Teritorija na kojoj je živelo 22 miliona ljudi je izrodila veliki broj vrhunskih takmičara u gotovo svim sportovima koji postoje na svetu.
Jedan od osnovnih među njima je košarka, kojom je reprezentacija države pod nazivom Jugoslavija zagospodarila u čak pet navrata, što je jednako titulama svetskog šampiona koje su osvojile Sjedinjene Američke Države.
Evropski „drim tim“ je u Indijanapolisu 2002. godine stigao do petog zlata, u momentu kada je Amerika imala tri, da bi potom američki „drim tim“ na naredna dva planetarna takmičenja uspeo da se popne na prvu poziciju i izjednači rekord.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan rekord neće tako lako biti oboren, a kao Jugosloven ga je stekao Krešimir Ćosić, osvojivši ukupno četiri medalje, dva zlata i dva srebra na smotrama svih svetskih košarkaških reprezentacija.
Među desetoricom najtrofejnijih košarkaša nalaze se Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Drobnjak i Dejan Tomašević, dok su američki predstavnici „samo“ Stef Kari, Rudi Gej i Derik Rouz.
Četiri medalje je osvojio i Dražen Dalipagić, po zlato i srebro, te dve bronze.
Ako već Ćosić i Dalipagić nisu uspeli da stignu do elitne košarkaške lige, NBA, onda su to učili njihovi naslednici i preneli šmek sa ovdašnjih betonskih terena na veliku scenu.
Divac je bio prvi među njima, kasnije su stizali Toni Kukoč i Dražen Dalipagić, a čini se da je aktuelna generacija blizu njihovom talentu, sa potencijalom i da ga prevaziđe.
Najbolju petorku igrača sa prostora bivše Jugoslavije koji trenutno nastupaju u NBA ligi svakako bi otvorio Goran Dragić, aktuelni košarkaš Majami Hita.
Čak i sa 34 godine, slovenački reprezentativac srpskog porekla, predstavlja važan šraf u timu sa Floride, a u prethodnom periodu su se pojavile spekulacije da bi Lebron Džejms voleo da ga vidi u svom timu Lejkersa.
Navodno, treba mu još jedan igrač koji može da odigra plejmejkersku rolu, doda pravovremeni pas i pogodi za tri poena – sve što Dragić radi u NBA ligi još od 2008. godine.
Preko matične Ilirije, dalje Slovana, Baskonije, Mursije i Olimpije, Dragić je pre 12 godina stigao na NBA draft, na kom su ga kao 45. pika druge runde izabrali San Antonio Sparsi.
Ipak, prava na njega su preuzeli Finiks Sansi, za koje je debitovao 2008. godine i pažnju na sebe je skrenuo dve sezone kasnije, kada je Sparsima u plej-ofu ubacio 23 poena za četvrtinu.
„Ovo je najbolja partija u poslednjem kvartalu utakmice doigravanja koju sam ikada video“, rekao je Grent Hil, tadašnji Dragićev saigrač.
Godina u Hjustonu, pa kratan povratak u Baskoniju tokom lokauta, pratila je i nova odiseja u Finiksu gde je proveo tri godine, pre nego što se 2015. preselio u Majami u kome je i dalje.
Učesnik je Ol-star utakmice 2018. godine, član treće najbolje petorke NBA lige za 2014. godinu, kada je proglašen i za igrača koji je najviše napredovao.
U reprezentativnoj kategoriji se izdvaja zlatna medalja na Evrobasketu 2017. godine.
Do kontinentalnog trona je stigao uz veliku pomoć, tada igrača Real Madrida, Luke Dončića.
Još jedan Slovenac srpskog porekla mora da nađe svoje mesto u petorci najboljih Jugoslovena u NBA ligi, a razloga za to ima previše. I tek će ih biti.
Luka je odrastao u košarkaškoj porodici, lopta mu je bila glavna i osnovna igračka, a vremenom i sredstvo za rad, kada je kao ekstratalentovani klinac stigao u mlađe kategorije Real Madrida.
Godina za godinom, Luka je dominirao u svom uzrastu. Što je činio i u seniorskom timu Reala sa kojim je osvojio Evroligu, a to čini već u svojoj drugoj NBA sezoni.
Samo je nebo granica za nasmejanog momka koji igra sa lakoćom koja zapanjuje i ostavlja bez daha.
Ruki godine, potom i učesnik Ol-star meča, ranije MVP F4 Evrolige, trostruki šampion Španije… I sve to – na mozak.
„Uvek sam trenirao i igrao sa starijima od sebe, sa decom koja imaju više iskustva. Bili su brži i jači od mene, pa sam morao da ih pobeđujem korišćenjem mozga“, naveo je Dončić.
Igrač koji nema poziciju. Igrač koji može sve. Čudo od deteta je i dalje dete, u februaru je napunio tek 21 godinu i ima potencijal da bude na košarkaškim terenima još 15 godina.
Ako mu se i dalje bude igralo…
Meveriksi u njemu imaju najveće blago i nadaju se da bi mogao da krene stopama Dirka Novickog i da donese titulu šampiona NBA lige ponovo u Dalas.
Deceniju stariji od Dončića je Bojan Bogdanović, igrač prefinjenog šuta i već NBA igrač sa šestogodišnjim iskustvom, zavidnom reputacijom i bitnom ulogom u kom god timu se našao.
Rođen u Mostaru, karijeru je startovao u lokalnom Zrinjskom, ali ga je Real 2005. godine potpisao i vezao ugovorom na pet godina, tokom koga nije odigrao nijedan meč za seniorski tim.
Konačnu priliku da zaigra ozbiljnu košarku dobio je u Ciboni 2009. godine, odakle nosi sećanja na Kecmanovu trojku, posle koje je prešao u turski Fenerbahče.
Tri sjajne godine, ali ipak ne i začinjene titulom u Evroligi, značile su i da je NBA liga sledeći korak, pošto je 2011. izabran kao 31. pik druge runde drafta od strane Majami Hita.
Florida mu nije bila suđena, pa je potpisao trogodišnji ugovor vredan deset miliona dolara sa ambicioznom ekipom Bruklina, kao zamena za Džoa Džonsona na poziciji niskog krila.
U drugoj sezoni je uspeo da ubaci 44 poena, čime je postavio, u tom trenutku, drugi poenterski učinak u istoriji franšize, sa samo Deronom Vilijamsom (57 poena) ispred sebe.
Kratak boravak u Vašingtonu je praćen seobom u Indijanu, gde se potpuno afirmisao i u dobroj, skladnoj i kompaktnoj ekipi Pejsersa uspeo da postane jedan od najboljih šutera sa krilne pozicije u ligi.
U julu 2019. godine je dobio priliku da postane član Jute, uz sjajnu ponudu od 73 miliona dolara za četvorogodišnju vernost.
Tim iz Solt Lejk Sitija, koji godinama gaji stil sličan evropskom, veoma je odgovarao Bogdanoviću, a u prilog njegovoj brzoj adaptaciji išla je i činjenica da se u timu nalaze Riki Rubio, Džo Ingls i Rudi Gober.
Sa tek napunjenom 31. godinom pred njim je bar još nekoliko kvalitetnih sezona, tokom kojih će sasvim sigurno učvrstiti svoju poziciju među najboljim Jugoslovenima u NBA ligi.
Jeste grehota, ali nije i nemoguće, samo ako se sve dobro postavi. Nikola Jokić je u seniorsku košarku ušao kao štićenik Ratka Varde, nekadašnjeg saigrača Majkla Džordana, koji je kao teška petica na zalasku karijere 2013. godine stigao u tadašnju Mega Vizuru.
U takvim okolnostima, još mladi, ali ekstremno talentovani Jokić, umeo je da počinje utakmice na poziciji krilnog centra, pre svega zbog svojih mogućnosti dodavanja, šuta za tri poena i korišćenja raznoraznih metoda pokupljenih sa betonligaških terena.
