"Kletva Nikole Jokića, to je taj toksični odnos": Španci se raspisali o debaklu Srbije, u jednu stvar ne mogu da poveruju

Posebno je bio inspirisan da analizu toga odradi španski "As" koji nema nikakvu dilemu gde je, zapravo, došlo do problema.

"Definitivno, nešto se dešava između Nikole Jokića i Evrobasketa. To je iskrivljen, toksičan odnos za igrača koji na to nije navikao, jer je previše dobar da bi mu drama grizla zglobove na terenu. Najbolji na svetu, ako se uzme u obzir da su vrhunske godine već prošle za Lebrona Džejmsa, Stefa Karija i Kevina Durenta, moraće da se navikne da živi sa neočekivanom rupom u svom CV-ju: ništa, prazno, na Evropskim prvenstvima. Nijedna medalja, a nova prilika neće postojati sve do 2029. godine, u Španiji. Tada će imati 34 godine. Četiri godine čekanja, što je u košarci čitav jedan život", stajalo je u tekstu.

Zatim su nastavili analizirajući njegov učinak u Denveru i u Srbiji.

"Ali prilika se ukazala sada, u najboljim godinama, za igrača koji je prošle sezone u NBA prosečno beležio 29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije. Brojke koje deluju nemoguće. Već se vodi rasprava o njegovom mestu među najvećima – gde ćemo ga svrstati ako osvoji bar još jedan šampionski prsten. Već ima onaj iz 2023, uz MVP priznanje finala. Sedam puta je bio učesnik All Star utakmice i sedam puta izabran u All NBA tim za deset godina u NBA ligi, sve to sa Nagetsima kojima je mogao da priušti da kaže “ne”, kao što je uradio ovog leta, odbivši produženje ugovora od tri godine vredno 206 miliona dolara, da bi sačekao sledeće leto i, ako poželi, potpisao četvorogodišnji ugovor od 285 miliona. To bi bilo više od 71 milion po sezoni. U poslednjih pet godina tri puta je bio MVP, a dva puta drugi u izboru za najboljeg igrača. Da bismo stavili stvari u perspektivu, po tri puta su MVP nagradu osvajali Medžik Džonson, Lari Berd i Mozes Meloun. Ako osvoji četvrtu, biće u istom rangu kao Lebron i Vilt Čemberlen.

Ono što Jokić nema, i ostaće to barem dok ne napuni 34 godine, jeste medalja na Evropskom prvenstvu u košarci. I to nije stvar pedigrea, jer to nikada ne može biti slučaj za bilo koga ko nosi dres Srbije. Niti talenta: pre trinaest meseci, 8. avgusta na terenu Bersija, Jokić i njegovi saigrači bili su blizu jednog od najvećih podviga u istoriji protiv jednog od najboljih timova ikada, tima SAD 2024, sa mirisom novog Drim tima. Tima predvođenog gorepomenutim legendama: Lebronom, Karijem i KD-om, kako bi se vratio red u svetsku košarku nakon katastrofa na Svetskom prvenstvu 2019. i 2023. godine. U istorijskom polufinalu, Srbija je pobedila sa 61-76 duboko u drugom poluvremenu i dovela veličanstvenu kolekciju igrača do krajnjih granica. Zatim je osvojio bronzu, drugu olimpijsku medalju za Jokića, koji je već osvojio srebro u Riju 2016", stoji u tekstu.

Još jednom se perspektiva vraća na Evrobasket.

"Ali na Evropskom prvenstvu, ništa.

Jer je to drugi uzastopni kontinentalni turnir na kojem je monumentalni centar prisustvovao kao vodeća figura, samo centimetar ispred divne velike trojke (one koju čini sa Lukom Dončićem i Janisom Adetokumbom) koja je domaćin trojici od pet ili šest najboljih u NBA danas. I, zato je Evropsko prvenstvo ozbiljan posao, odmah je iza druge velike trojke koja već ima veliki uticaj u SAD (Alperen Šengun - Lauri Markanen - Franc Vagner). To je takođe drugi put da se šala obije o glavu Džokeru. 11. septembra 2022. godine, Srbija je izgubila u osmini finala od Italije koja je tog dana odlučila da bude lepa (86:94). 6. septembra 2025. godine, skoro tri godine kasnije, balkanski tim, veliki favorit za zlato, ponovo je izgubio u istom meču i sa istim brojem osvojenih poena: 86-92, gotovo identičnim rezultatom. Još jednom su poraženi u osmini finala protiv svih očekivanja, osakaćeni na najgori dan. Savladala ih je energija “susijengija”, finskih vukova koji love u čoporima.

Tim sposoban za sve - sa Markanenom kao vođom i Mikom Murinenom (18 godina) na ivici budućeg prodora u NBA - ako, kao što je bio slučaj u ovom meču, budu praćeni igračima koji su iskusili evropsku košarku, od Evrolige do ACB nivoa (Sasu Salin, Mikael Jantunen ili Elijas Valtonen, napadač Kovirana Granade koji je bio neočekivani heroj poslednjih minuta, uključujući i šut preko Jokića koji je na kraju bio slika utakmice)."

Problemi su se mogli videti već u grupnoj fazi, barem po Grcima.

"Ovog puta, Srbija je već poslala neke suptilne signale upozorenja: u grupnoj fazi su savladali tri slabija tima (Estoniju, Portugal i Češku), ali je Letonija dovoljno “zategla šrafove” (Jokić je završio tu utakmicu sa indeksom korisnosti 42: 39+10+4), a Turska ih je pobedila u visokom duelu. Tako je rezultat od 5-1 u 2022. postao rezultat od 4-2 u 2025. godini - još jedno monumentalno razočaranje za tim čiji je odnos sa Evrobasketom bio iznenađujuće hladan otkako nastupa pod imenom Srbija: srebrne medalje 2009. i 2017. godine, ali ništa više. I samo četiri polufinalna nastupa za dve decenije.

Sada se povreda Bogdana Bogdanovića se pokazala katastrofalnom. Velika trojka koja je trebalo da zdrobi (barem skoro sve) svoje rivale na putu do zlata ostala je bez noge, a još jedan je uvek posustajao: Vasilije Micić (prosečno 4 poena i 1,8 asistencija) stigao je povređen, sa problemom sa mišićima i nedostatkom ritma ili fizičke spreme nakon svog ružnog NBA puta.

Daleko od igrača koji je bio najbolji u Evroligi, to ostavlja barem prozor sumnje: kog Micića je Hapoel Tel Aviv doveo? Ako je to to...

Bez Bogdanovića, sa ovom slabijom verzijom Micića, sa skoro svakodnevnim strahovima od povreda i virusa, i sa, još jednom, veoma lošim nastupima igrača poput Milutinova i Gudurića (delimično oboren rekord), veliki favorit pre turnira postao je samo jedan od favorita na pola... i konačno, mamac za vukove u osmini finala. Katastrofa kako god da gledate na to. Za Srbiju i za Jokića, koji će i dalje imati teško objašnjivu rupu u svom bogatom životopisu", zaključio je “As”.

BONUS VIDEO Nebojša Todorović: Jokić nas je navikao na toliko magije