Govorili su da je previše star, da ga je vreme pregazilo, a on kao da je suzbijao onu čuvenu energiju po kojoj je poznat. Sada je opet otključao onaj pobednički nerv.
Koliko je bitno prisustvo trenera najbolje se videlo u onom segmentu meča protiv Turske u kom je Srbija slavila sa 77:76 i tako praktično obezbedila Mundobasket.
Pešić je podelio jednu verbalnu vaspitnu Erginu Atamanu, selektoru Turske, a onda ga je i „poslao“ na klupu. Nije hteo da dozvoli kontroverznom Turčinu da vrši pritisak na sudije u takvim momentima.
Smatrao je da je njegovo ponašanje prevršilo svaku meru, pa ga je javno iskritikovao (uz gromoglasnu podršku publike u „Pioniru“), a onda i poslao na klupu.
Kada je i na taj način pokazao dominaciju, Srbija je dobila dodatni vetar u leđa. Bio je to jedan od onih momenata pored terena koji lome mečeve, baš onakvi kakvi su bili neophodni našoj ekipi na Evropskom prvenstvu.
Zamislite ovakvu ili sličnu reakciju Đanmarko Poceko, trener Italijana, napravio najteatralniji izlazak sa terena u istoriji turnira kada se ljubio sa svima od svojih igrača preko Predraga Danilovića, predsednika KSS.
Da je tada Pešić imao pravu repliku, da je promenio ritam ponovo na našu stranu možda bi sve bilo drugačije. Možda ne bismo to učešće nazivali debaklom, doduše svi osim Pešića koji ga vidi kao neuspeh ili čak „neku vrstu uspeha“.
Uspeh je u tome što je i naš selektor naučio lekciju i što sada nije dozvolio da iko vileni bez da on reaguje. Čudno je i da je imao zadršku da to uradi protiv Italije u toj osmini finala Evrobasketa, da se igralo negde drugde do u Nemačkoj, njegovoj drugoj kući, možda bi to i bilo koliko toliko razumljivo.
Nikada nije bilo sporno da ima veliko znanje i da i te kako zna šarmantnim izjavama da oduševi navijače, ali je sada pokazao i da je pravi lider i na terenu. Ona oštrica koja nam je pomalo nedostajala.
Istovremeno je druga dobra vest da je Marko Marinović dobio dodatna ovlašćenja. Sada neretko ustaje sa klupe, podseća selektora da bi trebalo da uvede nekog igrača, a Pešić odmah reaguje. Zaista je postao njegova desna ruka, pa je i to dobra stvar koju smo naučili. Sada se ne dešava da igrač ostane „zaboravljen“ i reaguje se vrlo, vrlo brzo.
Pešić sada deluje kao onaj stari stručnjak gotovo nuklearne energije koji je uvek povlačio prave, pa makar i netipične poteze. Tako je uspevao da promeni ritam meča. Sada opet to čini.
BONUS VIDEO Svađa Pešića i Atamana usred utakmice, Kari pokazivao selektoru Turske da sedne