Kukoč: Jugoslavija protiv Drim tima - najbolji meč ikada

Proslavljeni košarkaš se dotakao mnogih tema iz prošlosti, a jedna od njih bila je i bivša jugoslovenska liga i igranje u dresu reprezentacije Jugoslavije.Mnogi su se pitali šta bi bilo da je došlo do okršaja te ekipe iz 1992. i čuvenog američkog Drim tima. Kukoč je siguran u jedno, po njemu, bio bi to najbolji meč svih vremena."Ta reprezentacija je bila plod rada sa generacijom igrača 67/68. Bio tu Dražen, Paspalj....Da li bismo pobedili Drim tim? Bila bi to najbolja košarkaška utakmica viđena ikad, gde bi se video njihov stil i naš evropski način košarke. Da smo imali neke dve ili tri sezone u NBA, kada govorimo o pokojnom Draženu, o Dinu Rađi, Stojku Vrankoviću, meni, Saši Đorđeviću, da smo imali to iskustvo iz NBA, to bi bila najbolja košarkaška utakmica ikad. Nije se desilo iz poznatih razloga, a to je bila velika šteta", kaže Kukoč.Toni Kukoč živi u Čikagu, ne igra košarku, kaže da je sada preokupiran jednim drugim sportom, golfom!"Golf mi je sada prvi i jedini sport, pošto sam slabiji sa kretanjem. Drugačiji je nego timski sport, ovde si sam i možeš jedino sam sebi da pomogneš. Ponekad igram neke turnire, uvek se nađe nešto", dodao je Toni.Kukoč je dosta pričao o filmu "Poslednji ples", o legendarnom Majklu Džordanu."Sve je počelo još 1990. Ekipa koja je snimala je tražila da nas prate na svim putovanjima, utakmicama, treninzima, u svlačionici, da imaju svu tu dokumentaciju, ako sezona bude išla dobro. Sve to je dalo baš pečat na završnu, šestu sezonu u Čikagu."Zvuči neverovatno, ali snimljeno je čak 500 sati materijala, a Džordan je dobio pravo da odluči šta može da se koristi. Mnogi su posle filma o Džordanu promenili mišljenje."Pitali su gazdu Bulsa, normalno i Džordana, zbog njega su to i radili... Kakav je Majkl? Kao osoba je super, prema meni je uvek bio super. Imate stvari koje se dešavaju u svakoj ekipi, posebno kad dođe neko novi. Izjavio je da nikad nije tražio od saigrača da naprave ono što on nije pravio. On je posebna vrsta atlete, ali nemaju svi iste predispozicije, njemu je bilo teško da razume zašto ne mogu da ga dosegnu. Kao lider je poseban i najzaslužniji je za tih šest prvenstava".Imao je samo reči hvale i o Stivu Keru."Jedan od je najinteligentnijih ljudi koje sam upoznao. U igračkom delu je dosegao svoj maksimum, isto i u trenerskom. Imao je ponudu da bude trener u Njujorku Fila Džeksona, znali su da mu on drži leđa, ali je izabrao Golden Stejt, jer je video veći potencijal i verovao je da može nešto da napravi sa njima. Osim toga, proveo je mnogo vremena sa par najboljih trenera u zadnjih 20-30 godina, Džeksonom, Gregom Popovićem..."Godinama se stvarala lažna slika da Kukoč nije bio u dobrim osnosima sa kolegom iz tima Bulsa, Skotijem Pipenom. Toni se samo nasmejao na sve te navode."Stalno govorim i uvek ću reći, Skoti mi je najviše pomogao od svih saigrača u Čikagu. On je dobar čovek, nesebičan je, ali iz nekih razloga, imao je netrpeljivost prema tadašnjem menadžmentu, a ja sam doveden kao igrač Džerija Krausa. Izašle su neke Pipenove izjave u novinama, da se napravi pompa. Nikad nisam osetio da ima nešto protiv mene".Tonija su pitali i šta mu je najdraže iz filma "Poslednji ples"."Drago mi je sve, to su uspomene, bitne stvari koje su mi se desile. Drago mi je da vidim sve te igrače, da vidim kako smo tada izgledali, tu dramu... Bio sam zainteresovan najviše u tom filmu da se vidi košarka koju smo igrali. Da ljudi vide to s kojim zadovoljstvom i veseljem se igralo. Naročito kad se zna koliko je tu bilo drame, paralelno sa samom igrom."

Nije mogao da odgovori da li Čikago najbolji tim u istoriji NBA."Teško je porediti generacije. Bilo je odličnih generacija od Bostona, Lejkersa, Detroita, Lebronove ekipe, Majamija, u novije vreme taj Golden Stejt. Ne može se porediti. Meni lično, kao ekipa koja bi nam kroz istoriju košarke dala najviše problema su Lejkersi iz sredine osamdesetih sa Medžikom, Kuperom, Džabarom, Vortijem... Oni su imali i brzinu i visinu, centra koji je poseban, to je bila impresivna ekipa sa svim košarkaškim kvalitetima".Nekadašnji igrač Jugoplastike osvrnuo se i na aktuelni momenat u NBA i svetsku košaarku, uopšte."NBA je postao globalna košaraka. Ostatak sveta je izgubio na kvalitetu, jer najbolji iz celog sveta dolaze ovde da igraju. U ono vreme, koliko god da smo mi iz Evrope bili dobri, nismo imali šansu za Ol-star utakmicu ili da imamo jako bitne uloge u ekipama. Sad imate igrače koji, kada dođu, da im se odmah do znanja da će biti lideri, daje im se sloboda igre i kaže koliko se od njih očekuje. To je vrlo dobro. Igrači se više prepoznaju nego u ono vreme".Jedna od zanimljivosti je da je Toni želeo da se prvo bavi fudbalom, da je kao dečak želeo da bude prvotimac splitskog Hajduka!"To je istina, u to vreme sam bio pionir Hajduka i tog leta 1984, ili 1985, Igor Karković, moj prvi trener, koji je pronašao najviše košarkaških talenata u Splitu, došao je na trening i rekao mi da mu izgledam kao košarkaš. Rekao sam mu da treniram fudbal, da želim tu da uspem, ali on je poručio, 'dođi ti na Gripe, pa ćemo videti šta ćemo da napravimo. Nikad pre nisam igrao košarku".U jednom od sjajnih dokumentaraca "250 stepenika", o sjajnoj jugoslovenskoj generaciji koja je osvojila juniorsku titulu svetskih prvaka u Bormiu 1987, prikazani su mnogi sjajni momenti. Kukoč se prisetio kako je bilo trčati na tih 250 stepenika na čuvenoj olimpijskoj skakaonici."Ja sam uvek govorio da je bilo 600, a ne 250 stepenica. Kad su rekli, idemo tri puta gore, to mi je bilo masovno! I u filmu, kažu doktori, da nam je srce dolazilo na puls od 210, 220. Da kažete to danas igračima, ne znam koliko bi ih se usudilo da pokuša. Bili smo tako programirani. Moramo se zahvaliti trenerima, koji su bili možda najbolji na svetu... Bila su velika očekivanja, a mi smo kao igrači bili programirani sve da osvajamo. Sve je to krenulo od trenera u klubovima", smatra Kukoč.Uporedio je i taj stil košarke sa nekim današnjim."Igrali smo modernu košarku, ako se setimo samo tih mečeva u Bormiju... Golden Stejt je najbliži toj našoj košarci. Sa puno brzine, utrčavanja, jedan na jedan.... Mi smo igrali to krajem osamdesetih. Bilo smo dobri i spolja. Tražio se igrač ili dva koji će napraviti razliku, mogli smo da biramo s kim ćemo igrati, svi su bili ostavljeni na milost i nemilost nama."Sa Jugoplastikom je tri puta osvajao evropsku klupsku titulu. Ne zna koja mu je najdraža."Svaka je najdraža zato što je osvojena i što daje završnu supersliku sezone. Ako sezona ima loših stvari, ako se izgubi, sve je loše, ali kad se pobedi, sve se zaboravi. Za svoje dane u Jugoplastici mogu da kažem da je to sreća, ne mogu drugačije da objasnim sve to. Možeš da treniraš koliko hoćeš, ali ako se ne desi da je tu pravi trener, jaka generacija, normalni ljudi, ne vredi ništa. To se desilo kod nas u Jugoplastici, kad sam mislio da više neću naići na tako nešto, desilo mi se u Čikagu. Ima neka srećna košarkaška zvezda koja me je pratila u karijeri", uveren je Kukoč.O nekadašnjoj jugoslovenskoj ligi ima veliko mišljenje. Kaže da nije bilo jačeg takmičenja posle NBA."Naša liga je bila najbolja posle NBA. Sa Jugoplastikom, kad smo na kraju prvi put izborili fajnal-for, niko nije verovao da ćemo nešto napraviti. Tako su nas tretirali, imali smo slabiji hotel, poslednji termin za trening. Verovali smo da ako igramo kao što umemo, možemo da napravimo iznenađenje. Desilo se da smo dobili Barselonu i onda protiv Makabija u finale smo ušli rasterećeno. Rekli smo, 'idemo da igramo'. Sećam se tog osećaja, u tih poslednjih tri minita, kad smo napravili šest poena razlike. Da smo igrali još tri dana i danas da traje taj meč, dobili bi ih sa četiri-pet razlike. A naša tadašnja liga...Ti nisi mogao ni na jedan teren kod nas u Jugoslaviji da odeš i kažeš, ovo su naša dva boda. Svuda je bila bitka. Nisi mogao da ostaviš igrača kod kuće, da ga poštediš, da pomisliš da ćeš dobiti nekog lagano. Naša liga je posle NBA bila ubedljivo najbolja na svetu", zaključio je Kukoč.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram