Srpski košarkaš Luka Anđušić, mlađi brat slavnog Danila, odlučio je da sa 27 godina prvi inostrani angažman ima na Bliskom istoku, jer karijeru nastavlja u Iranu.
PROČITAJTE JOŠ
Luka Anđušić je ovog leta rešio da pojača klub Parsa. Na prvu loptu neobičan potez, ali iz njegovog ugla veoma zanimljiv i izazovan. Trener mu je Srbin Nebojša Knežević, upoznao se sa čarima Bliskog istoka i tamošnjom kulturom i veruje da je napravi pravi izbor.
Školovao se i životno i košarkaški na koledžu u SAD, a put do Irana vodio ga je preko Zrinjskog iz Mostara, u kom je igrao prošle sezone, odnosno Metalca i Vojvodine u koju je došao po povratku iz Amerike.
Otkud ideja da odete u Iran sa 27 godina?
„Iskreno, i sam sam bio malo iznenađen ponudom. Po završetku prošle sezone počeo sam da sarađujem sa agentom Zvonimirom Ridlom iz Hrvatskem, brzo smo našli zajednički jezik i nedugo zatim mi se javio sa pričom o odlasku u Iran preko njegovog saradnika ovde Pajama Zije. Ispričao mi je celu priču, igrom slučaja trener je Srbin Nebojša Knežević, ima bogat CV, pogotovo ovde na Bliskom istoku, tu je dugi niz godina i zna kako sve funkcioniše“, počinje priču Anđušić za Nova.rs i dodaje:
„Našao sam se s njim u Beogradu, objasnio mu je kako sve funkcioniše, kakvi su ljudi, kakav je život… Nemam predrasude zaista, ali idem u nepoznato, hteo sam da saznam nešto više i za dan sam prelomio posle tog razgovora. Za mnoge u mom okruženju je bila malo čudna odluka, za mene mislim da je trenutno najbolji potez. Stvarno je bila ponuda koja ne odbija, i što se tiče uslova, i košarkaškog dela“.
Kakvi su prvi utisci po dolasku?
„Ljudi mnogo toga ne vide sa strane, uverio sam se u nešto totalno drugačije po samom sletanju nego što se predstavlja u javnosti generalno. Iran je dosta drugačiji od zemalja u okruženju, oni sebe smatraju Persijcima, zemlja su s bogatom istorijom, dok su ostale žargonski rečeno arapske zemlje. Jezik i pismo su im drugačiji. Stvarno sam se osetio dobro došlim, svi su ljubazni, nema čoveka koji ne kaže „hvala“ ili „dobar dan“, i to su neke sitnice koje ne bi očekivao“.
Šta vam je najviše privuklo pažnju?
„Klub se zove Parsa, smešten u gradu Mašad, inače drugom po veličini u Iranu, ima više od tri miliona stanovnika. Veliki je kao i sve u Iranu, i najpoznatije religiozno mesto, čuo sam da zato godišnje dolazi 20-30 miliona ljudi. Veoma su posvećeni veri i po tome su skoro najpoznatiji. Inače je ovako sve na visokom nivou, ima svega što je potrebno za kvalitetan život“.
„Kad dođeš sa koledža kao da si zaboravio košarku“
Školovali ste se u SAD?
„Kad dođeš sa koledža ljudi misle da si zaboravio košarku i nešto je teže da kreneš u profesionalne vode, sada počinjem četvrtu sezonu i osećam se stvarno lepo, mislim da će mi ovo biti korak napred u karijeri. Svako ima neki svoj put, ne mogu svi istim da koračaju, mislim da sam donosio dobre odluke i izvukao maksimum iz njih“.
Kako prolaze prvi dani?
„Bio smo Teheranu prvih dan-dva, jer svi lekarski pregledi za igrače moraju da budu tamo kod specijalizovanih doktora prepisanih od strane Saveza. Uspeo sam malo da vidim Teheran koji je abnormalno veliki, ima stanovnika skoro kao dve Srbije. Po dolasku u Mašad i u klub osetio sam se stvarno kao gospodin. Neverovatno su me dočekali, ne treba ni o čemu da misliš, već možeš samo da se posvetiš košarci“.
Šta je posebno drugačije u odnosu na Evropu?
„Prijatno mi je zaparalo uši kada me je dočekao tim menadžer, pored srdačnost i gostoprimljivosti, objanio mi je odmah neka pravila. Mušarkci moraju da nose pantalone, ne smeju šortseve, žene moraju da imaju prebačene marame, ali ne moraju skroz da se zamotaju. Rekao mi je i da sam ovde prvo njihov gost, pa tek onda igrač, što je bilo malo čudno, ali lepo za čuti. Profesionalni svet i košarka su inače dosta suroviji, stvarno sam oduševljen svime. Ako poštuješ njihovu kulturu i klub, umeju to jako da cene, često im je bitnije nego sama košarka, više te vrednuju i poštuju kada vide tvoj odnos prema kulturi i radu“.
„Volim da čitam, gledam Formulu 1“
Iako je košarka broj jedan, Luka Anđušić je vrlo svestran.
„Formulu 1 pratim svaku trku, ako ne mogu uživo da gledam, onda obavezno ispratim snimke. Volim i fudbalsku Ligu šampiona, pratim NBA mnogo, čak i ligaški deo i sve emisije oko NBA. Volim i da čitam, poslednje sam čitao biografiju Nelsona Mendele, u prethodnoj knjizi se nešto spominjao pa me je to zainteresovalo, ne toliko istorija zemlje, više njegova priča kako je sve uspeo. Ne vezujem se za jednu ili dve stvari, pa gledam i serije od komedija do naučne fantastike“.
Kako izgleda liga i kakve su ambicije Parse?
„Superliga Irana ima 16 klubova, dve grupe po osam, na kraju četiri najbolje ide u plej-of. Zbog kovid situacije prvi deo sezone će se igrati u „balonu“ u Teheranu, biće po dve utakmice na četiri, pet dana. Ako se smiri situacija posle Nove godine, možda se vrati liga u normalu sa putovanjima, a ovo sada je igrački možda i bolje jer su putovanja baš daleka. Mi imamo dva igrača po 30 godina, svi ostali su do 27 i mlađe. Dosta smo mlada ekipa, ambicije su da uđemo u Top 8, sve posle tog uspeha je bonus. Klub je u usponu i tek planira da se razvija. Dozvoljena su samo dva stranca po ekipi, od tebe se očekuju najbolje partije, zato si ovde i zato te plaćaju“.
View this post on Instagram
Koliko je lakše što vam je trener Srbin Nebojša Knežević?
„Radio je već na Bliskom istoku, ne smao u Iranu, stvarno je super. Dosta ga poštuju ovde, ostavio je trag prošli put kada je bio u drugom klubu, ali se vratio da zaokruži priču o karijeri ovde. Hoće da se dokaže do kraja kao stručnjak i od starta je ostavio lep utisak na mene“.
Šta vam je brat Danilo Anđušić rekao oko odlaska u Iran?
„Brat i ja smo jedan drugom smo najveća i podrška i kritičari. Prvo sam nazvao Danila za savet i odmah me je podržao, i on je bio za to da odem, pa sam uz konsultacije sa suprugom Bojanom i porodicom doneo konačnu odluku. Jako je interesantno tržište koje dosta brzo napreduje košarkaški, iako u poređenju sa Srbijom nije to taj rang kvaliteta i znanja, ali ono što mi je upečatljivo, njihova disciplina je na nekom totalno drugom nivou. Dosta se ulaže u sport, mnogo cene sportiste pogotovo ako ostaviš dobar utisak i na terenu, i van njega“.
View this post on Instagram
BONUS VIDEO Veselin Petrović i anegdota sa Karijem Pešićem
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar