na terenu, bilo da su u pitanju velika takmičenja ili kvalifikacije.
Kad smo kod toga, da pomenemo da uopšte nije lako motivisati košarkaše da igraju za reprezentaciju u kvalifikacijama, da bi onda kasnije na velika takmičenja išli uglavnom neki drugi (pretežno iz NBA i Evrolige), ali do sada niko nije pravio probleme i svi su pokazivali veliku želju da brane boje nacionalnog tima i s ponosom predstavljaju svoju zemlju, što je u načelu najvažnije.
Posle meča sa Gruzijom (63:54), koji je bio poslednji u kvalifikacijama za Evrobasket, Pešić je na konferenciji za medije imao reči koje zapravo verovatno i najbolje opisuju kakva atmosfera vlada u našoj reprezentaciji.
„U kontaktu smo sa svima. Petrušev je došao pre početka utakmice u svlačionicu, bio za vreme meča i na kraju opet. To je mnogo lepo videti. Bogdanović zove i čestita. Mene nije zvao, zvao je ekipu. Zvao je pre odlaska za Finsku, pa i posle. Verovatno će zvati i večeras ili sutra“, zaključio je Pešić.
Petrušev je protiv Finske dao 34 poena, bio je ubedljivo najbolji na terenu, a onda ga je Crvena zvezda povukla pošto nije bilo potrebe da igra protiv Gruzije. To ga nije sprečilo da dođe na poslednji meč, pojavi se u svlačionici i podrži svoje saigrače i pre svega prijatelje.
Nije Petrušev bio jedini koji se pojavio u prvom redu tribina. Tu su bili i oni koji nisu ušli u tim za meč sa Gruzijom, ali su bili na Pešićevom spisku, kao na primer: Dušan Ristić, Stefan Lazarević, Mihailo Petrović…
O Bogdanoviću nećemo mnogo trošiti reči. Uvek je bio tu za reprezentaciju, po tome će svakako ostati upamćen kad jednog dana ode u penziju, a sada kada nije u prilici da bude u dresu nacionalnog tima pomaže sa porukama podrške. Naravno da košarkaši Srbije imaju i grupne četove, stalno su u kontaktu i održavaju sjajne odnose čak i kad fizički nisu zajedno.
To je nešto vrednije od svih rezultata, a ukoliko na to nadovežete i uspehe na velikim takmičenjima, onda kreirate i dobijate uspomene za ceo život, dok mlađe generacije treba da uče na primeru i „skinu“ taj model ponašanja kada je sport u pitanju.
U miks zoni posle meča Srbije i Gruzije, videli smo još nekoliko lepih scena. Najpre je kapiten Stefan Jović stao pored Marija Nakića tokom davanja izjave, a onda im se pridružio i Aleksa Avramović. Sva trojica su nasmejani pričali, a Jović je prilikom odlaska u svlačionicu poljubio Aleksu u glavu. Posle je i Avramović pohvalno pričao o Nakiću…
Ma, šta više reći za ove momke. Nadamo se da će nasmejani i u dobroj formi dočekati i Evrobasket, pa da se radujemo novim uspesima i prisustvujemo pisanju zlatne istorije srpske košarke.
BONUS VIDEO