PROČITAJTE JOŠ
I u ovom slučaju bi Jokić mogao da bude „četvorka“, samo zbog činjenice da je jugoslovenska košarka i dalje nastavila da daje kvalitetne centre. Tačnije, veliki broj njih.
Najbolji centar NBA lige za proteklu sezonu. Sa samo 25 godina. Te dve informacije su same po sebi dovoljne za izvođenje zaključka da bi Somborac mogao komotno da postane najbolji stranac ikada u NBA ligi.
Ali, put do toga je dug. I ne završava se samo na individualnim priznanjima.
To Jokić zna i takvi navodi ga više neinteresuju, kako je rekao na početku prošle sezone. Jeste, sve u NBA se vrti oko statistike i brojeva, ali je za učenika trenerske škole Dejana Milojevića to ostalo u drugom planu.
Jokić ima veće ciljeve. Želi što više pobeda sa svojim Denverom i priliku da se bori za prsten.
Prvu je imao prošle godine kada je sa Nagetsima stigao do plej-ofa, ali je tokom sezone doživeo ogromnu potrošnju energije i emocija da u ključnim momentima nije uspeo da bude na najvišem nivou.
To pamti. To će dobro pamtiti i imati u vidu da se nikada više ne dogodi. Prilika za popravni je već iza ćoška, 31. jula se nastavlja NBA sezona, a Jokara izgleda nikad bolje i spremnije za izazove koji slede.
I u reprezentaciji Srbije bi u narednom periodu mogao da dobije ulogu kakvu zaslužuje. Njegove kvalitete će Igor Kokoškov sigurno znati da iskoristi.
Nestvarnu životnu priču je imao Nikola Vučević, koš jedan Jugosloven sa Ol-star priznanjem. Tačnije, i Srbin i Crnogorac. Rođeni Švajcarac. Odgajan u Belgiji.
Na pragu svoje desete sezone u NBA ligi Vučević je i dalje jedan od najdominantnijih centara i redak igrač šampionskog kalibra u timu Orlanda koji godinama tavori u osrednjosti.
Zbog toga se gotovo svakog leta spekuliše o tome da bi mogao da promeni sredinu, a prošle godine je čak bilo reči o tome da bi mogao da ode u Sakramento, gde bi dodatno pojačao grupu igrača koja govori srpskim jezikom.
Sin Borislava Vučevića i Ljiljane Kubure, nekadašnjih košarkaša, startovao je karijeru kao učenik srednje škole Stouneridž u Kaliforniji, da bi 2008. godine postao brucoš Univerziteta Južna Karolina.
Proveo je tri godine u redovima Trojanaca pre nego što je izabran kao 16. pik prve runde od strane Filadelfije.
Ipak, lokaut ga je sprečio da odmah potpiše ugovor pa je zaigrao za podgoričku Budućnost.
U sklopu trejda u kom je učestvovalo četiri ekipa, Vučević je stigao u Orlando kao zamena za Dvajta Hauarda i odmah se nametnuo kao startni centar, upisavši rekord franšize od 29 skokova u duelu sa Majamijem, 31. decembra 2012. godine.
Za sedam punih sezona u Orlandu nije bio starter samo na 25 mečeva, a bio je briljantan u prethodnoj sezoni u kojoj je ekipa Medžika stigla do plej-ofa.
Sa 28 godina, u punoj snazi, ostvario je najbolje statističke parametre u karijeri sa gotovo 21 poenom, 12 skokova i nešto manje od četiri asistencije po utakmici.
Letos je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Orlandom vredan 100 miliona dolara, ali nije izvesno da će ostati u toj ekipi, ukoliko se bude našao neko ko bude mogao da plati toliki novac i u Vučeviću bude video kariku neophodnu za titulu. A to veliki navijač Crvene zvezde svakako jeste.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar