Marko Jagodić-Kuridža postao je heroj Srbije nakon dramatične pobede u prvom kolu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u košarci.
Košarkaški veteran i igrač koji je na zalasku karijere dočekao priliku da obuče dres reprezentacije, lepa je priča, ali je istovremeno i primer svog besmisla sistema kvalifikacija koje je kreirala FIBA.
Ako se Srbija plasira na Svetsko prvenstvo koje se igra tek 2023. godine, ogromna je verovatnoća da Jagodić-Kuridža neće putovati na daleki istok i da će njegovo mesto zauzeti neko od igrača koji možda ne provede ni minuta na terenu tokom kvalifikacija.
PROČITAJTE JOŠ
Razlog je sistem kvalifikacija i termini koji onemogućavaju najbolje igrače da igraju za nacionalne timove i rat na relaciji FIBA-ULEB koji samo dodatno nanosi štetu košarci.
Prema postojećem sistemu takozvanih FIBA prozora, termini odigravanja mečeva se poklapaju sa terminima Evrolige iza koje stoji ULEB i zbog kojeg najbolji evropski igrači ne mogu da nastupaju za svoje reprezentacije. Kada se na to doda da je u toku sezone nemoguće računati na košarkaše koji igraju u NBA ligi dobija se scenario u kojem druge ili vrlo često i treće opcije najjačih reprezentacija moraju da uskaču u kombinacije za sastav.
Najjače selekcije su tako osuđene da traže reprezentativce u klubovima drugog i trećeg ranga i da na taj način čak rizikuju i plasman na završnu smotru.
Srbija je na jedvite jade dobila vrlo kvalitetnu Letoniju, a poraz Grčke od Velike Britanije samo dodatno pojačava argument protiv ovakvog sistema.
Godinama jedna od najboljih ekipa je doživela poraz od reprezentacije iz trećeg ranga samo zato što su joj nosioci bili nedostupni. Janis Adetokumbo, Kostas Slukas, Mancaris i drugi iz plejade elitnih igrača Grke, nisu mogli da igraju jer nisu imali dozvolu svojih klubova, a i zbog činjenice ida bi zbog napornog kalendara to bilo gotovo nemoguće i da su im dali zeleno svetlo.
Kada se vratimo na selekciju Srbije, imamo situaciju da novi selektor koji treba da gradi tim za Evropsko i Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre u periodu od tri godine ima na raspolaganju igrače od kojih većina neće biti na spisku ili će se naći na dnu rotacije.
U trenutnom sastavu koji je krenuo kvalifikacije, samo je Miloš Teodosić siguran kandidat kao lider i kapiten ovog tima, dok bi u konkurenciji trebalo da budu i Petrušev i Smailagić kao veliki talenti i prospekti na visokim pozicijama.
S tim što treba reći i da bi u slučaju da na velikim takmičenjima Srbija zaigra u najjačem sastavu i oni verovatno bili tek druga ili treća opcija na poziciji, pa je teško da u ovom trenutku Pešić može da na njima gradi dugoročno igru.
Pogotovo što mu ni Petrušev kao igrač jednog evroligaša u većini slučajeva neće biti dostupan.
Jedina korist od ovakvog sistema bi mogla da bude šansa da testira neke igrače koji u regularnim okolnostima ne bi koristio i da na taj način iznedri novu opciju, ali smo svedoci i iz prethodnog ciklusa za Evropsko prvenstvo koje je kao selektor predvodio Igor Kokoškov, da u u suštini nismo ništa dobili.
Čak smo se i našli u situaciji da gotovo do samog kraja strepimo za plasman iako su mnogi skloni da to pripišu lošem vođenju od strane selektora.
Međutim, činjenica je da su mu najbolji igrači bili nedostupni i da je od prozora do prozora morao da se snalazi.
Zato se postavlja pitanje kome je ovako nešto potrebno.
Neko će reći da je to šansa i za male ekipe da isplivaju i ostvare neke pobede koje bi mogle da im pomognu u razvoju, ali se postavlja pitanje kolika je njihova težina ako već znaš da nisi igrao protiv najboljeg protivnika već protiv trećeg ešalona.
Pitanje je da li istorijska pobeda Velike Britanije doprinosi popularizaciji i razvoju košarke koliko bi moglo da odmogne eventualni izostanak sa Svetskog prvenstva Adetokumba, Jokića, Porzingisa ili neke druge zvezde čija se zemlja zbog ovakvog sistema možda ne kvalifikuje.
Zato je od značaja za košarku, posebno onu evropsku koja i najviše trpi da se nađe rešenje koje će imati smisla i omogućiti šansu da vidimo i najbolje igrače. Dovoljno je samo po sebi to što zbog zgusnutog kalendara i sistema vrednosti mnogi radije biraju da odmore, ali ako im se oduzme makar i mogućnost da igraju i da im se omogući ovakav alibi, onda na kraju balade jedino gubi košarka.
Sistem je truo i mora da se menja. Tačka.
BONUS VIDEO Pešic: Momci, pa ne igramo protiv Lejkersa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar