0
Dejan Koturović, bivši košarkaš i osvajač zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, ispričao je nepoznate detalje uoči samog šampionata i istorijskog uspeha.
Nekadašnji centar je brzo posle pomenutog Mundobasketa i završio igračku karijeru, u dresu sadašnje Baskonije, tadašnje Tau Keramike. Put ga je vodio od Spartaka preko Partizana, Pariza, Ulkera do Albe i Virtusa, a upravo je u klubu iz Berlinu bio pred Svetsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ
„Igrajući za Albu, posle silnih operacija i ulaženja u formu uz sitne povrede, već sam bio probao marihuanu. Neredvno, retko sam je konzumirao, a jedne nedelje kada mu je trener dao nedeljo dana slobodno da ne treniram, sa drugarima, američkim scenaristom i nemačkim glumcem, od ponedeljka do petka smo svako veče popušili po jedan džoint. I primetio sam da me je to spaslo nekih bolova… Nastavio sam da pušim redovnije i poenta je da sam pred početak priprema shvatio da mi sutra počinju pripreme sa reprezentacijom za Svetsko prvenstvo, ne smem više da pušim marihuanu. ‘Primio’ sam se kako ti nije nikakva droga, laka droga, već da je lek, ali kasnije sam tek shvatio da to baš i nije sve tako kako sam mislio u tom trenutku“, ispričao je Koturović gostujući u emisiji na Jutjub kanalu „Balkan info“.
Pored svetskog zlata, ima i evropsko sa čuvenog EP iz Atine 1995. godine, ali je po završetku karijere na drugi način privlačio pažnju.
„Kada sam shvatio da moram da budem strejt i da treniram sa reprezentacijom, legao sam u krevet i žmureći sam dobio viziju, i video sam nas kako se penjemo na prvo mesto pobedničkog postolja i da sam proglašen za MVP turnira. To je bila jaka, lepa vizija, sa suzama u očima poverovao sam to, nisam neka vidovita Zorka, tako mi se desilo. To me je držalo i sigurno da sam doprineo i na terenu i van terena s tom verom da ćemo da pobedimo“, prisetio se Koturović detalja pred put u Indijanapolis.
Pričao je i o samim pripremama, kao i SP, te da je imao peh zbog uložaka za patike.
„Imali smo jako diskutabilno prvenstvo, pa i pripreme na kojima smo dosta utakmica izgubili. Selektor Svetislav Kari Pešić je morao da me odmara, slabije sam trenirao jer su mi se upalile Ahilove tetive, a zašto? Zbog uložaka za patike i osetljivijeg stopala, nije moglo odmah da se trči sa njima, već mora da se šeta prvo barem mesec dana. U naponu energetske i fizičke snage, mislim da bih i bio MVP prvenstva da nisam upalio tetive na početku priprema. Bukvalno sam igrao plejmejkera u odbrani, igrali smo presing preko celog terena, bio sam dovoljno brz i snažan“.
Koturović se osvrnuo i na fijasko sa Evropskog prvenstva 2005. godine u našoj državi.
„Ko zna koje priče imaju ostali reprezentativci, sa kojim su oni energijama uletali, ali sigurno nismo imali problem kao 2005. kada je ceo tim bio rašrafljen i to nije moglo da funkcioniše, što se pokazalo na terenu, iako je bila sjajna generacija igrača. U Indijanapolisu, bio sam uveren da to što gubimo utakmice i što nisam bio toliko na parketu, da to nije problem i da ćemo to prevazići, i cela ekipa je imala takvo raspoloženje. Kari Pešić je odličan trener, kad je bilo potrebe da se prodere, on se prodere, ali nije taj tip da te sve vreme kinji. Takve trener nikad nisam voleo“.
Bivši reprezentativac se po povlačenju zainteresovao za egzotične biljke Amazona i Južne Afrike, i posvetio se specifičnom lečenju ljudi od bolesti zavisnosti.
„Kad postaneš prvak sveta u nekom sportu, nije lako zadržati se, jer uvek neko hoće da te sruši. Izgleda da sam svoje ambicije ispunio i posle tog Svetskog prvenstva igrao sam u Italiji, pogrešio sam što nisam ostao u Berlinu, Alba je sjajan klub, uživao sam tamo. Nisu navijači kao što su Zvezdini i Partizanovi, sećam se kada su nas grobari naši gađali stolicama u glavu, pokojnog Brkića su pogodili. Posle kao nismo hteli tebe“, ispričao je, između ostalog, Dejan Koturović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
