"Pešić je mentor i enciklopedija": Moris iz Poljske nam otkrio Vasu Micića izbliza i razliku između najboljih i ostalih

Hadžija je ime stekao najviše zahvaljujući u Nemačkoj, u Hamburgu i Ulmu, bio je zadužen i za individualni rad sa mlađim selekcijama Bajerna, a njegovo poreklo sa Balkana dalo mu je jedinstvenu prednost u razumevanju mentaliteta i stila igre.

U svojoj bogatoj karijeri je sarađivao sa nekim od najvećih imena evropske i NBA košarke, kao što su Vasilije Micić ili Denis Šruder, i mnogi drugi... Njegova filozofija rada zasniva se na detaljnoj analizi i prilagođavanju treninga svakom igraču pojedinačno. To mu je donelo reputaciju stručnjaka za rad sa onim najvećima, pa su Hadžijina posvećenost i znanje često prepoznati kao ključni za uspeh mnogih košarkaša na najvišem nivou.

U Rigi je kao član stručnog štaba Poljske izdvojio vreme da pričamo o košarci na malo drugačiji način, i krenuli smo sa reprezentacijom čiji je deo i koja od 16 časova sa Turskom otvara četvrtfinale Evrobasketa.

"Zadovoljstvo je veliko u našim redovima, jer je bilo teško izaći iz te grupne faze. Mi smo zacrtali neke ciljeve na početku, to je bio prolazak grupe. Ali, kao što sam pratio malo, niko nije očekivao da ćemo već od prve utakmice ostaviti taj neki utisak, kao što smo igrali protiv Slovenije i pobedili, protiv Izraela isto, a nismo isto bili favoriti. I sve do poslednjeg kola smo se borili za prvo mesto u grupi. Još pogotovo izaći iz grupe, ući u nokaut rundu, pobediti prvu utakmicu, ući među osam najboljih - zadovoljstvo je veliko. I ispunili smo već donekle očekivanja", priča Moris Hadžija za Nova.rs.

Za selektora Poljske, Igora Miličića, koji pravi čuda iz turnira u turnir, veže vas višedecenijsko poznanstvo, i ne samo to?

"Igora znam već više od 30 godina, još iz igračkih dana. Bio je dobar igrač, ali trenutno je još bolji trener. Meni je stvarno prekrasno iskustvo što sam uopšte dobio priliku da budem u stručnom štabu reprezentacije Poljske. Gde sam dobio priliku da vidim iz blizine kako radi. Moje mišljenje je da je njegovo mesto među evropskim elitom, samo je pitanje vremena kada će dobiti priliku od nekih evroligaških klubova. Imao sam prilike da sarađujem sa velikim trenerima kao što su Andrea Trinijeri, Jaka Lakovič, Pablo Laso, Gordi Herbert. Ovo što vidim što Igor trenutno radi taktički uz ljudske osobine - njemu je stvarno mesto na istom nekom nivou, a to je Evroligija. I stvarno je pitanje vremena kada bi on trebalo da dobije tu neku priliku i ja mu to stvarno želim.

A sa druge strane, sticajem okolnosti, imao sam priliku da radim sa svim trojicom njegovih sinova (Igor junior, Zoran, Teo, prim.aut), poošto sam bio odgovoran za razvojni program KK Ulm. Igor ima tri stvarno talentovana momka, najstariji Igor junior je sada trenutno član Filadelfije i neverovatno nam fali. Najmlađi Teo je jedan od većih evropskih talenata na poziciji plejmejkera. Tako da to poznanstvo traje dugo godina, stvorili smo poverenje i uzajamno poštovanje, i stvarno mi je čast da radim s njim".

Najstariji sin selektora Miličića, Igor junior, bio je u priči za reprezentaciju za ovaj Evrobasket?

"Ne samo da je bio u priči, nego je imao stvarno jednu nesrećnu okolnost. Kad su krenuli ti pre-draft treninzi, on je nažalost povredio meniskus. I bilo je sve do poslednjeg momenta pitanje hoće li moći da zaigra za reprezentaciju. Nažalost, to se nije desilo. Stvarno nam je falio u toj nekoj rotaciji zajedno sa Džeremijem Sohanom. Što se tiče našeg uspeha, uz sve te neprilike koje smo imali, stvarno smo ostvarili jedan divan rezultat i želimo da priča ide dalje".

Na ovom turniru posebno se ističu Mateuš Ponitka, ikona poljske košarke, i Džordan Lojd koji igra turnir života?

"Skroz sam se iznenadio celom ekipe, kako su oni srčani, borbeni, željni uspeha i stvarno ne odustaju do poslednje sekunde. Predvodi ih Mateuš Poništka, o njegovim kvalitetima ne moramo ni razgovarati. On je jedan od retkih evropskih igrača koji je ostvario tripl-dabl na FIBA takmičenjima, ali gledajući ga iz blizine, stvarno je spektakularno videti koliko ima taj pobednički mentalitet, koliko gura ekipu, koliko je važan. Stvarno to košarkaško znanje, taj košarkaški refleks na obe strane terena, i u odbrani i napadu je stvarno neprocenjiv. A što se Džordana Lojda tiče, posebno Igor Miličić je prepoznao njegov kvalitet, svi smo znali da je on jako dobar igrač, ali i nas je sve iznenadio. Pošto pogotovo u poslednjim sezonama, dok igra uz Majka Džejmsa i Elija Okoba i ostale igrače Monaka, nije u prilici i toj ulozi koja ima kod nas trenutno. I on, kako sam kaže, proživljava košarkašku renesansu, uživa u svakom trenutku i stvarno je jedan divan momak i strašan igrač".

Poznati ste po individualnom radu sa košarkašima, šta je ono što oni traže od vas i šta mogu da dobiju?

"Na tom nekom višem nivou, to je jako jasna stvar. Svaki igrač u tom košarkaškom svetu gleda da napreduje. U ta neka modernija vremena svaki igrač traži tog nekog svog eksternog trenera s kojim će da radi na razvoju nezavisno od rada sa klubom. Razvio sam neku reputaciju gde igrači znaju tačno šta mogu da dobiju od mene, radim u malo jačem intenzitetu. Želim da napredujem svakodnevno na tom nekom tehničkom, taktičkom nivou. Stvarno sam počašćen da sam u poslednjih 18 godina imao čast da radim sa toliko renomiranih igrača na velikom nivou".

Među tim velikim imenima su i naš Vasilije Micić, kao i Denis Šruder, videli smo i neke slike sa Lebronom Džejmsom?

"Bilo je tu dosta tih igrača i puno više nego što smo spomenuli, svi oni dele neke zajedničke osobine - svi oni žele da napreduju iz dana u dan i da budu bolji. Ali, ono što je meni bilo fascinantno je ta neka požrtvovanost, disciplina i te neke strašne rutine koje ti igrači imaju. To je jedna jako važna stavka i to mogu da prenesem i mlađim generacijama. Stvarati te neke kvalitetne rutine, to je nešto što stvara razliku na kraju. A što se tiče da li je lakše raditi sa tim nekim renomiranijim igračima, u suštini jeste, zato što su ti igrači došli do nekog nivoa. I oni znaju tačno šta ih može održati na tom visokom nivou, tako da jeste lakše".

Poljska je u četvrtfinalu, a videli smo neka velika iznenađenja, nema na turniru više Srbije i Francuske, što je prilično neočekivano?

"Meni je jako žao, pogotovo šta se desilo sa Srbijom, mi smo sa Poljskom igrali prijateljsku utakmicu u Beogradu, gde je Srbija stvarno delovala dominantno. Tako da stvarno mi je žao kad pogledam šta se sve desilo, pogotovo sa povredom Bogdana Bogdanovića, sa tim sitnim ostalim povredama i, kako čujem, virusima koji su se desili u ekipi. I to je stvarno bilo primetno da ta ekipa nije na istom fizičkom nivou kao što je bila tada. Stvarno mi je žao što Srbija nije ostvarila malo jači rezultat, znao sam da taj tim predvođen Svetislavom Pešićem stvarno je bio predviđen za osvajanje titule evropskog prvaka. A što se tiče Francuske, imala je dosta nesreće, pogotovo sa tim inicijalnim tim u kojm je trebalo da budu i Vembanjama, Gober, Poarije... Tako da, svašta se tu može desiti ako nisi na 100 odsto taj dan".

Kako ste videli to iznenađenje u režiji Finske?

"Imali smo prilike sa Finskom da igramo u tom nekom pripremnom periodu, oni su stvarno delovali impresivno, što je teško objasniti ljudima koji nisu u toj nekoj ruci u košarci. Oni su stvarno delovali fizički spremno, nadmoćno na obe strane terena. Tako da, ja se isto ne bih začudio videti i Finsku stvarno sa nekim vrhunskim rezultatima, i na ovom prvenstvu, i narednih par godina".

Kada su u pitanju Pešići, imate odličnu konekciju i sa Svetislavom, ali i sa Markom?

"Meni je prvenstveno čast sarađivati sa porodicom Pešić, zahvalan sam i počašćen što je Marko prepoznao taj moj rad u Nemačkoj, pogotovo u Ulmu. I ponudio mi je priliku da me zaposli u Bajernu, to je klub sa visokim renomeom. Što se Marka tiče, upoznao sam ga, bio je generalni menadžer kluba, strašno ambiciozna osoba, veliki radnik. Neverovatno što je napravio za grad Minhen, za Bajern, za nemačku košarku. Čovek dođe ujutro oko šest-sad sati, do uveče. Čovek je stalno u letu, radi, fokusiran. Neverovatno ga je doživeti na radnom mestu gde je čak u neku ruku strog, ali jako pravedan šef. Sa druge strane, imao sam prilike ga upoznati i privatno. Ono što ljudi ne znaju, prvi je da pomogne čoveku u nevolji, jedna stvarno fina porodica i čast mi je biti pored njega.

Što se tiče gospodina Pešića, živa legenda. Biti pored njega, to je kao da čitaš košarkašku enciklopediju. Neverovatne uspehe je napravio, ne samo sa reprezentacijom, nego i sa klubovima, šta je sve napravio za srpsku i nemačku košarku, globalno što je napravio za košarku. Stvarno jedna veličina. Njega čovek ne može da odvoji od košarke. Stalno je u nekom pokretu da nauči još nešto, da izazove ljude oko sebe. Stvarno mi je čast što sam ga upoznao i žao mi je što nije ostvario uspeh na ovom Evropskom prvenstvu".

Iz vaših reči se može zaključiti koliko je Svetislav Pešić dao košarci?

"To je normalno, ceo svet prati, svakako ko se bavi košarkom, pogotovo trenerskim poslom - mora da prati to. Stvarno je fenomenalno i stil igre koji on igra, koji on igra na OI, to je moderan stil košarke. To je ta jedna strana, a s druge strane, stvarno mogu reći da je on u neku ruku i mentor nama mlađim ljudima. I stvarno, kad prepozna da je čovek predan, da ima cilj, da ima viziju u košarci, spreman je da pomogne, spreman je da izazove, postavlja pitanja, što je meni neverovatno u košarci da neko sa takvim znanjem dođe i postavlja ljudima oko sebe pitanja u košarci. Samo da čuje mišljenje, da bi čuo, da bi video neku drugu viziju, stvarno imam samo reči hvala njemu.

Videli smo ovde dosta reprezentacija sa prostora bivše Jugoslavije, i BiH, i Sloveniju, ali Hrvatska nikako da budu na tom nivou?

"To je jedno bolno pitanje, ali ja sam već više od 20 godina van Hrvatske. Više sam u živeo u Nemačkoj nego u Hrvatskoj, tako da slabo imam informacije o tome šta se tamo događa, ali vidi se da nešto nije na tom velikom nivou, što je meni strašno žao. Da bih vam rekao šta se tamo događa, lagabo bih vas, ali mi je žao pošto vidim i Sloveniju sa Lukom Dončićem šta radi, i BiH i Srbija naravno, Crna Gora, još samo Hrvatska fali. Mislim sa rosterom koji Hrvatska ima da bi mogla da parira svim ekipama trenutno na Evrobasketu"

Prošle godine smo imali situaciju da je Nikola Jokić dodatno radio na šutu za tri poena, da li možete da opišete kako je nešto slično išlo sa nekim igračima sa kojim ste radili?

"Igrači, pogotovo na tom nekom nivou, već znaju koji su elementi koji moraju da unaprede. Oni svi rade na nekim stvarima koje su im vrlina. Sa svim igračima koje sam radio, oni ostaju verni tim stvarima koje im donose prednosti na terenu, ali kad dođu te neke situacije da može statistički nešto da im padne, naravno da uzmu vreme između sezona da rade, pogotovo na tim nekim elementima. Žele u narednoj sezoni ili u turniru da budu na tom nekom visokom nivou sa svim tim elementima koji su vezani za njihove karakteristike", zaključio je Moris Hadžija.