Nikola Vučević - velika karijera sa slabim timskim rezultatima

Što bi rekao moj drugar, ujutru kad ustaneš uglavnom prvo što vidiš u NBA ligi je tripl-dabl Nikole Jokića, a onda učinak od 20 poena i 10 skokova njegovog imenjaka Vučevića (uz često solidnog Bogdana Bogdanovića, to je već legendarno).

I stvarno je Vučević dugo u NBA ligi na visokom nivou, redovno beleži dabl-dabl i retko kada se dešava da nije makar blizu učinku od 20 poena i 10 skokova.

Još od 2011. godine Vučević je u NBA ligi, tamo je stigao sa 16. mesta na draftu, pošto su ga birali Filaldelfija Seventisiksersi. Već od naredne sezone igrao je za Orlando, u kojem je igrao skoro deset godina, tačnije od 2012. do 2021, da bi potom prešao u Čikago, gde je i danas.

Dakle, crnogorski centar je i te kako veran i pouzdan igrač, ne menja često klubove, a od njega dobro znate šta možete da očekujete i to će vam uglavnom isporučiti. Ono što je problem jeste što nikada nije bio u pobedničkom i šampionskom okruženju.

Slična je priča i u reprezentaciji Crne Gore, koja je na Evrobasketu ispala još u grupnoj fazi i to potpuno neočekivano.

Još kad su izvučene grupe za Prvenstvo Evrope, mnogi su videli Crnu Goru kao četvrtu u grupi u kojoj su se našli još i Nemačka, Litvanija, Finska, Švedska i Velika Britanija. Neki, poput mene, mislili smo da je moguće da se Crna Gora bori čak i za drugo mesto u grupi, ali ponovo je realnost bila potpuno drugačija.

Iako su Crnogorci izgubili prva tri meča na Evrobasketu, dobili su Švedsku u četvrtom kolu sa 87:81 i došli su u situaciju da imaju zicer za plasman dalje. Unapred im je već upisana pobeda protiv uveliko otpisane Velike Britanije, ali je usledio bolan šamar za izabranike Boška Radovića. Britanci su napravili iznenađenje, pobedili su Crnu Goru sa 89:83 i tako je izbacili sa turnira, dok je Švedska prošla u nokaut fazu, gde se dobro "pobila" sa Turskom u osmini finala, ali je ipak poražena.

Bio je to poslednji meč za Vučevića u reprezentaciji Crne Gore i kraj za koji bi se reklo da ga nije zaslužio. Sve je to sport, nikome ništa nije garantovano, a Vučevićeve suze dotakle su i navijače van Crne Gore.

„Ne bih krivio sudije, bilo je nekih situacija, ali mi smo sami krivi. Mnogo grešaka, u odbrani pogotovo. Ne bih omalovažavao Britance, odigrali su sjajno. Ali dozvolili smo im više nego što su mogli da urade“, kazao je Vučević.

Jasno je da su Crnogorci u poslednjem kolu morali da igraju mnogo bolje pre svega u odbrani.

„Nismo bili na potrebnom nivou. Ni u odbrani ni u napadu nije bilo potrebne energije. Čestitao bih momcima na svemu, odradili smo dobre pripreme, ovde smo dali sve od sebe. Ali, ostaje žal. Ovo je moj poslednji Evrobasket, šta da se radi", dodao je jedan od, ako ne i najbolji crnogorski košarkaš svih vremena.

Vučević je protiv Velike Britanije ubacio 31 poena uz 11 skokova i sedam asistencija sa svega jednom izgubljenom loptom za više od 36 minuta na parketu, ali ni to nije bilo dovoljno. Ovi podaci se savršeno uklapaju u naslov ovog teksta.

„To je sport, nekad bude dobro, nekad loše. Sve je to deo karijere. Hvala svima koji su od početka bili uz mene, mislim da sam počeo još kao kadet sa nastupima za reprezentaciju. Najviše ću pamtiti druženja van terena, to ostaje zauvek. Ostaje u lepom sećanju Svetsko prvenstvo, žao mi je zbog ovoga danas, ali sport je ponekad surov. Hvala i navijačima koji su uvek bili uz nas", zaključio je Vučević posle poraza.

Nakon što je predstavljao Crnu Goru i u mlađim kategorijama, Vučević se A reprezentaciji pridružio 2011. godine na Evrobvasketu, kada je njegov tim bio tek 21. od 24. ekipe. Dve godine kasnije rezultat je bio malo bolji, ali i dalje ni blizu evropskog vrha - 17. mesto.

Igrao je Vučević i na Evrobasketu 2017. godine, kada je Crna Gora ponovo podigla lestvicu, ali opet ostala van 10 najboljih i daleko, daleko od medalje - 13. pozicija.

Prvo Svetsko prvenstvo za Vučevića bilo je 2019. godine, kada je ponovo Crna Gora razočarala, pa je bila tek 25. od 32 tima. Propustio je Nikola 2022. Evrobasket, ali se naredne godine pojavio na Mundobasketu i sa reprezentacijom dogurao do 11. mesta, ponovo u konkurenciji 32 ekipe.

Na ovogodišnjem Evrobasketu zvanična pozicija Crne Gore je 20, što je u konkurenciji 24 reprezentacije zaista ponižavajuće. I tužno je što se Vučević oprašta baš posle ovakvog debakla - mnogo je on dobar igrač da bi na ovakav način bio ispraćen.

Jasno vam je da Crna Gora za sve ove godine nije uspela da oko Vučevića napravi tim, koji će makar biti blizu medalje ili napraviti neko veliko, ali pozitivno iznenađenje. Sve ovo sa reprezentacijom dovoljno je da potvrdimo ono što stoji u naslovu.

Imao je Vučević mnogo blistavih nastupa za Crnu Goru, čak i sada u 4. deceniji života, ali timski nije napravljen uspeh za ponos Crne Gore. Slična je priča i u NBA ligi, bilo da govorimo o njegovim nastupima u dresu Orlanda ili sada Čikaga.

Za nepunu deceniju sa Orlandom samo je dva puta bio u plej-ofu NBA lige, ali je njegov tim oba puta poražen u prvoj rundi sa 4-1 (po jednom od Toronta i Milvokija). U Čikagu je upola manje godine, ali sa svega jednim plasmanom u plej-of (ponovo poraz u prvoj rundi od Milvokija sa 4-1).

Dakle, Vučević u NBA ligi nikad nije stigao do druge runde plej-ofa i za to najmanje možemo kriviti njega, jer je on uglavnom igrao na visokom nivou, samo nije bio u šampionskim sredinama. I sada se priča da bi mogao da napusti Čikago i pređe u Golden Stejt na primer, ali od tog trejda i dalje nema ništa.

Kad sumiramo, Vučević ima individualnu NBA karijeru za ponos, bio je i dvaput na Ol-staru (2019. i 2021. godine), dok će ga Crna Gora s razlogom pamtiti kao jednog od najboljih u istoriji reprezentacije. Međutim, ostaje žal što Vučević ni sa reprezentacijom ni sa klubovima nikada nije napravio ozbiljan rezultat.