0
Predaleko je otišla priča oko košarkaša Nikole Mirotića i njegovog nerealizovanog transfera u Partizan.
U početku je možda nekome i bilo zabavno, uzburkale su se navijačke strasti, sve je to bilo normalno za nas, a onda se cela priča pretvorila u kafansko nadgornjavanje u koje su uključene i ličnosti kojima tu apsolutno nije mesto. Ne mogu da se setim da li se negde desilo da su se o prelasku jednog sportiste u novu sredinu oglasili i predsednik države i patrijarh i muftija, i to u svega nekoliko dana.
PROČITAJTE JOŠ
Doduše, predsednik se „oglasio“ tako što je pozvao Mirotića i lično mu garantovao bezbednost za dolazak u Partizan (?!), bar je tako brzopleto i nemušto sročeno u saopštenju šampiona ABA lige, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije javnom objavom negirao da je sprečio španskog reprezentativca da obuče crno-beli dres. Na ovu temu, kao deklarisani partizanovac, imao je šta da kaže i muftija beogradski Mustafa Jusufspahić.
Ako svemu dodamo da je Nikola Mirotić u saopštenju objavio da mu je neko pretio, ali da to nije niko iz Crvene zvezde, pa u tu čorbu ubacimo i saopštenje Partizana da je Aleksandar Vučić nedužan i da se založio za dobrobit crno-belih, te začinimo sa patrijarhovim – „nisam ni ja, boga mi“, osumnjičeni za pretnje onda ostaju samo navijači Crvene zvezde. Ili, daleko, bilo kriminalni krugovi… Ali, povezani s kim?!
Neko ovde masno laže i na boga ne misli, a svi se redom zaklinju u njega.
Nego, da probamo da nekako posložimo stvari.
Nikola Mirotić, košarkaš Barselone, rastao se s Kataloncima i pregovarao je sa Željkom Obradovićem, trenerom Partizana, o eventualnom prelasku u Beograd. „Nikola Mirotić je dao reč i dolazi u Partizan“, tvrdili su svi koji su sebe smatrali dobro obaveštenim izvorima, s posebnim akcentom na „davanje srpske pravoslavne reči“. Jer Srbija je zemlja u kojoj je moral najskuplja reč, a moralisanje omiljena sportska i društvena disciplina.
I onda su mnogi poverovali da je Mirotić zaista dao reč, ali mu sad podjednako veruju i da ju je pogazio jer mu je neko pretio. Osim Košarkaškog kluba Partizan koji tvrdi da je nešto drugo u pitanju.
„Kako su u javnost dospele izvesne informacije o daljem nastavku moje karijere u KK Partizanu, počele su pretnje i uvrede koje su me veoma iznenadile i povredile, jer ne želim da budem osoba koja će deliti ljude po bilo kom osnovu, a kamoli po bojama kluba. Odlučio sam da ne budem deo takve atmosfere i da ne želim ni sebe, ni svoju porodicu, da izlažem daljim neprijatnostima. Istine radi, moram napomenuti da ni jedna pretnja nije došla iz tabora KK Crvena zvezda i da sa njima uvek imam dobru komunikaciju i punu poštovanja. Takođe, želim da istaknem da moja želja da igram za tim u Srbiji nije bila uslovljena niti finansijskim ponudama, niti bojama bilo koga kluba, jer sam želio da igram u zemlji koju volim, ali stvari jednostavno nisu išle u tom pravcu. Zahvaljujem se KK Partizan na ukazanom poverenju i želji da budem deo njihovog tima, ali sam ipak doneo odluku da je za moju porodicu i mene najbolje da karijeru nastavim u nekom od evropskih timova izvan Srbije“, napisao je Mirotić.
Potom je reagovao i Partizan tvrdeći da pretnje nisu razlog Mirotićevog nedolaska i da javno saopšti ko mu je pretio.
„U javnosti su se pojavile brojne informacije o tome da određene osobe prete Nikoli Mirotiću i da postoji bojazan za njegovu bezbednost ukoliko postane košarkaš Partizana. Predsednik Mijailović, sportski direktor Savić i trener Obradović su nekoliko puta uveravali igrača da nema razloga za zabrinutost i da je više nego dobrodošao u Srbiju. Takođe, klub je odmah kontaktirao najviše državne organe kako bi i najsitnija sumnja bila otklonjena. Ovom prilikom, KK Partizan se zahvaljuje predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću koji je lično uputio poziv igraču i potvrdio da je bezbednost njega i njegove porodice garantovana u Srbiji i da su oni dobrodošli“, pisalo je između ostalog u saopštenju Košarkaškog kluba Partizan.
O tome da predsednik države nekome lično garantuje bezbednost suvišno je trošiti reči, to je bedastoća svojstvena zemljama bez kontakta s civilizacijom, zemljama koje možemo da povežemo isključivo s imenima njihovih vođa. Da ih ne nabrajamo, sve ih znate.
Davanje reči i odsutajanje od iste pogodilo je i muftiju beogradskog.
„Ko nema svoju reč i nije dostojan našeg Partizana. Idemo dalje“ napisao je Mustafa Jusufspahić aludirajući na Nikolu Mirotića i pretpeo salvu uvreda, pa i onih na nacionalnoj osnovi, uglavnom od navijača najvećeg Partizanovog rivala – Crvene zvezde.
Niko verovatno nikada neće imati potvrdu šta je Zoran Savić, sportski direktor Partizana, hteo da poruči objavom „no pasaran“ i kome je bila upućena, da li igračima „koji ne drže reč“ ili „delovima države koji vrše pritisak“.
Podjednako je nejasno i zašto se patrijarh složeno bavi jednom sportskom temom koristeći reči poput: kleveta, laži, naučna fantastika… Verujem da on, kao i predsednik države ima mnogo važnijih obaveza od bavljenja Mirotićevim transferom. Zato vrlo poštujemo njegove sledeće reči iz njegove objave na društvenim mrežama: „…predlažem i da se svako trudi da radi svoj posao najbolje što može“.
Imao je patrijarh potrebu da reaguje na reči Duška Vujoševića, proslavljenog košarkaškog trenera:
„Svašta se priča. Da je i patrijarh zvao da koristi tu njegovu religioznost da opredeli prema onom drugom klubu za koji i patrijarh navija. Ako je to zaista istina, a ja sumnjam u to, onda on nije patrijarh, nego član nekog lobija. Onda su to teške igre u pitanju“, rekao je Vujošević gostujući u jutarnjeg programa „Nova S“.
U „slučaju Mirotić“, u svim ovim nerazumljivim govorima, ponovo je do izražaja došla do izražaja tanana spletkaroška duša naših pojedinih kompatriota.
Mirotiću, dakle, nisu pretili Vučić, patrijarh Porfirije, Crvena zvezda… Pošto su svi oglasili javno ili je to učinio neko u njihovo ime, ostale su dakle još „delije“, možda neki građevinski ili komunalni inspektor, neki N.N. gangster ili nas je Mirotić sve obmanuo.
Lično, ta priča s pretnjama navijača deluje mi prilično tanko.
„Delije“ su „povezane“ s Mirotićem po nekoj patriotskoj liniji, poštuju njegov humanitarni rad, cene ono što je učinio za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i širom sveta, i nije isključeno da i ako je bilo nekih pretnji ili uvreda da su u pitanju pojedinci, junaci s društvenih mreža zadojeni mržnjom, ostrašćeni i nesposobni da sagledaju širu sliku o Mirotiću, a o sportu tek da ne govorimo.
Ono što čudi jeste to da ako Mirotića nije pritiskala država ili crkva, ako mu na gradilišta nisu dolazili inspektori, zbog čega se onda uznemirio čovek Nikolinog kalibra?
Ko može da uplaši čoveka koji je trpeo strašne pritiske kada je trebalo da odluči da li će igrati za Crnu Goru, Srbiju ili Španiju?
Ko može da uplaši čoveka koji je trpeo pritiske, pretnje i uvrede zbog cepanja srpske zastave na Evropskom prvenstvu 2015. godine, igrača koji je dres Reala zamenio dresom Barselone, čoveka koji je podržao litije u Crnoj Gori…?
Ko može Nikolu da zastraši i zapreti tako brutalno njegovoj porodici da on odustane od transfera?
Žao mi je što ga uvlačim u ovu priču, ali kako je biti u Nikolinoj koži zna i Vladimir Stojković, bivši kapiten Crvene zvezde pa golman Partizana, kojeg su živog hteli da spale bakljama u autobusu reprezentacije. Osim promene dresa otežavajuća okolnost mu je bila i majica s porukom upućenom „grobarima“ – „oprostite mi moju ružnu prošlost“. Stojković je uprkos svemu živeo u Beogradu i igrao za Partizan.
Setite se uvreda i pretnji upućenih Milanu Guroviću, Dejanu Tomaševiću, zastrašivanja Zvezdine delegacije u Humskoj prisustvom Veljka Belivuka u loži tokom večitog derbija ili „delija“ u svečanoj loži stadiona Crvene zvezde gde su sedeli predstavnici Partizana…
Umesto da se priča o tome zašto su se ove stvari desile i kako da se više nikad ne ponove, bavimo se temom da li je Mirotić slagao ili nije.
Šta god da je u pitanju – u redu je. Hoćeš da igraš u miru – u redu je. Dobio si bolje uslove, više novca, bolju kuću, ma i to je u redu. Nema potrebe za ljutnjom, ovo su samo još jedni sportski pregovori koji nisu uspešno završeni. Potezati priče o moralu, datoj pravoslavoj reči i sličnim stvarima jeste nepotrebno.
Ali priče o pretnjama, ako su postojale, jesu potrebne.
Ko je toliko moćan da preti jednom Nikoli Mirotiću, čoveku velikog srca, koji bi objavljivanjem tog imena mogao i da ga „sahrani“.
Odgovore na sva pitanja ima Nikola Mirotić, kojeg sigurno ne bi uplašile „unknown caller“ pretnje.
BONUS VIDEO Mirotić posle Partizan – Barselona: Slava gospodu
