Znate ono da decu nikad ne možete da prevarite i da su njihove emocije najiskrenije - po ko zna koji put je na delu potvrđeno.
Stigli smo na Evrobasket, već se neke priče same pišu, Nikola Jokić broji pare na aerodromu, čeka se Milutinov, tenzija lagano raste pred premijeru Srbije u petak od 21.00 sa Holandijom.
Ipak, pored svega toga najjači utisak sam poneo uoči samog polaska u Prag. Iz nekog razloga me deca vole, pa sam tako za srećan put dobio poseban poklon.
„A, šta on tačno radi, je l’ stoji ispred stadiona ili priča u mikrofon i kaže danas je to i to“, pitala je mala Lola (8 godina) moju omiljenu osobu, onako dečije iskreno.
Na vrednom parčetu papira bio je nacrtan gol i preko njega moje ime, gore košarkaška lopta, a dole mali ananas, kako je zovem, pošto je Lolina kovrdžava frizura tog egzotičnog oblika.
A, pozadi je pisalo „Sva sreća“, meni pred put i, naravno, košarkašima u pohodu na evropsko zlato.
Na tom kockastkom (ili na kvadratiće) papiru bilo je spojeno sve… Ljubav prema sportu i dragima ljudima koju je danas možda najteže iskazati i iskreno doživeti.
Bolji vetar u leđa nije mogao da postoji, a naši košarkaši su dobili najslađu podršku i sada još više verujemo da će obradovati naciju, i jednu sjajnu devojčicu posebno.
A, da ne bude baš sve tako bajno u ovom beskonačnom danu, pobrinuli su se lokalni policajci. Baš smo im kolega i ja bili sumnjivi dok smo hodali kroz podzemni prolaz ka žutoj (B) liniji metroa, pa su morali da nas legitimišu.
Na nama nemuštom češkom su nešto izustili, ali su iskorak i pokreti kažiprstom (dođi, dođi) bili dovoljni da se sporazumemo. Skenirali su nam dokumenta i opet nemušto saopštili da smo dobri momci i da smo slobodni, mi smo bar to tako razumeli.
BONUS VIDEO Zavirite na trening: Glavne zvezde rivala Srbije nameštaju ruku
Pratite nas i na društvenim mrežama: