Šta mu se desilo? MVP u NBA, a ne zna da šutne na koš

Podeli:
Foto; EPA-EFE/ERIK S. LESSER SHUTTERSTOCK OUT

Znate kad kao klinac odete na teren i tamo vidite nekog Marka, Janka ili Zorana i znate da ce vas odrati samo zato sto je duplo snazniji, ili za glavu viši od vas, iako se frlja ciglama? E ovo se ponekad dešava i u NBA.

To je slučaj i sa vladajućim MVP-jem lige Janisom Adetokumbom. Jedan od najharizmatičnijih, shodno tome i najpopularnijih i fizički najdominantnijih igrača na svetu – nema šut.

PROČITAJTE JOŠ:

Nikada Janis nije ni bio idealan šuter, ali je ove sezone mnoge naterao da podignu obrve zbog toga koliko je problema bilo što sa mehanikom i ritmom izbačaja, što sa preciznošću.

Verovali ili ne, ali Adetokumbo je svoju najbolju šutersku sezonu imao kao ruki sa 19 godina. Bar van linije 7,25 metara. I tada nije bio ni blizu elitnog nivoa (34,7 odsto).

Sve posle toga bilo je mrka kapa koja se u proseku svodi na oko 28 posto. Ovo sve zvuči posebno čudno jer je čovek u poslednjih petnaestak utakmica ruki sezone pucao trojke sa preko 50 odsto preciznosti.

Pa šta mu se desilo u međuvremenu? Postao je bolji igrač i gori šuter. Ok, jasno je da sada više ne diže „praćku“ iz onih situacija kad samo kampuje u nekom ćošku, nego sada više šutira iz driblinga.

Ali opet to ne objašnjava drastičan pad u procentima i četiri odsto bolji skor u ruki godini nego sada (30,9 odsto). Slobodna bacanja su još teža priča.

Od momka koji je šutirao stabilnih 75 odsto, Janis je ove sezone pao na samo 58,3 što sa sobom povlači mnogo dublju i opasniju posledicu po Milvoki.

Foto: EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO SHUTTERSTOCK OUT

Dve zapravo. Prva je da možete do preksutra da ga puštate da šutira dok god ne dozvoljavate da dugim korakom ili na snagu probije do obruča.

Jer, upravo je tamo najjači i tu je i dalje „human cheat code“, kao onaj ko prealzi igricu sa šiframa, što bi rekli Amerikanci.

Druga posledica je što, kada se naspram Milvoki Baksa nađe jedan tim, jednako popunjen i jak, a utakmica se svede na napad ili dva, vi ne možete da računate na svog glavnog igrača ako se on preziva Adetokumbo.

„Sekirica“ na šutu, samo da se spreči 2+1 i ćao, završen posao. Da sve u „slučaju Adetokumbo“ bude još čudnije, kada je Janis bio u ranijoj fazi karijere i kada nije bio MVP njegov šut je bio tečniji.

Postavka nogu je bila drugačija pre skoka, ruka je bila usklađena i izbačaj je bio pravovremen. Janis je uvek približavao kolena kada se isprva spusti, pa se odmah podigne, ali je izbačaj u međuvremenu postalo mučno gledati.

Sada širi laktove znatno više, dok su mu nekad bili ravniji uz telo, sada gura loptu više ispred sebe nego ranije… Uz to, dok je bio ruki, loptu je ispaljivao tik iznad oka, a sada kreće da je gura u trenutku dok ispravlja kolena i time remeti ritam jer ispaljuje prerano.

Još jedan detalj je tu važan. Janis više ne generiše snagu šuta tako što blago spusti loptu prema svom kuku. Dok je tako radio, šut mu je izgledao prirodnije i imalo je prostora za napredak.

Posledica pobrojanog je gomila cigli koje sleću nemilice oko obruča, u tablu ili ispred koša i zbog kog se čuvari ne libe da mu ostave prostor za šut.

Adetokumbo je dobio više obaveza u timu još otkako je Džabari Parker propao kao projekat Milvoki Baksa. Počeo je da skače, deli lopte i vodi napade i samim tim nije toliko radio na onom što se sada pokazuje kao ozbiljan problem.

Jasno je da ne može svako da bude Kajl Korver ili Džej Džej Redik, još manje Klej Tompson, ali od jednog MVP-ja se ne očekuje ni da bude nepouzdan kada god je dalje od četiri metra od obruča.

Nešto više od pedesetak posto šuta iz igre Janis duguje tome što će zakucati preko vas ili vas nadskočiti. Osim ako ga ne izmaltretirate kao Aleks Karuzo pre neko veče.

Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Iznudite dva, tri faula u napadu jer mu čitate eurostep, udvojite ga kad proba da „zida“ ili krene na ulaz i moraće da vraća ili puca izdaleka.

Situacija u kojoj Janis cepa trojke na oko 40 posto bila bi strašna za rivale, jer bi onda Kris Midlton mogao do besvesti da igra pik end rol ili pop i onda Grka stvarno nijedna odbrana ne bi mogla da čuva.

I ovako on ubacuje po 27 poena, ali svi znamo šta se dešava kada dođe do plej-ofa. I šta se desilo Milvokiju pre nekoliko meseci kada je glatko ispao od Majami Hita.

Svega ovoga je svestan i „Grik Frik“ koji deluje kao da mu fali samopouzdanja, iako je već pokazao predispozicije da bude veoma pristojan šuter. Čini se veoma tankom razlika između Milvokija kao šampionskog tima i njega kao plej-of tima.

Ta jedna komponenta koja fali nije neki Bogdan Bogdanović koji je kasnije otišao u Atlantu, toliko koliko veliki feler glavnog igrača ekipe iz Viskonsina.

Janisu kao da je neko rekao da promeni svoju mehaniku i ostavio ga hendikepiranim, pretvarajući šut iz jednog pokreta, u šut iz dva.

Taj detalj je, em učinio Janisa sporijim i neefikasnijim dok izbacuje loptu, em je drastično umanjio šanse Milvokija da u svojim redovima ima jedno ultimativno košarkaško oružje i verovatno titulu u vitrinama.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar