0
Retki su iole slobodni dani na velikim takmičenjem, jedan takav bio je juče, samo je uveče bio kratko otvoren trening za medije u Rigi, pa nas je put odveo i na fudbal.
Pokreni i podeli SUPER VAJB.
Zato smo se opredelili za obilazak grada i upoznavanje sa istim… U starom delu grada smo naišli i na reprezentativce koji su prošetali nedaleko od hotela, brzo su morali nazad na ručak, a i da čestitaju selektoru Svetislavu Pešić 76. rođendan.
Koliko je dobar snimak kada imitiraju čuveno zagrevanje… Kouč, srećan rođendan, kako su i momci rekli, samo da je zdravlja, uz koje vam želimo da se još nešto ostvari 14. septembra.
Sreli smo i neke Slovence, obradovao se čovek kada je čuo da smo iz Srbije, pretrčao ulicu, rukovali smo se i – nikome nije bilo jasno šta su radili. Što bi kolega Bojan rekao, očito neki festival „šklopocija“, jer smo kasnije videli još neku sličnu družinu.
PROČITAJTE JOŠ
A videli smo i raspevane Maltežane, okupirali su centar grada i napravili karnevalsku atmosferu, jer je njihov Hamrun gostovao RFS koji na srpski pogon, nažalost, nije uspeo da se domogne Lige konferencija. Bilo je 2:2 u revanšu, dok je Hamrun na svom terenu u prvom meču slavio sa 1:0.
Da nije bilo srpskih fudbalera, deluje da RFS ni do ove faze kvalifikacija ne bi došao… Tako je bar na jedan dan fudbal u Rigi uspešno skrenuo pažnju sa Evrobasketa, koji se već danas vraća u fokus.
Put nas je dalje vodio preko reke Daugava ka „LNK Sporta Parks“ stadionu, kapaciteta 2.300 mesta, a bilo je nešto manje od 1.700 navijača. Letonija, Liga konferencija i spektakl – nismo baš verovali da sve ovo može u istu rečenicu, ali sport može sve.
Vožnja je trajala oko 20-ak minuta od centra do stadiona, simpatično zdanje sa dve tribine, čak su i najvatreniji navijači oba kluba bili na istoj, samo na suprotnim krajevima.
Za RFS igraju Aleksandar Filipović, bivši defanzivac Partizana, Stefan Panić, vezista koji je igrao za Metalac, Javor i Pafos, i najbolji strelac lige Darko Lemajić. Tu je i Strahinja Rakić, 19-godišnjak koji je igrao za Jedinstvo sa Uba.
Jasno je da su naši igrači raspoređeni u sve tri linije tima i glavni na terenu, ali… Hamrun je brzo poveo, izjednačio je RFS iz penala koji je sigurno izveo Panić, međutim, kada su gosti sa Malte postigli i drugi pogodak bilo je jasno da se domaća ekipa neće radovati. Do kraja je samo roviti Lemajić, koji je iako nedovoljno spreman morao na teren, uspeo da zatrese mrežu da se izbegne poraz.
Na stadionu smo bili kao navijači, kao podrška srpskim fudbalerima (hvala Darku za ulaznice) i RFS, ne kao novinari ovaj put. U znak podrške imali smo i srpsku zastavu koja je ovde prilično zabranjena, i neizbežne povike „Ajmo, Srbi“.
Čim smo je raširili, redar je prišao i relativno ljubazno zahtevao da je spakujemo, uz objašnjenje da je zabranjena.
Razlog? Ako se okrene i onda bude kao ruska to nije dozvoljeno, isto je i na Evrobasketu, ali tamo bar sme da se unese na tribine srpska zastava kao takva.
Kada smo objasnili da smo tu zbog srpskih fudbalera i ni zbog čega drugog, a nisu ni znali da imaju četiri fudbalera u svom timu, došli smo do kompromisa.
„Ako padne gol, smete da je razvijete na tri sekunde. Dobro, na pet sekundi“, bila je jasna instrukcija redara, a pažnju nam je odvraćao, najviše stajlingom, letonski menadžer „Labud“ – ko je gledao „Porodično blago“ i čuvenu ulogu Dragana Nikolića sve mu je jasno.
Toliko o fudbalu, okrećemo se košarci, Vasilije Micić i Ognjen Dobrić pričali su sa nama veče pred duel sa Portugalom (20.15), i spremni su momci za drugi od devet koraka ka ostvarenju sna.
