0
Niko ne spori Pešićeve trenerske uspehe, ali sada je moralo bolje
Košarkaška reprezentacija Srbija znala je da je protiv Italije u osmini finala ne čeka lak posao, ali je na teren izašla nespremna, kako fizički tako i taktički, te je poraz došao kao prirodan sled događaja.
PROČITAJTE JOŠ
I bez obzira na sve probleme Srbija je imala meč u svojim rukama, vodila je 14 razlike u prvom poluvremenu, dvocifrenu razliku u drugom, ali nije stigla do naredne runde.
Krivci su svakako i trener i igrači, ali je činjenica da je Pešić mogao sa klupe bolje da vodi tim.
Đanmarko Poceko i njegov pomoćnik su potpuno nadmudrili i izigrali Pešuća i njegov tim. Na italijansku predstavu nije bilo odgovora ni na terenu ni pored njega, a „orlovi“ su u poslednjih 10-12 minuta utakmice više bili pogubljeni nego rešeni da pobede.
Nije se Srbija prilagodila ni na taktičke zamisli Poceka i njegovog tima, što nam je stvaralo mnogo problema u odbrani. Primera radi u pik en rolu smo počeli da preuzimamo tek pred sam kraj, a tada je bilo kasno.
Postavlja se i pitanje zašto Jokić nije bio na parketu u trenucima kada su Italijani pravili presudnu seriju, te zašto se toliko dugo čekao njegov povratak u igru.
Jokić je u NBA navikao da igra i po 40 minuta po utakmici ako treba, a sada smo bez njega na parketu imali minus od 19 poena.
Kada je reč o izmenama, nejasno je i što Vanja Marinković nije dobio više prostora protiv Italije. Pogodio je srpski bek dve trojke, činilo se da je u dobrom ritmu, ali je „bitnije“ minute dobio Marko Gudurić, koji je potpuno podbacio protiv Italije.
Možda i najgori pojedinac na terenu bio je Nikola Milutinov, kome Italija prosto nije legla kao rival. Sprski centar je bio na terenu više od 11 minuta, što je čini se u ovom meču bilo previše.
Takođe, simptomatično je da je Srbija u poslednjih 6-8 utakmica vidno „padala“ u drugom poluvremenu, najčešće u trećoj deonici. Taj period meča je po pravilu najbitniji, a mi smo ga igrali najslabije.
Opuštanje ili nešto drugo, o tome može da se priča, ali Pešić nije smeo da dozvoli da igra škripi u istom delu meča protiv Turske, Holandije, Češke, Izraela i na posletku Italije.
Još jedna stvar kojoj je Pešić posvetio previše pažnje je obeležavanje novinara kao ljudi koji dižu reprezentaciju u nebesa bez razloga. Dan pred utakmicu sa Italijom selektor se osvrnuo i na sada već davni poraz od Belgije, te je u nekim situacijama praktično pokušao da opravda neuspehe u prethodnoj rundi kvalifikacija za Mundobasket. Novinari ne mogu biti odgovorni za sportski neuspeh reprezentacije, a ekipa sa Jokićem, Micićem, Kalinićem i ostalim momcima ne može da ne bude jedan od glavnih kandidata za medalju. Kada ste favorit, to sa sobom nosi određeni pritisak i sa njim najveći moraju da se nose. Svima se dešava loš dan, loša utakmica, ali je utisak da nismo videli maksimum ove reprezentacije, a pitanje je u kakvom ćemo sastavu biti na narednim takmičenjima.
Takođe, potrebno je razmisliti i o tome zašto Danilo Anđušić nije pozvan ni na širi spisak reprezentacije, te zašto je Miloš Teodosić otpisan već u prvom krugu. Teško je reći da li bi njihovo prisustvo pomoglo Srbiji da dogura dalje od osmine finala, ali se svakako postavlja pitanje ko će biti deo reprezentacije u narednom periodu.
Bio je srpski selektor u pravu kada je rekao da svaki protivnik može da bude nezgodan, da je u turnirskom sistemu sve moguće, ali to ne umanjuje činjenicu da je Srbija ostala bez odgovora protiv Italije, ili jednom rečju – nedorečena.
Pešićeve istorijske uspehe iz prošlosti nikada nećemo zaboraviti, ali je sada došlo vreme da se bavimo trenutnim problemima i budućnošću srpske košarke. Pitanje je da li je ona u sigurnim rukama. Po onome što smo videli do sada, više ne.
BONUS VIDEO Pešić i Lučić posle poraza od Italije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
