0
Zvuči gotovo neverovatno da se jedan sistem kakav je NBA liga tako ponaša sa sopstvenim milionima i reputacijom.
Svi gledamo svake godine najbolju košarku na svetu kad gledamo NBA ligu, uz dužno poštovanje ljudima poput Igora Rakočevića koji kažu da je najbolja košarka u Evroligi.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako jeste, onda ne bi gomila igrača i iz nje gledala prvim brodom ili avionom da se vrati u NBA čim se ukaže prilika. Veća svetla i pozornica, više bliceva, novca, slave ako uspeš da se pokažeš makar na pet minuta kao onomad Džeremi Lin.
Ukratko, svet je tvoj. A ako uspeš na duže od tih pet minuta, onda si već obezbedio tri generacije svojih potomaka sva dva, tri unosna ugovora.
NBA je kao kuća pravljena od temelja pa do krova i ponekad možda deluje kao da su deca u osnovnim i srednjim školama poput zamorčića koje neko odmah primeti, skautira, procenjuje i pre nego što se ljudski ispile.
A ako se tako ozbiljno pristupa i analizi klinaca, onda postaje pitanje kako je moguće da se u NBA ligi dešava ovaj trend kom svedočimo već neko vreme. Trend da počinje da liči na našu fudbalsku Superligu po tome što se stiče utisak da se svakog trećeg dana menja poneki trener.
Čim se završi neka plej-of serija, odmah se „seče glava“ nekom od trenera jer su valjda igrači postali zaštićeni kao polarni medvedi.
Nekada je važilo da čak ni neki od igrača poput Kobija Brajanta nemaju potpuno čvrsto tlo u Los Anđeles Lejkersima gde su ikone.
Sada potpuni primat imaju košarkaši i deluje da vlasnici klubova potpuno preskaču tu kariku u lancu koja se zove trener.
Misle da je dovoljno da dovedu najskuplje i najbolje igrače, ili bar one koji su na dobrom glasu i da je to recept za uspeh.
Tako su Bredli Bil, Kevin Durent i Devin Buker završili u istom timu Finiks Sansa i kad se imena pročitaju, sve gala, sve puca, a onda dođe Minesota i ispraši ih 4:0.
Je li onda kriv Frenk Vogel, ili momci koji su plaćeni stotine miliona dolara? Krivica je verovatno obostrana, ali je za sada samo Vogel platio ceh.
Postao je žrtveni jarac za neuspeh čitavog projekta jer poslodavac misli: Evo, dao sam ti sve najbolje, tvoje je samo da prošetaš do titule.
Pa neće biti da je baš tako. Denver Nagetsi su prošle godine postali šampioni posle godina i godina draftovanja, razvijanja, rizika i trpljenja.
Rizikovali su sa povredljivim Majklom Porter Džuniorom, dali su odrešene ruke Nikoli Jokiću, „šutnuli“ Emanuela Mudieja i okrenuli se Džamalu Mareju, istrpeli Majkla Melouna i kad je sve leglo na svoje mesto, postali su šampioni.
Oni su svoj proces doveli do kraja i sada na tome mogu da grade dalje, dok Jokić pobedama ostalima potpisuje otkaze. I Meloun je mogao da bude otpušten odmah posle onog finala Zapada 2020. ili posle dramatičnog poraza od Portlanda, a možda i posle „metle“ od Finiksa.
Zamislite da se to desilo posle 0:4 sa Sansima. Danas Nagetsi možda ne bi bili šampioni. U drugim klubovima toga nema i upravo su Sansi pokazatelj.
Jedan od šest primera supertimova koji su „pojeli“ svoje trenere. Trend da se ekipa gradi sa tri ili više ol-starova je došla i u Finiks, iako nije uvek davala recept za uspeh.
Videli smo to i na primeru Bruklin Netsa koji su pre koju godinu u svom timu nakrcali „sve što vredi“ i doveli Oldridža, Durenta, Hardena, Irvinga… Pa ništa.
Lakše je osloboditi se trenera, nego masnog ugovora igrača. Zanimljivo je da je Vogel još jedanput bio žrtva podbacivanja supertima.
Kada su Lejkersi uzeli titulu 2020, a onda trejdovali za Rasela Vestbruka godinu kasnije, očekivalo se da opet „kidaju“.
Umesto toga, Vogel je 2022. otpušten nakon što je propušten plej-of. Prošle godine je tim iz Los Anđelesa uspeo da se dogega do finala Zapada gde je „pometlao“ Denver, a ove godine isti rival u prvoj rundi plej-ofa.
A kada je reč o Finiksu, Sansi su otpustili i Montija Vilijamsa, iako ih je učinio relevantnim na Zapadu. Nije bilo važno ni što je 2021. stigao do finala NBA lige, ni što je postavio rekord sa 64 pobede u sezoni odmah u sledećoj.
Nije vredelo ni što je bio trener godine 2022. Dalas je u sedmoj utakmici polufinala Zapada izbacio Sanse, lani je to uradio Jokić u istoj rundi i Vilijamsa je zamenio Vogel, koga je sada zamenio Majk Budenholzer.
Budenholzer, koji je 2021. iz rute oteo titulu Finiksu dok je vodio Milvoki Bakse. I ovde je obrazac sličan onom u Superligi Srbije u fudbalu, da uvek nekako figuriraju ista imena, samo menjaju klupe.
Nekoliko klubova je u tom smislu bilo aktivnije nego drugi. Baksi su u poslednje vreme izgubili kompas, pa su Adrijana Grifina otpustili sa skorom 30:13 usred sezone i doveli Doka Riversa.
Mnogi bi rekli da je Dok „ispušena muštikla“ i da je svoje najbolje dane ostavio pre 15, 20 godina iza sebe kad je bio NBA šampion sa Bostonovom „velikom trojkom“.
Pisalo se da sa Grifinom prva zvezda ekipe Janis Adetokumbo nije baš na istoj stranici, te da postoji nepotpuno razumevanje između ekipe i trenera.
Rivers je već ispao sa Milvokijem u prvoj rundi plej-ofa, zaustavila ga je Indijana Pejsers, koja sada sa Njujork Niksima vodi žestoke borbe u polufinalu Istoka.
Za to vreme, Grifin negde može da odmara i da bude na platnom spisku Milvokija, baš kao i spomenuti Budenholzer, kog su Baksi isprva otpustili posle ispadanja u prvoj rundi doigravanja od Majamija 2023.
Na sve to, Dok je dobio 40 miliona dolara kako su pisali NBA insajderi. Bruklin Netsi su pre dve godine otpustili Stiva Neša posle samo jedne sezone na kormilu kluba.
Harden, Irving i Durent su zajedno odigrali svega 17 utakmica i cenu je svejedno platio legendarni plejmejker i dvostruki MVP iz sredine dvehiljaditih.
Slika bi možda bila drugačija da Milvoki u polufinalu Istoka nije pobedio u sedmoj utakmici i izbacio Bruklin praktično na jednu loptu, posle čega je Boston počistio skupe zvezde.
Utisak je da se sve ovo dešava, jer se dozvoljava da igračke zvezde vode glavnu reč u ekipi. Više puta smo to mogli da pročitamo i kad se priča o Lebronu Džejmsu, da je alfa i omega u timu, i igrač i trener. Što bi rekla čuvena Riska iz Srećnih ljudi: I spremačica, i čistačica…
Ali, ako kod njega i postoji neko opravdanje, Džejms je generacijski talenat i jedan od najvećih košarkaša koji su ikad hodali Zemljom.
Pa ipak, svejedno nije mogao da bude veći od Majami Hita kada je postojala ona legenda da je zabranio Džejmsu da sa svojim drugovima boravi u svlačionicama i službenim prostorijama kluba.
Dakle, i za njega je negde postavljana granica, koja s godinama postaje sve zamućenija. Zato se iz godine u godinu menjaju treneri, a nekad i generalni menadžeri.
Sve je manje strpljenja, pa je Jokić „uručio otkaz“ Riversu na klupi Klipersa, Darvinu Hemu ove sezone u Lejkersima, ali i Montiju Vilijamsu prošle godine.
Vilijams je recimo baš tada zamenio Dvejna Kejsija koji je napustio Detroit, Stiven Sajlas je ustupio mesto Imeu Udoki u Hjustonu, a Rivers je otpušten iz Filadelfije i došao je Nik Nurs.
Primera radi i u Siksersima je Rivers imao okupljen supertim sa Embidom i Hardenom na čelu, imao je 3:2 protiv Bostona i ispustio je to.
Majk Braun je svojevremeno otpušten posle jedne sezone u Lejkersima kada su Lejkersi imali Kobija, Gasola, Neša, Dvajta Hauarda i Rona Artesta.
Dejvid Blat je otpušen iz Klivlenda, pa je Tajron Lu odveo do titule Lebrona, Lava i Irvinga 2016, ali to su neki od poznatijih primera kakvih je proteklih godina bilo više.
Žak Von je ove sezone takođe otpušten iz Bruklina zbog starta sezone 21:33, Stiva Kliforda je u Šarlotu zamenio Čarls Li, dok Lejkersi posle otpuštanja Hema gledaju ka Džej Džej Rediku, Džejmsu Boregu, Keniju Etkinsonu i Dejvidu Edelmanu.
Slučajno, ili ne, znamo da je Redik nedavno ugostio Džejmsa u podkastu i da su u dobrim odnosima, pa je opravdano pitanje koje ovih dana postavljaju mnogi Amerikanci o obimu Džejmsove samovolje u Lejkersima.
Ves Anseld je dobio otkaz u januaru u Vašingtonu, a Brajan Kif je bio privremeno rešenje dok se ne nađe neko novo i zavrti novi cirkus na koji više nije imuna nijedna ekipa u NBA ligi.
Osim onih koje zapravo nameravaju da naprave nešto veliko, jer, pogledajte sad – ko pravi rezultate trenutno? Denver, Oklahoma, Minesota, Indijana, Njujork, Majami je do ove sezone bio u toj priči, Orlando, Boston.
Zajedničko za sve pobrojane je jedna stvar. Meloun je skoro deceniju u Denveru, Mark Degnolt već skoro četiri godine u Oklahomi, Rik Karlajl je tri godine u Indijani, Kris Finč isto toliko u Minesoti, a Tom Tibodo četiri godine u Niksima, Džamal Mozli je za tri godine solidno digao Orlando, dok iza Bostona postoji sistem u kom je Džo Mazula samo nasledio praktično gotov proizvod od Breda Stivensa i ostalih iz kluba.
Strpljenje, uz pametno biranje koje je u Timbervulvsima pokazao Tim Koneli uprkos podsmehu pokazalo se kao delotvornije nego da se nešto plati sad i odmah, jer klub tako može da se vrti ukrug kao na ringišpilu godinama i da ne uradi nikad ništa.
BONUS VIDEO: Nikola Jokić posle osvojene treće MVP titule