Momci, svi su ponosni na vas.
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
Ogroman uspeh ostvarili su košarkaši Srbije osvajanjem srebrne medalje na Mundobasketu. Vraćaju se „orlovi“ kući sa srebrom, ali i osmehom, jer ovi momci su zaslužili sve pohvale, a Nemačka je u prvom finalu na Svetskom prvenstvu došla do zlata – 83:77.
Suze naših momaka na terenu nema koga ne bole… Oduševili su sve, baš sve. Bogdan, Aleksa, Stefan, Vanja, Marko, Ognjen, Nikola, Dejan, Dušan, Filip, opet Nikola i naravno Boriša, obradovali su naciju kao što košarka skoro nije uspela.
Na najvećoj sceni pokazali su šta znače – zajedništvo, srčanost, borbenost – šta znači tim, šta znači kada se nosi dres reprezentacije. I onda je došao veliki rezultat, direktan plasman na Olimpijske igre i medalja oko vrata. Ako je neko to zaslužio, ali baš krvavim radom zaslužio, onda je to ovaj Tim. Šteta za zlato, ali biće i to, što kaže Nikola Milutinov.
POVREDE
Kada smo kod Milutinova, neverovatno šta se desilo „orlovima“ pred finale. Sjajni centar, koji je odigrao turnir života, dobio je protiv Kanade udarac u mišić i jedva se kretao posle polufinala. Videlo se to i na treninzima…
Ipak, pokazao je veliko srce i nije se dovodio njegov nastup u finalu, makar pod injekcijama, ali… Bilo je jasno da ne može, što je rekao i selektor Pešić, i ne samo on. I kapiten Bogdan Bogdanović se razboleo (ko nije u Manili) i bilo je upitno da li će uopšte moći da igra.
Na sve to, ekipa je u trećem minutu izgubila i Ognjena Dobrića, veoma bitnog na obe strane parketa, pošto je iskrenuo zglob.
„Milutinov je hteo da igra, ali nije mogao, jer je imao problem sa mišićem od meča sa Kanadom. Naš lekarski tim je učinio sve da može da igra, ali nije mogao. Izgubili smo Dobrića na samom početku, mnogo nam je važan, odigrao je sjajan turnir. Bogdanović se razboleo, nismo znali da li će moći da igra… Nisam ovoliko problema imao u životu“, oktrio je Pešić.
SUĐENJE
OK, možda sudije nisu do kraja krive, ali nisu morale ni ovako da sude. Te tri odluke prilično su izacile „orlove“ iz takta i mora se napomenuti kakva je bila arbitraža. Kada se i Dejan Davidovac mnogo nervirao oko toga, onda znate koliko je sati. Konstantno su ga Nemci grlili u napadu i nije mogao da se brani kako treba. Dva puta je morao da prigovori sudija, inače je rođeni Zrenjaninac poslovično miran.
Bilo je jasno šta su Nemci radili i koliko ga je nervirao sudijski kriterijum u režiji arbitara iz Meksika, Portorika i Letonije. Rukovao se i Aleksa Avramović sa sudijom iz Meksika u osmom minutu, posle sramnog faula dosuđenog nad Šruderom koji je njega šutnuo u stomak. Nije mu ništa mogao ni fudbalski klizeći s leđa, ali za sudijsku trojku ni to nije bilo za namernu…
Potom nije sviran čist faul nad Milutinovim, a jeste Petruševu u napadu iako nije bilo elemenata za isti. Kada se sve to dogodi u jednoj utakmici kao što je finale – previše je.
SUZE KOJE BOLE
Plakali su svi. Gudurić, mlađi Jović, Milutinov, Dobrić… Nema ko nije. A nema razloga, iako verovatno ne možemo da budemo svesni koliko je njima teško. Boli, ali biće i to zlato. Ovako su već napravili ogroman uspeh i učinili naciju ponosnom.
„Nije, nije, ne plačem… Stvarno mi znači sve ovo i mnogo mi je drago što sam bio ovde, i mnogo mi je drago što sam bio sa ovim momcima. Više mi je značilo to što ću biti bolji čovek uz njih, nego što ću biti bolji igrač. Nadam se da ćemo ovo moći opet da ponovimo“, poručio je Nikola Jović.
PONOS
„Stvarno sam ponosan na momke na način na koji su se borili otpočetka i kako nisu gubili nadu i izdržavali teške momente. Sve reči hvale za sve ove momke. Nadam se da možemo da gradimo nešto od ovoga. Kao što rekoh, stvarno sam ponosan na način na koji smo radili. Jedna grupa u kojoj su svi takmičari, pravi sportisti, profesionalci. Drago mi je da sam bio deo toga“, rekao je Bogdanović.
Bravo, kapitenski.
„Drago mi je što ćemo se kući vratiti ponosni. Imali smo šanse za više, ali i ovo je sjajan rezultat. Ovo je grupa momaka koja se jednom u koliko godina okupi i bude ovoliko zajedno. Svi se volimo, mladi smo, Bogdan ovo gradi 10 godina, a većina nas nije bila u ovakvim finalima. Nadam se da ćemo se vratiti“, poručio je Petrušev.
Naravno da hoćete, glava gore, uradili ste nešto veliko.
Orlovi su u prve tri utakmice do vrha napunili mrežice Kine, Portorika i Južnog Sudana, a dodatnu motivaciju dala im je Mozzart fondacija koja za svaki poen donira 1.000 dinara, a za svaku trojku 10.000 dinara. Na samo tri meča u grupnoj fazi takmičenja prikupljeno je 694.000 dinara, koji će se usmeriti za razvoj sporta među školarcima.
BONUS VIDEO Poceko u epizodi „lopta je kod mene, čime ćete da igrate“