Iako je srpska, ali i evropska, pa i svetska košarkaška javnost pre početka Evrobasketa većinski mislila da će Srbija osvojiti makar neku od medalja, to se nije dogodilo - Finska nas je iznenadila u osmini finala (92:86) i tako ugasila snove "orlova" o zlatu.

Temeljna analiza debakla svakako treba da se uradi, ali ubrzo dolaze novi izazovi, koji za Srbiju uopšte neće biti laki, a veoma su važni.

Mnogi su očekivali da će na Evrobasketu jedna generacija naših košarkaša konačno postati zlatna, nakon što je na Olimpijskim igrama u Parizu osvojena bronza, a 2023. godine srebro na Mundobasketu u Manili. Na papiru smo bili najjači, ali su problemi počeli da se ređaju već od grupne faze.

Povreda Bogdana Bogdanovića, problemi Alekse Avramovića i Tristana Vukčevića, virus koji je napao "orlove", ne baš prijatan nastup selektora Svetislava Pešića na konferencijama za medije, nedovoljna fizička i taktička pripremljenost za Finsku... Sve to je uticalo na jedan od najvećih neuspeha u istoriji naše košarke i nadamo se da do ovakvih neprijatnih iznenađenja neće dolaziti u narednim godinama.

Šta nam sledi?

Pred Srbijom su sada duge i naporne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, koje se održava 2027. godine u Kataru.

Ono što je olakšavajuća okolnost jeste da narednog leta nema velikog reprezentativnog takmičenja, pa će timovi imati priliku da u mnogo jačim sastavima dočekaju letnji "prozor" u kom će se takođe voditi žestoka borba za plasman na Mundobasket.

Kvalifikacije startuju već u novembru, kada će Srbija biti domaćin Švajcarskoj u prvoj grupnoj fazi. U istom "prozoru" srpski košarkaši igraće u gostima protiv Bosne i Hercegovine (30. novembar), a onda će krajem februara i početkom marta naredne godine odmeriti snage sa Turskom.

Prva grupna faza kvalifikacija završiće se početkom jula naredne godine, kada će Srbija najpre gostovati Švajcarskoj, a onda će ugostiti selekciju BiH.

Po tri najbolje selekcije iz svake od osam grupa evropskih kvalifikacija će proći u narednu rundu, gde će doći do ukrštanja. Konkretno naša grupa ukrstiće se sa onom u kojoj su Italija, Litvanija, Velika Britanija i Island. Bodovi iz prve faze se prenose, a iz druge, odnosno novoformirane grupe, samo će tri najbolja tima otići na Mundobasket.

Dakle, ako ne bude velikih iznenađenja, jedna od sledeće četiri selekcije neće otići na Mundobasket: Srbija, Turska, Italija, Litvanija. Tu je i Bosna i Hercegovina, koja je na Evrobasketu pokazala da može da pokvari planove mnogima, dok se Britancima, Islanđanima i Švajcarcima daju zaista male šanse.

Odabir selektora

Ono što Srbija mora da uradi u narednih nekoliko dana jeste da odabere novog selektora, pošto Pešiću ističe ugovor krajem septembra i sve ukazuje na to da će neko morati da ga zameni.

Do sada su se intenzivno pominjala četiri imena: Aleksandar Đorđević, Saša Obradović, Dušan Alimpijević i Aleksandar Džikić.

Darko Rajaković bi takođe mogao da bude odličan izbor, ali on nije dostupan zbog obaveza sa Torontom u NBA ligi.

Nije isključeno da u priču uđu i Marko Barać, Nenad Čanak i Zoran Lukić, ali svakako da odluka o selektoru ne može brzo da se donese i da u pregovorima sa svakim ima određenih poteškoća.

Ko će igrati u narednim kvalifikacijama?

Srbija će imati (velikih) problema sa igračkim kadrom u narednom periodu, jer FIBA i Evroliga ponovo nisu pronašle zajednički jezik, a dobro je poznato da NBA igrači nisu dostupni za većinu "prozora". Međutim, treba znati da bi NBA igrači mogli da se priključe reprezentaciji sledećeg leta, kada ne bude klupskih obaveza, ali o tom potom.

Tim Srbije na Evrobasketu u Rigi ove godine predstavljali su sledeći momci: Vasilije Micić, Aleksa Avramović, Marko Gudurić, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Nikola Jović, Filip Petrušev, Stefan Jović, Nikola Jokić, Tristan Vukčević i Nikola Milutinov.

Četvorica od njih igraju u NBA ligi (Jokić, Bogdan, Tristan i Nikola Jović), dok su ostala osmorica u evroligaškim klubovima. Dakle, možda niko od njih ne bude u reprezentaciji za neki od prva dva naredna "prozora", s obzirom da će ponovo biti preklapanja između FIBA i Evroliga termina.

Najviše šansi za igranje u reprezentaciji imaju igrači Crvene zvezde i Partizana, pošto bi uz dozvolu klubova mogli da se odazovu pozivu (novog) selektora.

Kada je reč o Zvezdi, tamo je Nikola Kalinić, ali je on rekao zbogom reprezentaciji i teško da ćemo ga ponovo videti u plavom ili belom dresu. Dobrić i Davidovac bi mogli da budu dostupni, kao i Uroš Plavšić i Stefan Miljenović, koji još uvek nije debitovao za reprezentaciju.

Tu su i Ognjen Radošić, Filip Škobalj i Lazar Stojković, ali zaista je teško očekivati da će oni uopšte imati (veliku) minutažu u ABA ligi, a kamoli u A reprezentaciji, bar za sada.

U Partizanu imamo Vanju Marinkovića, ali će on biti jedan od važnijih igrača u crno-belom timu i teško je očekivati da će lako dobiti dozvolu za priključivanje reprezentaciji tokom obaveza u Evroligi. S druge strane, nešto popustljiviji Željko Obradović mogao bi da bude prema Alekseju Pokuševskom, Arijanu Lakiću, Mariju Nakiću i Mitru Bošnjakoviću, kao i klincima koji su tek potpisali profesionalne ugovore (Đorđe Šekularac, Uroš Danilović...).

Srbija će kvalitetne pojedince za reprezentaciju tražiti i u Megi. Tamo se svakako ističe Bogoljub Marković, koji je letos odabran na NBA draftu od strane Milvokija, mada bi trebalo da se razmisli i o pozivima za Asima Đulovića, Sava Drezgića, Andrej Mušiskog, Lazara Gačića, Ognjena Srzentića...

Interesantan za reprezentaciju Srbije mogao bi da bude i Dubai, koji u svom rosteru ove sezone, između ostalih igrača, ima i: Avramovića, Petruševa, Nemanju Dangubića i Danila Anđušića. Veliko je pitanje da li će i ko od njih dobiti dozvolu da igra za Srbiju tokom aktivne klupske sezone.

Ako gledamo prethodne "prozore", kao i igrače van Evrolige, u opticaju za naredne izazove reprezentacije su i: Balša Koprivica, Dušan Miletić, Boriša Simanić, Dušan Beslać, Aleksa Radanov, Dušan Ristić, Stefan Lazarević, Ognjen Jaramaz, Luka Mitrović, Branko Lazić...

Kandidata ima i u Spartaku iz Subotice, kao i FMP-u, ali i u ostalim srpskim klubovima: Luka Cerovina, Dalibor Ilić, Stefan Momirov, Pavle Nikolić, Nikola Šaranović...

U Evroligi imamo još i Uroša Trifunovića (Makabi), Vladimira Lučića (Bajern, reprezentativna penzija), Alena Smailagića (Virtus), Nemanju Nedovića (Monako)... U NBA su i Nikola Topić i njegov imenjak Đurišić, pa bi bilo mnogo dobro da baš njih dvojica budu nosioci nove generacije u reprezentaciji.

Ne treba zaboraviti ni igrače koji su na američkim koledžima, kao što je na primer Mihailo Petrović, koji već ima reprezentativnog iskustva, ali zaista je teško očekivati njega i na primer Andreja Kostića u reprezentaciji, bar u bliskoj budućnosti.

Zaključak: fond igrača jeste veliki, za to zasluge idu i Pešiću, koji je isprobao preko 50 košarkaša u proteklih nekoliko godina u reprezentaciji, ali je veliko pitanje ko će moći da se odazove i kakav će se tim skockati u kratkom periodu priprema. Najbolji svakako neće biti odmah dostupni, evroligaši će morati najviše da se pomuče, a igrači iz drugog i trećeg plana će morati najviše da povuku.