FIBA neka sluša Pešića i razmisli o jednom pravilu - svima bi bilo bolje i lepše kad bi se uvelo

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Ideja za ovaj tekst nastala je mnogo pre meča Srbije i Finske, još tokom grupne faze. Već sam pisao o tome da Bogdan Bogdanović nije jedini koji je okončao Evrobasket povredom.

Srbija je ostala sa 11 igrača na raspolaganju još nakon drugog meča u grupi, pošto je Bogdan povredio zadnju ložu protiv Portugala, te je otišao u Ameriku, kako bi započeo lečenje.

Nemačka i Francuska su takođe ostale sa po 11 igrača na Evrobasketu, a povreda je bilo mnogo i u drugim timovima, o čemu možete čitati u posebnom tekstu.

Pitanje je zašto FIBA ne promeni pravila i za neke naredne turnire dozvoli da reprezentacije na velike turnire mogu da povedu više od 12 igrača. Dakle, neka za utakmice ostane 12 igrača (kao i uvek), ali da postoji i neko sa strane spreman da uleti u slučaju povrede ili promene taktike.

Zamislite samo da je Svetislav Pešić mogao u Rigu da povede i Nikolu Topića i/ili Dejana Davidovca na primer. Verujem da bi se ovom pravilu obradovali i u drugim zemljama.

To je samo jedan igrač više u reprezentaciji, što svakome može mnogo da znači, a troškovi zaista ne bi bili mnogo veći i ništa se drastično ne bi promenilo u pogledu organizacije takmičenja. Moglo bi da bude samo zanimljivije, a i više bi igrača steklo iskustvo igranja za reprezentaciju i tog posebnog osećaja na velikim turnirima.

Čak bi trebalo razmisliti da se povede ne samo 13, nego i 14. igrač. Kad već može u fudbalu da se ima mnogo izmena, zašto ne bi moglo i u košarci?

Videli smo da Srbija ove godine na Evrobasketu nije imala problem samo zbog Bogdanovića. Povređen je bio i Aleksa Avramović, pa je delimično i zbog toga izgubljen meč sa Turskom, koji je i odredio put Srbije u nokaut fazi. Isti meč propustio je i Tristan Vukčević, koji šansu nije dobio ni u osmini finala, što je još jedno od pitanja na koje Pešić treba da odgovori. Rovit je na turnir stigao i Vasilije Micić.

Posle šokantnog poraza od Finske saznali smo da je u reprezentaciju Srbije ušao i virus, što samo potvrđuje da bi mnogo lakše bilo da je Pešić na raspolaganju imao makar još jednog igrača.

„Naravno, koga ne brinu povrede. Mi stalno o tome pričamo kada govorimo o ciljevima. Uvek kažemo, samo da ostanemo zdravi. Kada je već takva situacija, odlučuje o sudbini neko drugi. To je generalno problem koji imamo u evropskoj košarci jer su prvenstva dugačka, nema vremena za pripremu, za ovakav sistem takmičenja. To je mali broj dana (28). Ne kukam ja, to je za sve isto“, rekao je Pešić još pre meča sa Turskom.

Obaveze igrača u klubovima su sve veće, takmičenja sve duža, a povrede sve češće. Zato FIBA mora da sluša stručnjake i razmisli o promeni pravila što pre.

„Pripremati se samo 28 dana za prvenstvo na kojem se igra svaki drugi dan… Postoji veliki rizik od povreda. Polako stiže umor, dolaze povrede. One ne dolaze na početku, već malo kasnije. Nadam se da će nas zaobići, dovoljno nas je pogodilo ovo sa Bogdanom. Sada da nas posluži malo i sreća. Moramo da se adaptiramo na situaciju. Da odgovorni razmišljaju o tome da se rosteri prošire. Svi najbolji evropski igrači, igraju u najboljim klubovima, a ti klubovi igraju do samog kraja sezone. Onda se igrači pridružuju reprezentaciji bez dovoljne regeneracije i pripreme. To su velike nesreće, Bogdana je to izbacilo četiri do šest nedelja, a ovaj mali iz Litvanije (Rokas Jokubaitis) je završio sezonu.“

Nije Pešić jedini koji želi da FIBA promeni pravila, o tome je pričao i Ergin Ataman i to nakon pobede Turske u osmini finala.

„Naravno, svi misle da je Turska jedan od favorita, ali ovakve utakmice su veoma opasne. Posebno ako igraš ujutru. Poslednji put kada sam vodio tim u ovo vreme takođe je bilo u FIBA takmičenju, 2022. godine u Berlinu. A pre toga pre 30 godina u juniorima. Ispada da se ja stalno žalim, ali ovo je takmičenje veoma visokog nivoa i veoma je meni teško da shvatim ovo“, pričao je selektor Turske.

Definitivno je vreme da FIBA reaguje i pokaže razumevanje za one bez kojih košarka ne može - a to su igrači na prvom mestu, i treneri na drugom.

„Trebalo bi da razmišljaju o napretku što se tiče rostera. Neki igraju sa desetoricom igrača, neki sa devetoricom… Ali, zašto imati samo 12? Dese se povrede. Možda neki koji odu do kraja ovako završe s osmoricom. Pa ljudi idu na mesec! Vreme je da se nešto promeni. Da se ima 14-15 igrača. Ovde smo tri nedelje. Radimo ukupno mesec i po dana. Dajte još dva dana za sve što se tiče termina. Ne protestvujem, nego predlažem, zbog kvaliteta košarke.“

Uz proširivanje rostera, FIBA bi morala da poradi i na kalendaru takmičenja, odnosno rasporedu utakmica na samom turniru. Ima tu mnogo prostora za napredak. Nekada je dovoljno samo da se ne igra dan za danom i da selektori imaju više rešenja - to bi bilo sasvim dovoljno za početak.