Spektakl pretvoren u sveopšti haos.
Derbi. Nešto što se već godinama pretenciozno naziva svetkovinom srpskog sporta još jednom je pokazao svu ružnu stranu duboko podeljenog društva po svim osnovama.
Na papiru imamo dva vrhunska trenera, nekoliko igrača iz samog krema evropske košarke i sve preduslove da uživamo u istinskoj predstavi sporta kojeg doživljavamo kao nijedan drugi.
PROČITAJTE JOŠ
U praksi smo dobili predstavu trećerazrednih glumaca iza višečasovne dimne zavese i ludački pir koji je postao naša svakodnevica.
Dobili smo pogrdna skandiranja, ubacivanje predmeta, bakljada kao da smo na stadionu, nekoliko hiljada ljudi više u dvorani i sudijska trojka koja je želela po svaku cenu da bude u centru pažnje.
A sve kreće od orgaizacije. Niš je predivan grad i mnogo puta sam se lično uverio u to, sa predivnim ljudima koji su spremni da ti pomognu oko svega.
„Čair“ je lepa dvorana i na prvu loptu ne postoji razlog zašto se Kup ne bi igrao tamo. Ali, kada dođe priča o večitom derbiju, a gotovo uvek dođe u ovom ili onom obliku sve pada u vodu.
Danima se pičalo o utakmici u polufinalu i sudaru brojnih zvezda pogotovo u kontekstu sjajnih igara u Evroligi. Tražila se karta više, a mnogi su u toj potrazi naseli na prevaru tapkaroša i na bolan način ostali ispred ulaza. Ipak, uprkos svemu i ograničenom broju mesta, u hali je po slobodnoj proceni bilo bar dve, a verovatno i tri hiljade ljudi više koji su jedni drugima stajali na glavama, a sve je krenulo tokom prvog polufinala između Mege i FMP-a kada se dvorana napunila.
Tada je krenulo sa prekidom meča, bakljama i užasnim skandiranjima i počela je polako da se stvara dimna zavesa koja se u narednim satima zadržala u hali jer je svakom novom upaljenom bakljom bilo sve gore i gore.
Po kuloarima dvorane „Čair“ se moglo čuti da je ogroman broj ljudi preko kombinacija, poznanstava i brojnih veza uspeo da uđe unutra uprkos debelo prekoračenom kapacitetu i samim tim rizik od katastrofe postane neuporedivo veći.
Situacija nakon završetka utakmice kada navijači sabijeni na ogradu gornje tribine mole novinare za flašicu vode možda i najbolje odslikava šta se u „Čairu“ dešavalo.
Nepostojanje elementarnih uslova za normalno funkcionisanje na tribinama nije bio jedini problem. Već uzavreloj atmosferi da bude još zapaljivija dodatno su pomogle i sudije na terenu.
Prema nekim nezvaničnim informacijama, većina elitnih sudija je odbila da sudi ovu utakmicu kako bi izbegli da se nađu u centru ludila, a trojka Nikolić, Oberknežević i Ćalić samo je polila benzin na vatru.
Naime, pre utakmice je postojao dogovor da će se nakon dve opomene za ponašanje navijača, treći put umesto toga povući u svlačionicu i prekinuti meč.
Da ne ulazimo u kontroverzne izbore kada će da usledi opomena za skandiranje i ponašanje navijača, pošto je po tom kriterijumu bilo materijala da se sve prekine u prvoj četvrtini, ali odluka da to urade u završnici meča na način da ni sami akteri na terenu nisu shvatili da su sudije otišle u svlačionicu je u neku ruku skandalozna.
I pazite sad – posle nekakvih pregovora sa igračima i predstavnicima klubova su se vratili na teren i odlučili da ponovo pozovu navijače na fer navijanje i nikom ništa. Šta je onda bila poenta prekida osim da se teatralno glumi autoritet? Pa, nema nikakve poente.
Od trenutka kada je Duško Ivanović isključen na način na koji je isključen da bi se glumio autoritet, do toga da je posle isključeni Ivanović protivno svim pravilima iz tunela vodio utakmicu gde su se čak i igrači na nekoliko pauza konsultovali sa njim što je kršenje svih propozicija i registracija utakmice 20:0 za rivala bio je najobičniji cirkus.
Nejasne odluke na terenu, nekonstantan kriterijum i potreba da se bude u centru pažnje bili su glavni utisak onoga što su pre svega radili Nikolić i Oberknežević i onako zapaljivu atmosferu doveli do maksimuma.
Lep je grad Niš i dobri su ljudi u njemu, ali u trenucima kada je društvo polarizovano i ovoliko zadojeno mržnjom ne postoji kapacitet da se tamo normalno igraju ovakve utakmice. I „Beogradska arena“ bi predstavljala rizik, ali u mnogo manjoj meri sa šansama da se meč završi u granicama normale koliko je to moguće.
A vreme je i da čelni ljudi saveza počnu da odgovaraju za sve propuste u radu i organizaciji na toliko mnogo nivoa umesto da se prave mrtvi i ne mešaju u svojoj posao.
O tome da je država odavno trebalo da reši problem huligana i da samo pukim sprovođenjem zakona pročisti tribine možemo da pričamo u nekoj drugoj bajci koja se zove uređena država Srbija.
BONUS VIDEO Nova bakljada „grobara“, luda podrška za Partizan
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare