Poslednja titula Voriorsa iz 2018, Foto: EPA-EFE/DAVID MAXWELL

Drugi jun 2019. godine, dok Andre Igudala cepa mrežicu Toronta, a Stef Kari slavi pobedu 109:104, a Stiv Ker već zabrinuto razmišlja kako je Klej Tompson.

U tim momentima, niko ni ne pomišlja da će to verovatno biti jedno od poslednjih slavlja i finala velike NBA dinastije.

Voriorsi vode 90:82, ostalo je deset i po minuta do kraja druge utakmice NBA finala sa Toronto Reptorsima. Šon Livingston je postavio blok po sredini za Kleja Tompsona, a „praćka“ Klej je istrčao iz bloka i odmah se podigao na šut za tri poena.

PROČITAJTE JOŠ:

Deni Grin, koga je Livingston probao da zaustavi u bloku, uspeo je da prođe i digne ruku tek toliko da zasmeta beku Golden Stejta dok „proleće“ pored njega. Tompson je doskokom možda malo teatralno hteo da iznudi i faul za tri slobodna bacanja.

Pao je nezgodno u špagu i raširio je noge kao žaba. Odmah se videla bolna grimasa na licu koja će u tom trenutku sasvim bezazleno izgledati, ali će najaviti uzrok potopa najveće dinastije u poslednjih 20 godina.

Samo četiri utakmice kasnije, ovaj nagoveštaj će se pretvoriti u potvrdu kada je doktor Tompsonu posle magnetne rezonance rekao: „Pokidani su ti ligamenti kolena“.

Uz sve poštovanje za najlepšu evropsku košarku koju su usred Amerike igrali San Antonio Sparsi, Voriorsi su imali tih svojih pet godina za dominaciju i iskoristili su ih (skoro) na najbolji način.

Pre nekoliko večeri, izgleda da je tome i definitivno došao kraj. Voriorse je pregazio Bruklin Nets, pojačan nekadašnjim igračem „Ratnika“ Kevinom Durentom sa 125:99.

Već u prvoj četvrtini je bilo 21 razlike za Netse, iako su neretko i jedni i drugi delovali kao raštimovan orkestar, što zbog dodavanja, što zbog konfuzije u akcijama.

Foto: EPA-EFE/WARREN TODA

Do četvrte četvrtine, Bruklin je dogurao i do 116:78 u četvrtoj četvrtini, pa je veliki znak pitanja od samog starta nad sudbinom šampionskog tima od pre samo godinu i po dana i u ovoj sezoni.

Ako su Amerikanci možda i bili previše skeptični kada su proletos već otpisali Golden Stejt i njegovu zaostavštinu, onda je

Tog drugog juna 2019. kraj niko nije nazirao. Kavaj Lenard je na početku spomenute sezone 2018/2019 napustio Sparse i otišao u Toronto, ali je u Voriose jula 2018. stigao Demarkus Kazins i svi su već tada pisali „Dajte odmah Voriorsima titulu“.

Foto: Tanjug/AP Photo/Kathy Willens

Durent, Kari, Tompson, Grin, Kazins, Igudala i ostali, bukvalno niko verovatno nije mislio da će se, očekivano najdominantnija, sezona pretvoriti u najveći horor koji neće biti ispravljen ni godinu i po kasnije. Naprotiv.

Svi su pred sezonu 2018/2019 znali da Voriorse nema ko da pobedi u NBA ligi. Sa svakim neprijateljem ili rivalom na terenu su mogli da izađu na kraj, osim sa jednim – sa povredama.

Od 1-1 u seriji sa Torontom, sve je krenulo naopako. Povredio se Tompson, roviti Durent, koji je već pre toga propustio deo regularne sezone, pokidao je Ahilovu tetivu, a Lenardu u MVP modu, Paskalu Sijakamu, Gasolu i ostalima, Stef Kari nije mogao sam da se suprotstavi.

Foto: EPA-EFE/MONICA M. DAVEY

Voriorsi su jedna od simpatičnijih ekipa koja se gradila putem drafta i ona je prošla kroz onaj pravi put „ribildinga“ i „procesa“ o kom toliko pričaju Džoel Embid i Filadelfija.

Bilo je bolno i trajalo je dugo. Svi mi koji smo odrastali uz zakucavanja Džejsona Ričardsona s polovine prve decenije 21. veka Voriorse pamtimo kao očajnu ekipu.

Neka 11, 13, 14. mesta na zapadu pratila su ih od sredine devedesetih sve do 2012. sa nekoliko izuzetaka. Tek od 2013. kreće da se naplaćuje ono što se biralo u godinama pre toga.

Kari sa sedmog mesta 2009. godine, Tompson sa 11. mesta 2011. godine, Drejmond Grin sa 35. mesta 2012. Recimo, 2009. je pre Karija biran čak i Džoni Flin, Hašim Tabit, Tajrik Evans i Riki Rubio, a gde je sada Stef kao dvostruki MVP i vrhunski trojkaš, a gde su oni…

Suština je da je i tada bilo bojazni da je Kari podložan povredama i da nema dovoljno snažnu građu. Ispostavilo se da će radom doći dotle da Festus Ezili, nekadašnji centar Voriorsa bude jedan od retkih koji će od njega moći da podigne veći teret iz mrtvog dizanja.

On, Tompson i Grin će postati okosnica ekipe koja će stići do finala NBA 2015. godine, sezonu posle povratka Lebrona Džejmsa u Klivlend i godinu nakon „poslednjeg plesa“ San Antonio Sparsa.

Ratnicima u tom finalu sa Klivlendom neće biti potreban Durent, ali će 2017. i 2018. on biti glavni igrač u finalima sa Kavalirsima. Ako se izuzme „incident“ koji se Voriorsima desio 2016. u finalu i gubitak serije od 3-1 do 3-4, bili su najbolji pet godina.

Baš te 2016. su oborili rekord Čikago Bulsa iz regularnog dela sezone sa 73-9 i čekalo se da svako ko im se suprostavi u plej-ofu samo stavi „glavu na panj“.

Košarkaška fortuna će biti na strani Džejmsa i ekipe i to baš u turbulentnom periodu, kada je usred sezone otišao Dejvid Blat, a došao Tajron Lu kao kormilar ekipe koja je zapravo imala jednog generala – Džejmsa, i još jednog vrhunskog operativca – Kajrija Irvinga.

Uprkos tom finalu, svi su želeli u Ouklend (danas su u San Francisku) jer je jasno da ništa ne prodaje kao uspeh. Sve dok prvi sidro nije digao Durent pred početak sezone 2019/2020. Povređen je dobio maksimalan ugovor od Bruklina i otišao je.

Već tada se znalo da će Tompson, teško povređen (prednji ukršteni ligamenti kolena) u istom finalu sa Torontom morati da pauzira celu sezonu i Voriorsi su bili svesni da će tankovati. I baš tada će se desiti drugi prelomni trenutak koji će verovatno obeležiti dinastiju.

Bob Majers je odlučio da nagradi Tompsona za vrhunske partije iz ranijih godina i tri osvojena prstena. Iz zahvalnosti mu je dao ugovor od pet godina i 190 miliona dolara. Klej je to zaslužio, ali i Majers i svako drugi bi se pokolebao kada bi znao šta će se sve kasnije dešavati.

Tim pre što u poslu kakav je NBA nema mnogo mesta za osećanja, a lojalnost postoji samo kao floskula za medije i zabluda među navijačima.

Još kada se lani povredio i Kari, Voriorsi su ušli u „ful tank“ mod i za nekoliko meseci su od najboljeg tima u NBA došli do najgoreg. Dobili su visokog pika i sa drugog mesta birali Džejmsa Vajzmana.

Poraz za porazom morali su da se gutaju kao gorke pilule jer se čekalo da sezona 2019/2020 prođe i da se oporave glavne zvezde ekipe. I baš kada je delovalo da je sve u redu, Tompson krajem novembra na treningu sa još nekoliko igrača doživi novu povredu.

Još goru od prethodne. Ahilova tetiva. Istina je da je doktor Ričard Ferkel izveo svoju najveću magiju, pa se očekuje da se Tompson potpuno oporavi i od ove povrede, ali je problem po Voriorse veći od jedne povrede.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Klay Thompson (@klaythompson)

On ima 30 godina, Kari ima 32, a dok se sve opet posloži i povrede zacele, pitanje je koliko će Voriorsi imati snage u nogama da iznesu nove izazove i promenjen odnos snaga u NBA.

Jer, od prošlog puta kada su bili u finalu, Lejkersi više nisu ista ekipa, postali su šampioni, Klipersi nisu ista ekipa, parafirali su dva superstara (ma šta mi mislili o Polu Džordžu), a i Denver Nagetsi su veoma opasna konkurencija.

Dodajte tu poslovično nezgodni Portland i pouzdanu Jutu Džez i jasno je zašto „svirka“ za Voriorse neće biti nimalo laka.

Još kad se uzme u obzir da je Tompson „zaključan“ veoma skupim ugovorom, pa nije ono što Amerikanci zovu „asset“, odnosno adut u pregovorima za trejd.

Odlaskom Durenta, Voriorsi svojevremeno jesu otvorili prostor za dovođenje dobrih igrača, ali Dianđelo Rasel i Endrju Vigins jednostavno nisu do sada bili noseći igrači generacije kao što su to bili Kari i Tompson uz Grina.

Zato ovog puta mnogo zlokobnije zvuče pretpostavke NBA analitičara i stručnjaka, koji su u povredi Tompsona i njegovom ugovoru videli poslednji ekser u kovčeg velike i zanimljive dinastije. Valjda će Kari i ekipa pokazati da su pogrešili.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar