Vreme vizionara je prošlo, aktuelno vreme menadžera i uspešnih biznismena sa širokim asortimanom delovanja koje se vremenom proširilo i na sport.
A kako i ne bi. Sport je postao ogromna privredna grana u kojoj se obrće i okreće još veći novac. Svake godine sve veći i veći.
Sport je u tom slučaju sporedna stvar, pravila igre su podložna promenama, a inovacije su tu samo da bi pomogle „menadžerima“ da multiplikuju svoje finansijske izveštaje.
I budu u plusu. Samo oni. I to je dovoljno.
PROČITAJTE JOŠ
Ovozemaljski svet je od početka godine napustio tandem vizionara, funkcionera starog kova, inovatora, ali i ljudi koje je vreme uspelo da pregazi.
Ljudske osobine Bore Stankovića i Dejvida Šterna su jedini razlog za mogućnost da košarkaške reprezentacije širom sveta sada i u buduće mogu da odmere snage sa najboljim američkim igračima, a koliko god to bio gubitak za Evropu, sve veći broj košarkaša sa Starog kontinenta u NBA ligi potvrđuje da su dvojica velikih funkcionera imala viziju za budućnost.
Sistem u NBA ligi je postavljen tako da ne može da zavisi od „ljudskih osobina“, pa je tako Šternov naslednik Adam Silver uspeo da nastavi sa inovacijama, poboljšanjima i naporima za popularizaciju i jačanje organizacije.
Sa druge strane, FIBA je ostala tamo negde daleko, njena snaga je mizerna ako se u obzir uzme klupska košarka, a ona je negde najbitnija, zar ne?
Kao arhetip za sintagmu „uspešni privrednik“ postoji Đordi Bartomeu, čovek čiju biografiju nije najlakše naći, a koji je vremenom postao „alfa i omega“ evropske košarke, odnosno lice koje se pita za sve i o svemu odlučuje.
Tako je, na primer, odlučio da ne tako davno Igokea ne može da bude učesnik Evrolige, iako je osvojila prvu poziciju u ABA ligi na kraju regularnog dela sezone, što je bio uslov za plasman u elitu, a nedavno je primorao košarkaše Real Madrida da putuju u Milano, usred epidemije koronavirusa.
Nije sigurno da je košarka ostavljena u dobrim rukama, bar na evropskom nivou… Čuvaj se košarko, do nekog novog Bore Stankovića. Ako ga ikada i bude. Inače, slušaće se himna Evrolige dogodine u Londonu, a u Beogradu možda i ne.
Jer, tržište tako nalaže. Duh igre i emocije? To je nešto iz prošlog veka. Iz veka Stankovića i Šterna.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
